ZAŠTITA OD BOLESTI

Neuroprotekcija podrazumeva mehanizme i supstance koje štite neurone od oštećenja, upale, oksidativnog stresa i degeneracije.

Gljive su kroz istoriju imale mesto u kulinarstvu, medicini i tradiciji – ali poslednjih godina, savremena nauka sve više istražuje njihovu neuroprotektivnu ulogu.

neuroprotekcija

Ispostavlja se da određene vrste gljiva sadrže bioaktivne jedinjenja koja mogu štititi mozak od oštećenja, usporiti neurodegenerativne procese i čak podržati neuronski rast i oporavak. Bilo da je reč o običnim jestivim gljivama ili tzv. medicinskim vrstama, njihov potencijal u očuvanju zdravlja nervnog sistema je sve očigledniji.

Šta je neuroprotekcija?

Neuroprotekcija podrazumeva mehanizme i supstance koje štite neurone od oštećenja, upale, oksidativnog stresa i degeneracije. To je naročito važno kod:

  • Alchajmerove bolesti

  • Parkinsonove bolesti

  • Multipla skleroze

  • Moždanog udara

  • Hroničnog stresa i starenja mozga

Kako gljive deluju neuroprotektivno?

1. Antioksidativni efekat

  • Gljive su bogate polifenolima, ergotioninom i glutationom

  • Ove supstance neutralizuju slobodne radikale, smanjujući oksidativni stres koji doprinosi propadanju moždanih ćelija

2. Antiinflamatorno dejstvo

  • Hronična upala u mozgu igra ključnu ulogu u neurodegeneraciji

  • Gljive poput reishi, chaga i lavlje grive sadrže jedinjenja koja modulišu imuni odgovor u centralnom nervnom sistemu

3. Podsticanje rasta nervnih ćelija

  • Hericium erinaceus (lavlja griva) stimuliše sintezu NGF-a (nerve growth factor) – proteina koji potpomaže:

    • Rastu novih neurona

    • Oporavak oštećenih živčanih puteva

    • Povećanu neuroplastičnost

4. Regulacija neurotransmitera

  • Neke gljive utiču na ravnotežu dopamina, serotonina i GABA

  • To ih čini korisnim i kod anksioznosti, depresije i problema sa pamćenjem

Koje vrste gljiva su posebno korisne za mozak?

Vrsta gljive Ključna svojstva za mozak
Lavlja griva (Hericium) Stimuliše NGF, podržava kognitivne funkcije
Reishi (Ganoderma) Antiinflamatorno dejstvo, smiruje nervni sistem
Chaga Snažan antioksidans, štiti neurone
Šitake i maitake Sadrže B-vitamine i polisaharide korisne za mozak
Agaricus bisporus Sadrži ergotionin, podržava detoksikaciju mozga

Naučna istraživanja

  • Studija iz 2019. sa Nacionalnog univerziteta Singapura pokazala je da osobe koje jedu gljive više od dva puta nedeljno imaju za 50% manji rizik od blagog kognitivnog oštećenja

  • Eksperimenti na miševima pokazuju da lavlja griva ubrzava oporavak nakon oštećenja nervnog tkiva

  • Reishi gljiva pokazuje potencijal da inhibira toksične naslage beta-amiloida – koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću

Napomena

  • Iako su gljive prirodne, nije svaka jestiva ili sigurna za upotrebu

  • Suplementi od medicinskih gljiva treba da budu standardizovani i proverenog porekla

  • Ljudi na imunosupresivnoj terapiji, trudnice i hronično oboleli treba da se posavetuju s lekarom pre upotrebe

Zaključak

Gljive su mnogo više od hrane – one su funkcionalni dar iz prirode, posebno kada je u pitanju zaštita mozga i nervnog sistema. Njihova kombinacija antioksidativnih, neurotrofnih i antiinflamatornih osobina čini ih potencijalno moćnim sredstvom u prevenciji i podršci kod neuroloških poremećaja.

Redovno unošenje gljiva u ishranu – naročito u starijem dobu – može biti jednostavan, prirodan i ukusan način da se očuva mentalna vitalnost.