OBRATITE PAŽNJU

Globalno, gubitak sluha pogađa 29–47% ljudi starijih od 65 godina, što znači da je ovo pitanje relevantno za veliki deo populacije.

Nova studija objavljena u JAMA Network Open otkriva da čak i blagi gubitak sluha može biti jedan od prvih znakova da osoba ima povećan rizik od demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest.

gubitak sluha

Istraživači su analizirali podatke iz dugogodišnje Framingham Heart Study i pratili učesnike tokom više godina, ispitujući njihov sluh, moždanu strukturu i kognitivne sposobnosti.

Kako se stanovništvo širom sveta stari, gubitak sluha postaje sve češći, a stručnjaci smatraju da bi mogao biti modifikabilni faktor rizika za demenciju i kognitivni pad.

Šta je otkriveno?

Studija je pratila više od 1.600 ljudi u uzorku za MRI i kognitivne analize, i još 935 osoba u uzorku za praćenje pojave demencije. Utvrđeno je da muškarci imaju veći gubitak sluha od žena, a kako starimo, sve je manji broj osoba sa normalnim sluhom.

Istraživači su otkrili da viši pragovi tona (lošiji sluh) prate:

  • brže povećanje belih moždanih hiperintenziteta (WMHV)

  • ubrzan pad izvršnih funkcija (planiranje, koncentracija, donošenje odluka)

Zanimljivo je da pamćenje i globalna kognicija nisu značajno pogođeni, što sugeriše da gubitak sluha može biti jedan od prvih znakova promena u mozgu.

Čak i subjektivni osećaj slabijeg sluha bio je povezan sa većim promenama u mozgu, što znači da samoizveštavanje o problemima sa sluhom može biti koristan signal.

Rizik od demencije

Tokom 15-godišnjeg praćenja, 12,7% učesnika razvilo je demenciju, od čega je 77% bilo Alchajmerove. Osobe sa makar blagim gubitkom sluha imale su značajno veći rizik od demencije — hazard ratio 1,71.

Rizik je bio posebno izražen kod nosilaca gena APOE ε4, što ukazuje na moguću interakciju gena i okoline. Zanimljivo je da su osobe sa blagim gubitkom sluha koje nisu koristile slušne aparate imale veći rizik, dok je kod korisnika aparata rizik bio manji i statistički neznačajan.

Eksploratorne analize po polu pokazale su da muškarci imaju manju ukupnu moždanu zapreminu, dok žene brže razvijaju promene u beloj materiji.

Zašto se ovo dešava?

Iako studija ne tvrdi da gubitak sluha direktno uzrokuje demenciju, veza je jasna. Gubitak sluha povezan je sa:

  • ubrzanim padom izvršnih funkcija

  • smanjenim moždanim volumenom

  • bržim nakupljanjem belih moždanih abnormalnosti

Međutim, promene u pamćenju ili opštem razmišljanju nisu primetno pogođene u ovoj fazi.

Kako su prikupljeni podaci?

Podaci su preuzeti iz Framingham Heart Study, trogeneracijske, dugogodišnje studije. Učesnici su prošli:

  • detaljna audiometrijska testiranja

  • neuropsihološke testove

  • MRI snimke mozga

  • praćenje pojave demencije kroz više ciklusa

Gubitak sluha je analiziran posebno za svako uvo, a proseci tona (PTA) uzeti su na frekvencijama 0,5, 1, 2 i 4 kHz.

Kognitivne funkcije i pad procenjivani su pomoću validiranih testova, dok su MRI snimci korišćeni za merenje volumena hipokampusa, ukupnog moždanog volumena i belih moždanih hiperintenziteta.

Zaključak

Studija pokazuje da gubitak sluha, čak i blag, može biti rani signal rizika od demencije. Najvažnija poruka je jasna: ne zanemarujte probleme sa sluhom, jer rana identifikacija i korišćenje slušnih aparata mogu značajno smanjiti rizik.

Globalno, gubitak sluha pogađa 29–47% ljudi starijih od 65 godina, što znači da je ovo pitanje relevantno za veliki deo populacije. Pravovremena provera sluha može postati važan alat u prevenciji kognitivnog opadanja i demencije.