O Adamu

Jedna moja poznanica piše pesme o Adamu.
Stalno piše o Adamu,
kao da joj je nećak, ujak, ili bog zna ko.
Druga razgovara s Bogom.
Svaki dan razgovara s Bogom,
kao sa lokalnim terapeutom.
Neverovatno:
otkud tako blisko poznanstvo?
Otkud familijarnost,
tapšanje po ramenu serafѝma,
traženje buva u anđeoskim krilima,
brisanje nosa precima.
Brisanje, upravo brisanje,
a ne trljanje
(ovim se bave poznavaoci ljudske prirode).
A zatim ide ovako:
uključiš televizor,
a tamo – Petar sa Pavlom
pripremaju pirinač na uzbekistanski način.
I ispostavilo se – svi, koji su trebali da dođu,
već su došli.
Bez formalnosti
i najave dolaska.
Svi su došli, pozapošljavali se,
pokupovali stanove,
izrodili decu, poženili se i td.
Plaćaju porez,
kao i komunalne usluge,
idu na izbore… užas.
„Obećali ste“ –
kažem.
A oni – ni da se počešu.
Nedavno je jedan takav –
krila od kašmira,
ogrlica protiv buva,
bedž na reveru
sa biblijskim imenom,
sve kako treba –
bezočno mi kaže ovako:
„Svabodjen!“
I ja sam – nećete poverovati –
poleteo!
Ne mnogo,
nekih par metara,
ali tako lako, tako slobodno…
Da nije onog stuba,
možda bih leteo i do danas.
Čudno, sve se već dogodilo,
a stubovi još uvek stoje.
—————————————-
S ukrajinskog preveo Jaroslav Kombilj

Beleška o piscu:

Jurij Izdrik (1962.) prozaista, pesnik, esejista, prevodilac, slikar, muzičar, dizajner, kulturolog.

Autor je 12 knjiga proze, 2 zbirke eseja, 11 zbirki pesama, 3 romana i niza članaka iz kulture i književnosti.

Izdrik je jedan od predstavnika „Stanislavskog fenomena“, grupe pisaca Ivano-Frankivske oblasti (ranije Stanislavske), koji su najpotpunije otelotvorili ukrajinsku varijantu postmodernizma u svom stvaralaštvu.

Zbirka eseja „Takvo“ („Take“), proglašena je za „Knjigu godine Bi-Bi-Si 2009.“.

Prevođen je na poljski i engleski. Prevodi sa poljskog.