SOPSTVENI USUD
Svaki hrišćanin po krštenju postaje osoba koja nosi svoj krst kako nam je Gospod poručio, ali mnogi i ne obraćaju pažnju na te izgovorene reči: „Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj…“
Zaista je tako i to hrišćani znaju, no za neke je taj krst težak, veoma težak, a za neke i ne toliko, a to zavisi od mnogo čega. Bolesti i to one ozbiljne su jedan teži krst i ako osoba ropće na tu stvarnost sve će mu biti teže.
Znam jednog čoveka koji se rodio sa cerebralnom paralizom i po priči koja mi je ispričana nije bio od malena zaštićen od roditelja nego se kalio, padao i ustajao i sve ostalo, mukotrpno trudeći se da uradi što mu je skoro nemoguće. Po završetku srednje škole upisao je fakultet i završio, iako veoma teško izgovara reči. Ali nije to sve, upisao je i Višu Bogoslovsku školu i završio. Okruženje mu nikada nije bilo na olakšanje, čak suprotno. Počeo je da se bavi rukodeljom u drvetu i to vrlo uspešno, mada su mu šake nesavitljive poluukočene. Sve teškoće vidljive i ne vidljive stoički podnosi i trpi, trpi i NIKADA SE NE ŽALI.
Na Liturgijama je obavezno i večernjim službama.
Usamljen je veoma, jer po prirodi bolesti retko ko poželi sa njim da se druži, teško ga je razumeti.
Jednom sam video kod njega ram od punog drveta, orahovina za ikonu u duborezu, veoma lep. Oduševljen upitah ga da li želi da mi uradi krst i odmah je prihvatio. Posle nekoliko meseci doneo mi ga je i bio sam očaran. Krst u kome se nalazi po sedam manjih krstova upisanih u taj veći, otvorio mi je odgovor na njegov život i rekoh mu:
„Pa ovaj krst je kao tvoj život. Ne nosiš ti samo ovaj veliki, nego ti imaš još dosta manjih koje nosiš u njemu“.
On odgovori potvrdno: „Da, istina je“.
Borac, molitvenik i trudbenik nikada ga nisam video sa jadnim licem. Moj Prijatelj.
Ovaj krst na slici iznad, po mojoj zamisli koji predstavlja i njegov i moj krst kao i svakoga iskrenog hrišćanina, uradio je Dragan L. i modifikovao Rastko T.
Autor: Zoran Lazarević