Beskućnici

kad kiši
beskućnici smekšaju utihnu
njih kapi pribijaju nadole
kao i neke neoprezne insekte
rukama tamnim
izmučenim nepromenljivom sudbinom
oni brišu vodu iz očiju i čekinja
kosa postaje sve teža kao stare ili jednostavno ružne reči
haljine sa tužnim cvetovima
široke suknje odumrlog kroja
zamašćeni kostimi sovjetskog stila
i drugo
njih i dalje zaobilaze trudnice
njih i dalje zaobilazi smrt
beskućnici zaranjaju telom u kišu
oprezno
nastojeći da ne skrenu ni jednu kapljicu sa
od Svevišnjeg zadane im trajektorije
rastežući te najslađe trenutke
kada se njihove stare ili jednostavno prljave omiljene stvari
budu sušile na žutim cevima kotlovnice
a oni sami se priljubljivali jedno uz drugo
ustima
kultovima
borama
genitalijama
njih će i dalje zaobilaziti smrt
njihova tela će verovatno još dugo mirisati ozonom