ŠTA KAŽE NAUKA?

Trenutni naučni dokazi sugerišu da kafa može podržati pamćenje, pažnju, neuroplastičnost i neurozaštitu, ali rezultati su mešoviti i nejedinstveni.

Sve više istraživanja sugeriše da kafa može imati kognitivne, antiinflamatorne i neurozaštitne efekte, ali istina je da je većina dokaza asocijativna, a ne dokazuje direktnu uzročnost.

kafa pamćenje

Nedavna revizija objavljena u Cureus Journal of Medical Science pregledala je glavne hemijske sastojke kafe i rezultate prethodnih istraživanja na životinjama i ljudima, fokusirajući se na njihovu ulogu u pamćenju, pažnji i ublažavanju bola.

Kafa i neurozaštita

Epidemiološke studije sugerišu da ljudi koji redovno piju kafu imaju manji rizik od nekoliko neurodegenerativnih i cerebrovaskularnih oboljenja, uključujući:

  • Parkinsonovu bolest

  • Alchajmerovu bolest

  • Demenciju

  • Moždani udar

  • Multiplu sklerozu

Najpoznatiji sastojci kafe su kofein i srodni purinski metaboliti (teobromin, teofilin, paraksantin), ali njihova tačna uloga u neuroplastičnosti, sinaptičkom razvoju i neuronskom prenosu signala još nije dovoljno istražena.

Kofein utiče na više receptorskih sistema, uključujući adenozinske, fosfodiesterazne i GABA receptore, a efekti kafe se ne reprodukuju uvek kod drugih kofeinskih napitaka, što sugeriše da kafa ima specifične sinergijske efekte.

Šta pokazuju eksperimenti

Studije na životinjama pokazale su pozitivne efekte kafe i kofeina na:

  • pamćenje

  • pažnju

  • neurogenezu

Međutim, prenošenje ovih rezultata na ljude je složeno zbog:

  • raznolikosti kafe i načina pripreme

  • različitog metabolizma kofeina kod ljudi i životinja

U pregledima je zabeleženo i da kafa može podstaći dugotrajno potenciranje sinapsi (LTP), što podržava učenje i pamćenje, ali previše ili dugotrajno konzumiranje može imati suprotan efekat.

Kafa i ljudski mozak

Kod ljudi, kafa je pokazala da može:

  • poboljšati budnost i reakcije

  • povećati tačnost pamćenja

  • poboljšati neuralnu efikasnost

  • smanjiti umor i poboljšati raspoloženje

Neki suplementi poput ekstrakta kafe sa bobicama ili kombinacije sa žalfijom i ginsengom doneli su dodatne koristi.

Takođe, kafa i ekstrakti kafe povećavaju protok krvi u mozgu i mogu imati antioksidativne i vaskularne efekte. Međutim, kod osoba sa paničnim poremećajem, kofein je kod gotovo polovine učesnika izazvao simptome panike, dok je miris kafe pokazao da smanjuje stres tokom stomatoloških procedura.

Što se tiče sna, kod redovnih konzumenata kafa nije značajno menjala strukturu sna, što sugeriše adaptaciju organizma, ali kod osoba sa deprivacijom sna zabeležene su promene u sivoj moždanoj materiji povezane sa unosom kofeina.

Kafa i dugoročno kognitivno zdravlje

Populacione studije pokazuju da veći unos kafe ili kofeina može biti povezan sa sporijim kognitivnim padom kod starijih, posebno kod žena. Još uvek nije jasno zbog kojih hormonskih i metaboličkih razloga postoje razlike između polova.

Studije na životinjama sugerišu i neurozaštitne efekte kofeina kod modela Alchajmerove bolesti, metaboličkih poremećaja, stresa i napada, ali rezultati kod ljudi su mešoviti.

Kako kofein deluje?

Kofein deluje prvenstveno blokiranjem adenosinskih receptora A1 i A2A, što utiče na sinaptičku jačinu, neuronsku ekscitabilnost, inflamaciju i balans energije. Blokada A2A receptora posebno je povezana sa efektima na neuroplastičnost i može delimično objasniti epidemiološke nalaze o smanjenom riziku od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Pored toga, kofein pojačava analgetske efekte, što može indirektno podržati kogniciju kod osoba koje se suočavaju sa hroničnim bolom.

Zaključak

Trenutni dokazi sugerišu da kafa može podržati pamćenje, pažnju, neuroplastičnost i neurozaštitu, ali rezultati su mešoviti i nejedinstveni. Razlozi uključuju:

  • raznovrsnost kafe i metoda pripreme

  • genetske i polne razlike u metabolizmu kofeina

  • konzumaciju kafe u okviru šire ishrane

Opservacijske studije pokazuju i potencijalne rizike pri velikim količinama, a zbog heterogenih studija i nedostatka kontrolisanih ispitivanja nije moguće doneti čvrste zaključke o uzročnosti.

Sve u svemu, kafa je generalno bezbedna i može biti korisna za mozak, ali mehanizmi i optimalna doza još uvek zahtevaju dalja, rigorozna istraživanja.