SUBJEKTIVNO I OBJEKTIVNO U ČOVEKU
Ljudski mozak stvara savest kroz složenu mrežu interakcija između neurona kao specijalizovanih ćelija koje prenose informacije kroz mozak i nervni sistem.
Savest čoveka se odnosi na svest o svom okruženju, mislima i osećanjima. To je subjektivno iskustvo života i svesti koje uključuje sposobnost opažanja, razmišljanja i osećanja.
Savest se često opisuje kroz subjektivni i objektivni aspekt, jer se može proučavati kako iz perspektive pojedinca koji je doživljava, tako i iz perspektive posmatrača.
Još uvek postoji mnogo debata i tekućih istraživanja u oblasti neuronauke i filozofije da bi se razumela priroda savesti, kako ona nastaje iz mozga i koji su osnovni procesi koji je dovode do toga. Neke teorije predlažu da savest nastaje iz interakcije između različitih regiona mozga, dok druge predlažu da je savest novo svojstvo složenih sistema ili da je fundamentalni aspekt univerzuma.
Ljudski mozak stvara savest kroz složenu mrežu interakcija između neurona kao specijalizovanih ćelija koje prenose informacije kroz mozak i nervni sistem. Ove interakcije uključuju slanje i primanje električnih i hemijskih signala između neurona, što na kraju dovodi do percepcije senzacija, sposobnosti mišljenja i rasuđivanja i doživljaja emocija.
Specifični mehanizmi pomoću kojih ove interakcije dovode do stvaranja savesti nisu u potpunosti shvaćeni, ali mnogi istraživači veruju da je to povezano sa aktivnošću određenih oblasti mozga, kao što su talamus, prefrontalni korteks i parijetalni režnjevi, kao i način na koji svi oni međusobno deluju.
Razlog zašto mozak stvara savest nije u potpunosti shvaćen, ali je verovatno da je evoluirao kao način da se pomogne organizmima da prežive i da se prilagode svom okruženju.
Nesavesna ponašanja
Savest se odnosi na stanje svesti i sposobnosti da iskusimo misli, emocije i percepcije. Savesno ponašanje se, dakle, odnosi na akcije ili odluke koje se donose sa namerom i svešću.
Ipak, postoje različite vrste ponašanja koje se mogu smatrati nesavesnim.
Nesavesno ponašanje se odnosi na radnje ili odluke koje se donose bez obzira na potencijalne posledice ili rizike. Evo nekoliko primera:
Ponašanje preuzimanja rizika
Odnosi se na radnje ili odluke koje uključuju preuzimanje nepotrebnih ili preteranih rizika, kao što su kockanje, upotreba droga ili angažovanje u opasnim aktivnostima bez odgovarajućih mera predostrožnosti.
Impulsivno ponašanje
Odnosi se na radnje ili odluke koje se donose bez odgovarajućeg planiranja ili razmatranja, kao što su impulsivne kupovine, radnja po hiru ili upuštanje u impulsivnu ili bezobzirnu vožnju.
Nemarno ponašanje
Odnosi se na radnje ili odluke koje uključuju zanemarivanje bezbednosti ili dobrobiti drugih, kao što je zanemarivanje bezbednosnih procedura, nepružanje odgovarajuće nege ili ignorisanje znakova upozorenja.
Agresivno ponašanje
Odnosi se na radnje ili odluke koje uključuju upotrebu sile ili nasilja, kao što su fizičko ili verbalno zlostavljanje, maltretiranje ili iskaljivanje besa na putu.
Samodestruktivno ponašanje
Odnosi se na radnje ili odluke koje uključuju štetu sebi, kao što su zloupotreba supstanci, samopovređivanje ili pokušaj samoubistva.
Važno je napomenuti da nesavesno ponašanje može imati ozbiljne posledice kako za pojedinca koji se bavi takvim ponašanjem, tako i za one oko njih, i da treba potražiti stručnu pomoć ako se vi ili neko koga poznajete borite sa takvim ponašanjem.