BESEDA MITROPOLITA

Crkva je, dakle, Carstvo Božje, Carstvo Svete Trojice, koje na zemlji doživljavamo upravo kroz Liturgiju, kazao je vladika Fotije.

Svetom Liturgijom u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Mladikovinama kod Teslića svečano je proslavljen Duhovski utorak, koji se u tom kraju obeležava kao zavetni dan.

carstvo trojice

Visokopreosvećenog Mitropolita zvorničko-tuzlanskog g. Fotija u porti hrama dočekao je nadležni paroh, protonamesnik Pavle Aleksić, zajedno sa arhijerejskim namesnikom teslićkim protojerejem-stavroforom Miladinom Vukovićem, drugim sveštenicima, đakonima i brojnim vernim narodom.

Posle svete Liturgije, usledio je trokratni ophod oko hrama i parastos za borce iz Mladikovina postradale u poslednjem Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Potom je izvršen obred poljske molitve i blagosiljanja letine, čime je prizvan blagoslov Božiji na zemlju i plodove.

– Praznik Pedesetnice — Duhovi jeste praznik Crkve. U svakoj crkvi proslavljamo Duhove. Sveta Liturgija počinje prizivom Svete Trojice: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetog Duha“. Crkva je, dakle, Carstvo Božje, Carstvo Svete Trojice, koje na zemlji doživljavamo upravo kroz Liturgiju, kao što smo se i danas sabrali. Čitao sam mnoga tumačenja Liturgije i pokušaću da podelim ono čega se sećam i što sam doživeo i pročitao. Jedan starac na Svetoj Gori je počinjao da služi Liturgiju samo kada bi, nakon Proskomidije i Isusove molitve, video plavkastu svetlost na đakoniku. To je za njega bio znak da je sišla blagodat Božja i tek tada je počinjao da služi. To nije bio program kao u svetu: „Počinje u toliko i toliko“. Blaženopočivši vladika Atanasije, dok je služio Liturgije u manastiru Vavedenju, gde ona počinje u 9 časova, on je nekad znao početi 10–15 minuta ranije. Rekao je: „Liturgija je sabranje. Ljudi dolaze sa svojih poslova, sa imanja, ostavljaju porodicu i dolaze na bogosluženje. Nije to pozorišna predstava za koju smo platili kartu i mora da počne tačno kad piše u programu“. Važna je priprema za Liturgiju: post, molitva, Isusova molitva na putu do hrama. Liturgija nam daje slobodu. Ona nas ne pritiska, već oslobađa – besedio je vladika Fotije i podsetio:

– Kod vladike Nikolaja postoji opis „Nebeske Liturgije“, gde apostol čita Sveti arhiđakon Stefan, a jevanđelje čita Sveti Jovan Zlatousti. Dok mi služimo na zemlji, služi se i na nebu. Starac Tihon, duhovnik starca Pajsija, u vreme Heruvimske pesme odsustvovao bi iz kapelice i ostajao u molitvi, vraćajući se suznih očiju govoreći da je bio na Nebeskoj Liturgiji. Duh Sveti oprisutnjuje Hrista u istoriji. On pretvara hleb i vino u Telo i Krv Hristovu. Sveti starac Emilijan je svedočio da u vreme pretvaranja Darova silazi oganj na Presto. Liturgija je prepuna tajanstvenih događaja koje ne možemo razumeti umom. Na vhodu sveštenik poziva anđele Božje da sa njima saslužuju. Oni služe, iako ih mi ne vidimo. Neki sveti ljudi ih jesu videli. Važno je da to znamo i da imamo strahopoštovanje – ne strah, već svešteno poštovanje pred Svetinjom.

– Kada sam u oltaru osećam se kao da sam u „Svetinji nad svetinjama“. U starozavetnom vremenu tu je samo prvosveštenik ulazio jednom godišnje. Pored njega jedino je još ulazila i Presveta Bogorodica kada je živela u hramu, jer je bila dostojna, časnija od heruvima i slavnija od serafima. Blagoslovi Božji često se projavljuju i telesno. Bivalo je da iz ruku svetih vladika i krsta sija svetlost koja isceljuje i izgone demone. To je bio slučaj sa Svetim Jovanom Kronštatskim. Sve ovo nas upućuje na dubinu bogosluženja i značaj Duha Svetog. Danas Crkva živi blagodaću Duha Svetog. Sve se svršava Njegovim dejstvom. Osvećujemo vodicu u kućama, kolače, koljivo, sve Duhom Svetim. Prilikom osvećenja hrama, vladika nosi mošti, blagosilja svetim mirom, a govori se: „Blagodaću Duha Svetog“. Posle krštenja mi postajemo hram Svete Trojice. Kao što je ovaj hram, tako je i čovek hram Boga živoga. To je pravoslavna, svetotajinska antropologija. Nadam se da će deca sve ovo učiti na veronauci i objašnjavati starijima – naglasio je mitropolit Ftoije i istakao:

– Otac Pavle, vaš nadležni paroh, mi je dobro poznat još iz manastira Krke. Radio je vredno, u maslinjaku, ćutke. I ovde u Mladikovini vidi se njegov trud i napredak. Nadam se da ste zadovoljni njegovim služenjem. Ako budemo složni i svako pomogne koliko može, Bog će blagosloviti i učiniti više nego što očekujemo. Bog gleda nameru. Čak i ako nismo nešto mogli da uradimo, ali smo hteli — i to se računa kao delo. Bog da vas sve blagoslovi. Nadam se da ćemo ponovo doći i osveštati freskopis kada bude gotov. Živeli! Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao!

Izvor: Eparhija zvorničko-tuzlanska