UTICAJ SA INTERNETA

Društvene mreže su snažan oblik socijalnog uticaja koji može oblikovati navike kod ishrane i odnos tinejdžera prema sopstvenom telu.

Društvene mreže su postale sastavni deo života mladih. Instagram, TikTok, Snapchat i slične platforme oblikuju način na koji tinejdžeri razmišljaju o sebi, svom telu i vrednostima.

društvene mreže ishrane

Iako ove mreže mogu pružiti zabavu, edukaciju i socijalnu povezanost, istraživanja pokazuju da imaju i tamnu stranu – značajan uticaj na razvoj poremećaja u ishrani i negativne slike o sopstvenom telu.

Zašto su tinejdžeri posebno ranjivi?

Adolescencija je period kada se lični identitet tek gradi, a samopouzdanje zavisi od mišljenja vršnjaka. Upravo zato društvene mreže, koje funkcionišu na principu lajkova, pregleda i komentara, mogu postati moćan alat pritiska.

  • Upoređivanje sa drugima: tinejdžeri često porede svoje telo sa digitalno obrađenim fotografijama influensera.

  • Potraga za validacijom: broj lajkova postaje merilo vrednosti.

  • Osetljivost na kritiku: negativni komentari mogu podstaći nesigurnost i nezadovoljstvo sopstvenim izgledom.

Mehanizmi uticaja društvenih mreža na ishranu

  1. Promocija nerealnih standarda lepote
    Filtrirane i obrađene slike stvaraju nedostižan ideal mršavosti ili mišićavosti. Tinejdžeri se osećaju pod pritiskom da mu se prilagode.

  2. Trendovi i izazovi
    Dijete i „detox“ izazovi brzo postaju viralni, a mladi često eksperimentišu bez stručnog nadzora, što može dovesti do pothranjenosti ili poremećaja u metabolizmu.

  3. Pro-ana i pro-mia sadržaji
    Na nekim platformama i dalje postoje zajednice koje promovišu anoreksiju ili bulimiju kao „stil života“, a ne kao ozbiljnu bolest.

  4. Stalna izloženost
    Za razliku od časopisa ili TV-a, društvene mreže su dostupne 24/7. Svakodnevni kontakt sa sadržajem koji veliča fizički izgled povećava rizik od razvoja opsesija hranom i težinom.

Posledice na zdravlje tinejdžera

  • Psihološke posledice: nisko samopouzdanje, depresija, anksioznost.

  • Fizičke posledice: anoreksija, bulimija, ortoreksija (opsesija „zdravom“ ishranom), prejedanje.

  • Socijalne posledice: povlačenje iz društva, problemi u školi i porodici.

Šta mogu da urade roditelji i društvo?

  • Otvorena komunikacija: razgovor sa decom o tome šta vide na mrežama i kako to utiče na njihovo samopouzdanje.

  • Medijska pismenost: učenje tinejdžera da razlikuju realnost od digitalne obrade i marketinških trikova.

  • Podrška u samopouzdanju: ohrabrivanje mladih da razvijaju veštine i hobije nevezane za fizički izgled.

  • Regulacija sadržaja: društvene mreže bi trebalo strože da kontrolišu sadržaje koji promovišu nezdrave obrasce ishrane.

Zaključak

Društvene mreže su snažan oblik socijalnog uticaja koji može oblikovati navike kod ishrane i odnos tinejdžera prema sopstvenom telu.

Iako same po sebi nisu „krivac“, način na koji se koriste može biti rizičan. Ključ leži u edukaciji, otvorenoj komunikaciji i stvaranju zdravog okruženja, kako u porodici, tako i u digitalnom prostoru.