IZBOR DUHA SVETOG

Šestopsalmije čitamo s pažnjom i strahom Božijim, kao oni koji nevidljivo besede sa samim Hristom Bogom našim, i molimo se za grehe naše.

U Šestopsalmije ulaze psalmi 3, 37, 62, 87, 102. i 142.

šestopsalmije

U crkvi se zatvaraju Carske dveri, gasi svetlo, i samo slabo svetlucaju plamičci kandila i sveća u rukama čteca, kao plamičci nade starozavetnih pravednika na spasenje, i osvetljavaju hram i duše ljudi. Čtec triput izgovara Anđelsku pesmu: „Slava na visinama Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14).

Šta znače ove reči? U ovoj pesmi govori se da slavu Bogu pre svega poju nebožitelji koji se raduju iskupljenju čovečanstva; da je Spasitelj doneo svetost na zemlju, pomirivši grešno čovečanstvo s Bogom, koji je time pokazao svoju ljubav prema ljudima.

Posle Anđelske pesme čovek već hoće da uznese hvalu Bogu i dvaput moli Božiju pomoć u tome: „Gospode, otvori usne moje, i usta moja oglasiće hvalu Tvoju” (Ps. 50, 15).

Zatim počinje samo Šestopsalmije. Posle prva tri psalma čtec uznosi Bogu malo slavoslovlje. U to vreme iz oltara izlazi sveštenik, staje licem ka oltaru i pred zatvorenim Carskim dverima čita 12 jutarnjih molitvi. Sveštenik simvoliše Hrista Spasitelja, koji uznosi Ocu svome molitve za sav rod ljudski (1Jn. 2, 1-2). Čtec čita ostale psalme. Neki izabrani stihovi psalama ponavljaju se da bi se na njima zaustavila naša pažnja. U drevnosti je ove stihove pevao hor i sav narod.

Običaj je da se za vreme čitanja Šestopsalmija stoji uspravno i sa strahopoštovanjem, da se ne udaljava i da se ne hoda po crkvi. U crkvenom ustavu o ovome je napisano sledeće: „Tako govorimo Šestopsalmije s pažnjom i strahom Božijim, kao oni koji nevidljivo besede sa samim Hristom Bogom našim, i molimo se za grehe naše”. Šestopsalmije treba čitati pažljivo, „ne brzajući”, osećajući odgovornost momenta.

Ako se okrenemo ka istorijskim događajima, onda se na period gonjenja, koje je car Saul podigao na Davida, odnosi psalam 62; psalmi 3, 37. i 142. na vreme ustanka Avesaloma, sina Davidovog; a psalmi 87. i 102, prema tumačenju blaženog Teodorita Kirskog, opisuju (proročki) Vavilonsko ropstvo (Ps. 87) i oslobađanje iz njega (Ps. 102).

Uostalom, sveti Oci, tumači Psaltira, prema pitanju o istorijskom kontinuitetu, pa i prema autorstvu psalama odnosili su se kao prema drugostepenim pitanjima. Za njih je glavna bila duhovna strana, i upravo nju su postavljali u osnovu shvatanja svake pojave.

Naime, tumačeći Stari Zavet, oni su izdvajali dva sloja duhovnog proučavanja: religiozno-moralni (stanje čovekove duše) i mesijanski (proročanstva o Hristu).

Jasno je da izbor psalama Šestopsalmija nije slučajan, ovaj izbor načinio je Duh Sveti.