EKSPERIMENTALNO
Iako je ova tehnologija još uvek daleko od toga da sanjane slike čita poput filma, stručnjaci veruju da otvara vrata novoj eri u razumevanju nesvesnog.
U tišini jednog laboratorijskog prostora u Kjotu, dok su ispitanici spavali pod budnim okom naučnika i veštačke inteligencije, odigrao se istorijski trenutak — prvi pokušaj da se vizuelni sadržaj snova (sanjane slike) rekonstruiše iz moždane aktivnosti.
Ovaj pionirski poduhvat, koji spaja funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) i napredne algoritme veštačke inteligencije, pomerio je granice razumevanja sna, ali i svesti kao takve.
Naučnici sa Instituta za istraživanje percepcije i neuroinženjeringa Univerziteta u Kjotu razvili su eksperimentalni sistem sposoban da dešifruje određene vizuelne sadržaje iz snova na osnovu moždane aktivnosti tokom REM faze spavanja.
Ova tehnologija koristi podatke fMRI, koji mere protok krvi u različitim delovima mozga, kako bi identifikovala obrasce koji se podudaraju sa slikama koje je osoba kasnije opisala da je sanjala. Kada se ti obrasci uporede sa ogromnim datasetom vizuelnih kategorija, AI može da rekonstruiše slike koje podržavaju sanjane prizore — sa tačnošću do 70 odsto za određene objekte.
„Oduvek nas je fasciniralo pitanje da li je moguće objektivno zaviriti u subjektivni svet snova”, rekao je vođa istraživačkog tima dr Juki Kamitani za New Scientist. „Naša studija pokazuje da određeni aspekti snova, posebno vizuelni elementi poput životinja ili okruženja, mogu da budu prepoznati iz mozga i pretvoreni u sliku”.
Sanjanje u mašini za magnetnu rezonancu
U studiji su učesnici uspavljivani u MRI skeneru, a njihova moždana aktivnost pažljivo je beležena tokom REM faze, poznate po intenzivnom sanjanju. Nakon buđenja, ispitanici su detaljno opisivali šta su sanjali, a AI algoritam je potom povezao ove izveštaje sa neuronskim podacima, koristeći prethodno trenirane modele na hiljadama vizuelnih kategorija iz internet baza kao što su ImageNet i COCO. Na osnovu toga, rekonstruisane su grube slike koje su često tačno prikazivale osnovne oblike, teme ili objekte iz snova.
Iako je ova tehnologija još uvek daleko od čitanja snova poput filma, stručnjaci veruju da otvara vrata novoj eri u razumevanju nesvesnog.
„Ovo je značajan korak ka razumevanju kako mozak stvara slike bez senzornih podražaja, što je osnova i za sanjanje i za imaginaciju”, istakla je dr Melani Boling iz Centra za neurokognitivne nauke u Oksfordu, komentarišući istraživanje za Gardijan.
Osim što pruža uvid u neistražene teritorije svesti, ova tehnologija bi mogla da ima primenu u kliničkoj psihologiji, istraživanju trauma, pa čak i u tretmanu poremećaja sna. Na primer, rekonstrukcija sadržaja noćnih mora mogla bi da pomogne terapeutima u razumevanju nesvesnih obrazaca anksioznosti ili posttraumatskog stresa kod pacijenata koji se teško verbalno izražavaju.
Postavlja se, međutim, i pitanje etike: hoće li jednog dana snovi postati „javna svojina” koju je moguće nadgledati, analizirati, pa čak i zloupotrebiti?
„Sanjanje je poslednji bastion privatnosti — ako razvijemo tehnologije koje ga mogu narušiti, moramo pažljivo da razmotrimo granice njihove upotrebe”, kaže dr Boling.
Za sada, ova tehnologija ostaje eksperimentalna, ali svetlost koju baca na mehanizme sanjanja čini je revolucionarnom. Možda nećemo uskoro gledati tuđe snove kao filmove, ali smo korak bliže da razumemo ono što se zbiva u najintimnijim dubinama ljudske psihe — dok spavamo.
Izvor: Politika.rs
Leave A Comment