BESEDA VLADIKE

Čovek, kad nema čime da pokaže svoj hrišćanski život, svoju čestitost, svoje smirenje, on će pokazati to na suprotan način.

Njegovo Visokopresveštenstvo Mitropolit šumadijski g. Jovan je služio 26. juna 2025. godine svetu Liturgiju u Staroj Crkvi u Kragujevcu.

mudar život

Tom prilikom Visokopreosvećeni Mitropolit je posle čitanja svetog Jevanđelja ovako besedio:

— Odlomak iz današnjeg Jevanđelja koje smo sada čuli, za nas je veoma poučan. Poučan je nam govori koje su te vrednosti čovekove i kako čovek treba da upotrebljava razum. Kažem razum, jer apostol Pavle opominje hrišćane i kaže živite razumno, a ne nerazumno. A ko živi razumno, braću i sestre? Onaj koji sluša Crkvu, Jevanđelje, koji sluša Boga. Razumno živi onaj koji misli da ništa ne zna. Taj koji misli da ništa ne zna, njemu Bog upravo otkriva da zna mnogo što šta više od onoga što je naučio u ovom zemaljskom životu. Zaista, braću i sestre, treba nam da mudro živimo i na to nas upućuje današnje Jevanđelje koje smo sada čuli, a ono nam kaže da imamo bar jednu besmrtnu vrlinu. Koja je to besmrtna vrlina? To je, braćo i sestre, da budemo mudri kao zmije, kako kaže Jevanđelje. I, zaista, današnje Jevanđelje to nam potvrđuje, kad nam kaže Gospod, kada vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Šta sad? Kako sad? Kaže Hristos, poteraju vas u jednom gradu, bežite u drugi. A na mnogim mestima kaže, stanite, pa se usprotivite zlu. Ali, braćo i sestre, kad ovo Gospod u današnjem Jevanđelju kaže, kad vas poteraju iz jednog grada, bežite u drugi, drugim rečima Gospod nas uči da ne žrtvujemo svoj život nerazumno. Nerazumno, da se ne bacamo u opasnost, bez nužde, bez velike potrebe. I Gospod kaže svojim učenicima, vi ćete imati nevolja, goniće vas, proganjaće vas, izobličavaće vas, govoriće o vama svake ružne reči, ali zbog čega? Ne zbog toga što ste vi takvi, jer niste takvi, ali će oni o vama tako govoriti zbog toga, zato što vi propovedate Jevanđelje. I ne samo što propovedate, nego što živite Jevanđelje.

— Dakle, braćo i sestre, i Gospod kaže, izaći će sve na videlo, i ti koji vas pljuju, i koji o vama govore najgore, jednog dana saznaće, oni će da saznaju da vi govorite istinu. Da vi govorite blage vesti, jer šta je Jevanđelje, braćo i sestre, nego blaga vest. Sve će se to otkriti, ali im Gospod kaže, vi budite strpljivi, imajte strpljenja. A strpljenja nema onaj koji nema smirenja, braćo i sestre. Strpljenja nema onaj koji je umislio da mnogo što šta bolje ili zna ili radi od drugih. Dakle, braćo i sestre, kaže Gospod, vi se njih ne bojte. Nego šta kaže Gospod, koga da se boji? On kaže, ne bojte se jer će se otkriti vaša nevinost. A ono što je nevino, najviše se napada. Ono što je čisto, ono se najviše napada, braćo i sestre. I ovim rečima Hristos kaže svojim apostolima, otkriće se, kaže, vaša nevinost. I doznaće ljudi pravu istinu, a vi istinu propovedate. I ne samo što propovedate, kaže apostolima, nego na prvo mesto što živite istinu. To je ono važno. Nije važno, nije toliko vredno da mi samo govorimo o istini, a da ne živimo istinom. Nije dovoljno da govorimo o veri, jezikom i rečima, a da ne živimo po veri. Tu nema nikakvog odnosa sa hrišćanstvom, braćo i sestre. Ali Gospod, baš zato što ih gone, što ih progone oni koji mrze Hrista i Njegovo Jevanđelje, on kaže, ne bojte se oni koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Pazite, ne bojte se oni koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti, nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu. Kakva divna rečenica koja nas zaista navodi na razmišljanje. Ne bojte se onih koji ubijaju telo. Gospod nas uči, braćo i sestre, da ubice mogu ubiti telo. I to smo svedoci i danas. Ubice mogu da ubiju telo, ali ne mogu da ubiju dušu. Jedino, a šta ubija dušu, braćo i sestre? Ubija nepokajani greh. Ubija nespoznanje i ne priznavanje da sam grešan. To ubija dušu. Dakle, ovde vidimo kako je Gospod čoveku dao vrhovnu vlast nad dušom. Pa kaže, imate vlast spasiti dušu, imate vlast i pogubiti dušu. Gospod je dao nama da mi odlučujemo šta će biti sa našom dušom. I ono što mi odlučujemo uopšte u životu, to Bog prihvata.

— Da li je dobro, da li je zlo, to Bog uvek prihvata. Zašto? Zato što imamo slobodu. E sad, što tu? Ti i ja i ne znam ko drugi, izabira onu drugu stranu, da živi drugačije. Umesto da živi u smirenju, živi u gordosti. To stalno spominjem i sebi i vama, braćo i sestre. Ali, braćo i sestre, ovo je vrlo važno da znamo. Da od nas zavisi, hoće li se naša duša spasiti ili neće. To jeste, zavisi od našega života. Tu čovek rešava, kao što rekoh, a Bog prima to naše rešenje. I zato po učenju Svetih otaca, kada ovo kaže, bojte se, onaj koji može i dušu i telo baciti u pakao. Šta je to pakao, braćo i sestre? Nije to pakao ono što današnji, po znacima navoda, duhovnici govore kako je to tamo neki oganj, kako je tamo neka vatra, kako je ne znam šta. Pakao je, braćo i sestre, život bez Boga. E to je pravi pakao. A šta je raj? Raj je, u svari, život po Bogu, braćo i sestre. Čovek po svojom sopstvenom izboru odlazi, odnosno, smešta svoju dušu, ili u raj, ili u pakao. I, braćo i sestre, pakao nije nešto što Bog kažnjava čoveka, nego čovek sam sebe kažnjava, što je činio zlo, što nije živeo po Jevanđelju, što nije živeo po zapovestima Hristovim, što nije živeo po svetim tajnama i svetim vrlinama. Sam čovek, braćo i sestre, kažnjava sebe, i Bog ne kažnjava čoveka, već one koji se udaljuju od Boga. Oni su sami sebe kaznili, zaista sami. A čovek, kad se udalji od Boga, on bukvalno počinje da divlja, da divlja u svojoj gordosti, svojoj nadmenosti. A čovek, kada divlja, on ne može da nađe pravi put. A put je jedan, jedini za spasenje, to je put Hristov. Zato je Hristos rekao, ja sam put, istina i život. Bog dopušta nama i da se odvojimo od Boga. Bog dopušta i da verujemo Njega i da ne verujemo. To je opet, kažem, naš izbor. To je naša sloboda. Ali mi nekako slobodu shvatamo po tome da mogu da radim šta hoću. Da mogu da govorim šta hoću. Mogu da, ne znam, činim kakva zla. To mi smatramo slobodom. A gde je tu odgovornost? E, onda tu odgovornost zaboravljamo. Pa mislimo, mogu da radim šta hoću, a ne moram da odgovaram. E, jednog dana moramo dati odgovor, braćo i sestre. Nemojte da se zavaravamo. Jednog dana moramo dati odgovor. Kako smo živeli, čime smo živeli, za koga smo živeli, zbog koga smo živeli. Dakle, braćo i sestre, drugim rečima, Bog nije mučitelj. To treba da znamo. Bog je čovekoljubac. Čovek muči samog sebe. Upravo iz tih osobina kada je pun sebe, kada je nadmen sebe. Kada misli da ono što je saznao, naučio da je to ono što ga ispunjava. Apostol Pavle kaže: Znanje nadima. Vi znate šta znači ta reč nadimati se, je li? Znanje nadima, a ljubav izgrađuje. Gord čovek nema ljubavi. Nemoj da se zavaravamo. Dakle, Bog, ponavljam, nije mučitelj, već čovekoljubac, ali oni koji su odstupili od Boga i u ovom svetu, oni će u onome svetu i njegovu ljubav i svetlost će doživljavati kao muku. Jer nisu imali ljubavi. I kad se susreli sa ljubavlju, za njih je to muka. A čovek bez ljubavi je skučen čovek. On je siromašan čovek. On je bednik na kraju krajeva. Jer ljubav je upravo veza savršenstva. I zato čovek bez ljubavi, kada dođe u susret sa ljubavlju Božjom, za njega je to mučno. Jer onda će kazati zašto nisam voleo. Ili zašto sam voleo sebe. A nisam voleo Boga i nisam voleo bližnjega. Sveti Vasilije Veliki kaže kako Bog ne napušta sa svojom ljubavlju ni grešnike u paklu. Jer on pokriva sve. Njegova ljubav pokriva sve. I zato Sveti Vasilije kaže da zla u paklu ne dolaze od Boga, nego od nas samih. A mi, opšte, kad nam nešto nije po volji, mi počnemo odmah da krivimo Boga i drugoga. A sebe, ne. Da preispitam sebe, nikako. Ali mi je zato lakše da napadam drugoga. Ili, kako kaže naša narodna izreka, napad je najveća odbrana.

— Čovek, kad nema čime da pokaže svoj hrišćanski život, svoju čestitost, svoje smirenje, on će pokazati to na suprotan način. I ovo što kaže Sveti Vasilije, na to dodaje Sveti Isak Sirin potpuno je netačno mišljenje, pazite, ovo je vrlo važno, potpuno je netačno mišljenje da su grešnici u paklu lišeni ljubavi Božje. Pa da su bili lišeni ljubavi Božje, ne bi Gospod, kad su ga sahranili, kad je bio telom u grobu, a u adu sa dušom, u paklu sa dušom, zato što on i tada Bog tuguje što su sebe grešnici odveli u pakao. Ali čovek ne tuguje. Ljubav je plod istine, prema tome ljubav je podarena svima jednako. Samo je pitanje koliko mi i šta uzimamo od te ljubavi i koliko mi primenjujemo šta od te ljubavi. Ali ljubav ima, braćo i sestre, dvojak učinak. Dvojak učinak, ona je mučna za grešnike. Kao što je, na primer, grešnik, za njega je mučan čovek koji je pravedan. On ne može da bude pored njega. Dakle, ljubav ima dvojak učinak, kao što rekoh, ona je mučna za grešnike, a uživanje za one koji su živeli u skladu sa ljubavlju. Braćo i sestre, dakle, čovek sam odlučuje šta će izabrati. Raj ili pakao. Bog nikoga nasilno ne spasava, niti nasilno bilo koga osuđuje. Kad bi nasilno Bog spasavao, on ne bi bio ljubav. A kad bi nasilno osuđivao, ona Bog ne bi bio pravda. A Bog je, braćo i sestre, i pravda i ljubav. To moramo stalno imati na umu. I ako smo grešni, a jesmo, da nas Bog voli, ali to treba da nas opomene. Da kažem, pa čekaj, mene Bog voli ovakvog, kakav jesam, nikakav. Pa zašto onda ja da ne zavolim Boga? Zašto? Dakle, braćo i sestre, Bog je, kažem, i pravda, i ljubav, i milost, zato idimo mudro kroz ovaj život, koji je protkan mnogo, nažalost, više nevoljama i mukama. Mnogo više protkan grehom, nego dobrotom. Mnogo više protkan mržnjom, nego ljubavlju. Ali zato, braćo i sestre, nama je Bog dao razum. Da razlikujemo šta je dobro, šta je zlo. Ako to ne razlikujemo, onda znači ne živimo mudro, nego živimo nemudro. Onda i radimo ne mudro, nego nerazumno radimo, braćo i sestre. Ali, rekoh i ponavljam, da nam Bog pomogne, da mi, braćo i sestre, imamo um Hristov, kako to kaže apostol Pavle, a kad imamo um Hristov, onda umujemo Hristom, a ne sobom. A onaj koji nema uma Hristovog, on umuje svojim umom, a taj um njegov može da ga odvede daleko. Neka nam Gospod pomogne, da se spasemo.

Izvor: eparhija-sumadijska.org.rs