RADNI STAŽ

Nikoga nije bilo. Niko ga nije ispratio. „Znači, to je to. Kraj. Završen radni staž“; tiho reče sam sebi.

Izašao je iz niske, dugačke, trošne zgrade (barake). Bio je to pogon u kome je proveo svoj radni vek. Okrenuo se oko sebe. Za sve ove godine, prvi put ju je bolje osmotrio. Ličio je sam sebi na Jožefa K, ispred Barake broj 5.

staž

Zgužvan (u svakom smislu), opuštenih, usahlih ruku, sa okraćalim, izbledelim rukavima starog sakoa, još iz 1969. Seća se, kupio ga je na kredit, na 12 rata. Kod tog prisećanja se setno nasmeši.

Ostao je tako tu da stoji još neko vreme, gledajući u izlokan beton ispred sebe. Zatim se okrenuo. Nikoga nije bilo. Niko ga nije ispratio. „Znači, to je to. Kraj. Završen radni staž“; tiho reče sam sebi. „No, dobro, šta je, tu je“, završi.

Nije bio ni tužan, ni srećan. Uveliko naviknut na svaku životnu situaciju, polako, teškim koracima krenu kući.