MOGUĆE POSLEDICE

Iako ne postoje čvrsti klinički dokazi da veštačke boje u kozmetici izazivaju neurološke poremećaje kod većine ljudi, neki mogu da osete smetnje.

Većina komercijalne kozmetike — uključujući šminku, losione, šampone i sapune — sadrži sintetičke boje, poznate i kao veštačke boje ili azo boje, često označene kao FD&C ili CI brojevi.

boje u kozmetici

Iako se ovi sastojci generalno smatraju bezbednim u malim količinama, sve je više interesovanja za njihovu potencijalnu kumulativnu toksičnost, naročito kada se koriste svakodnevno, dugotrajno i kod osoba koje su osetljivije na hemikalije.

Šta su veštačke boje u kozmetici?

Veštačke boje se proizvode hemijskom sintezom, često iz naftnih derivata. Neki primeri uključuju:

  • CI 17200 (Red 33)

  • CI 42090 (Blue 1)

  • CI 19140 (Yellow 5)

U nekim slučajevima, tragovi teških metala (olovo, arsen, kadmijum) mogu biti prisutni kao nečistoće.

Potencijalni mehanizmi uticaja na nervni sistem

  1. Kumulacija kroz kožu i sluzokožu
    Iako je koža prirodna barijera, svakodnevna upotreba bojene kozmetike na usnama, očima i licu povećava transdermalnu apsorpciju. Usled toga, određene hemikalije mogu dospeti u krvotok, naročito kod osetljivih osoba.

  2. Neurotoksičnost kod preosetljivih
    Neke boje, posebno azo boje, u telu se mogu razgraditi u aromatske amine, koji su u visokim dozama povezani sa neurološkim smetnjama, uključujući glavobolje, promene raspoloženja, umor, i kod ekstremno osetljivih — simptome slične blagim neurotoksičnim reakcijama.

  3. Uticaj na decu i adolescente
    S obzirom da se nervni sistem kod dece još razvija, dugoročna upotreba proizvoda sa bojama (npr. dečija šminka, šareni gelovi, sjajevi za usne) potencijalno može imati uticaj, iako za sada nema dovoljno longitudinalnih studija.

Postoje li dokazi?

  • Studije na životinjama pokazuju da izloženost visokim dozama određenih veštačkih boja može izazvati promene u ponašanju i hemiji mozga.

  • Studije na ljudima su ograničene, ali se beleže subjektivne reakcije kod osoba sa hemijskom preosetljivošću: osećaj magle u glavi, nervoza, nesanica ili pad koncentracije nakon izlaganja kozmetici sa intenzivnim bojama.

  • Neka istraživanja u oblasti neuroimunologije sugerišu da određene boje mogu izazvati upalne odgovore u mozgu kod ljudi sa genetskom predispozicijom.

Zaključak

Iako ne postoje čvrsti klinički dokazi da veštačke boje u kozmetici izazivaju neurološke poremećaje kod većine ljudi, osobe sa hemijskom preosetljivošću, neurološkim smetnjama ili hroničnim zapaljenskim stanjima mogu osetiti pogoršanje simptoma usled kumulativnog delovanja ovih sastojaka.

Zato se sve više promoviše korišćenje kozmetike bez sintetičkih boja, naročito kod dece, osoba sa neurološkim stanjima (npr. ADHD, migrene), i onih sa kožnim i imunološkim poremećajima.