POSLEDICE UDISANJA

Glavobolja u zatvorenom prostoru nije uvek znak stresa ili prevelikog broja obaveza. Često je to signal našeg tela da vazduh koji udišemo nije dobar.

Zamislite tipičan radni dan: sedite u kancelariji satima, prostorija je puna ljudi, prozori su zatvoreni zbog buke spolja, klima radi bez prestanka. Negde pred kraj prepodneva, javlja se ona poznata težina u glavi, oči postaju mutne, a koncentracija opada.

glavobolja

U većini slučajeva za to optužujemo stres, umor ili višak ekrana, ali sve je više dokaza da glavni krivac može biti – vazduh koji udišemo.

Ljudi u proseku provedu više od 80% dana u zatvorenom prostoru. Uprkos uverenju da je problem prvenstveno spoljašnje zagađenje, unutrašnji vazduh može biti dva do pet puta lošijeg kvaliteta. To je posledica nedovoljne ventilacije, materijala od kojih su zidovi i nameštaj napravljeni, upotrebe klima uređaja i grejanja, ali i jednostavne činjenice da svi mi trošimo kiseonik i oslobađamo ugljen-dioksid.

Naučne studije pokazuju da nivo ugljen-dioksida iznad 1000 ppm (delova na milion) značajno smanjuje kognitivne sposobnosti i povećava učestalost glavobolje. U školskim učionicama ili salama za sastanke ovaj prag se često premašuje već nakon pola sata, naročito kada su prozori zatvoreni. Posledica je osećaj umora, pritiska u slepoočnicama i pad pažnje.

No, ugljen-dioksid nije jedini problem. Isparljiva organska jedinjenja (VOC), poput formaldehida ili benzena, oslobađaju se iz tepiha, lepka, boja i plastike. Dugotrajno udisanje, čak i u niskim koncentracijama, kod osetljivih osoba može izazvati vrtoglavice, migrene i iritaciju disajnih puteva. S druge strane, previše suv vazduh – česta posledica klimatizacije ili grejanja – isušuje sluzokožu, što može izazvati tenzijske glavobolje i osećaj „zategnute glave“. Kada se u prostoriji pojavi buđ, oslobađaju se mikotoksini koji dodatno opterećuju nervni sistem i kod mnogih izazivaju hronične glavobolje.

Posebno su ugroženi ljudi koji već pate od migrena ili hroničnih bolesti disajnih puteva. Kod njih čak i blago odstupanje kvaliteta vazduha može biti okidač. Zaposleni u open-space kancelarijama, deca u učionicama i stariji ljudi u domovima za negu često su izloženi ovim rizicima, a da toga nisu svesni. Zanimljivo je da se simptomi u većini slučajeva smanjuju ubrzo nakon izlaska na otvoren vazduh, što potvrđuje vezu između kvaliteta unutrašnjeg prostora i glavobolje.

Rešenje ne mora biti komplikovano. Redovno provetravanje, makar na nekoliko minuta svakog sata, značajno poboljšava koncentraciju kiseonika. Održavanje optimalne vlažnosti (40–60%) smanjuje rizik od dehidratacije i iritacije. Čišćenje i zamena filtera na klima uređajima sprečava širenje prašine i mikroorganizama. U poslednje vreme, pametni senzori koji mere nivo ugljen-dioksida i VOC postaju sve dostupniji i pomažu da problem postane vidljiv.

Glavobolja u zatvorenom prostoru nije uvek znak stresa ili prevelikog broja obaveza. Često je to signal našeg tela da vazduh koji udišemo nije dobar. Kada se jednom prepozna ovaj uzrok, rešenje postaje mnogo jednostavnije: više svežeg vazduha, manja izloženost toksinima i više pažnje prema prostoru u kojem provodimo najveći deo života.