Da li emocije mogu menjati kiselost tela?

UNUTRAŠNJA BIOHEMIJA

Emocije ne utiču samo na naše raspoloženje – one mogu promeniti i unutrašnju kiselost tela. Kada smo pod stresom, organizam reaguje hormonskim promenama koje remete ravnotežu.

Ideja da naše emocionalno stanje utiče na kiselost organizma deluje gotovo metaforično, ali veza između psihe i biohemije tela je mnogo dublja nego što se na prvi pogled čini.

Organizam funkcioniše kao složena mreža hormona, nervnih signala i metaboličkih reakcija, i svaki put kada osetimo stres, strah, tugu ili radost – čitav taj sistem se prebacuje u potpuno drugačiji režim rada. Upravo te promene mogu uticati na acidobaznu ravnotežu, makar privremeno, i doprineti osećaju opterećenja, umora, nervoze ili energije.

Kako stres menja unutrašnju biohemiju

Kada doživimo stresnu emociju, telo aktivira simpatički nervni sistem. Srce ubrzava, disanje postaje pliće, a nadbubrežne žlezde otpuštaju adrenalin i kortizol. Ovi hormoni menjaju način na koji telo troši energiju, kako se razmenjuju gasovi u plućima i kako ćelije koriste kiseonik.

U takvom stanju povećava se proizvodnja mlečne kiseline, a disanje koje postaje brzo i površno remeti odnos kiseonika i ugljen-dioksida. Manjak CO₂ u krvi pomera pH ka privremenoj respiratornoj alkalozi, dok dugotrajni stres, zbog hormonskih i metaboličkih poremećaja, može doprineti i povećanom opterećenju organizma kiselim metabolitima. Dakle, emocija sama po sebi nije „kisela“, ali pokreće lanac reakcija koje menjaju pH balans, barem u kraćim periodima.

Tuga i anksioznost

Dugotrajna anksioznost vodi u hronično napeto disanje – neprimetno, ali stalno. Kada dišemo plitko, izmene gasova u plućima su slabije, a telo sporije uklanja ugljen-dioksid. Takvo stanje može doprineti osećaju unutrašnje težine, napetosti i opšte neravnoteže, jer ćelije dobijaju manje kiseonika i teže održavaju optimalnu pH sredinu za rad mitohondrija.

Tuga takođe utiče na motilitet, apetiti i digestivni sistem. Usled smanjenog unosa hrane ili sporijeg varenja, povećava se proizvodnja kiselih metabolita, pa organizam troši više minerala da održi ravnotežu. Zbog toga su emocije često praćene fizičkim simptomima — stezanjem u grudima, težinom u stomaku, iscrpljenošću.

Radost i smirenost

Pozitivna emocionalna stanja po pravilu donose sporije, dublje disanje. Kada vazduh polako ulazi i izlazi iz pluća, odnos kiseonika i ugljen-dioksida je stabilniji, a krv lakše održava svoju blago alkalnu vrednost.

Radost povećava lučenje endorfina i serotonina, koji utiču na funkciju digestivnog i nervnog sistema. Telo troši manje energetskih rezervi, proizvodi manje mlečne kiseline i brže se oslobađa metabolita koji doprinose zakiseljavanju. Čak i rituali koji bude pozitivne emocije — šetnja u prirodi, blizak kontakt, miris biljaka, slobodnije disanje — mogu dovesti do primetne fiziološke razlike.

Da li emocije zaista menjaju pH tela?

Važno je razumeti nijansu:
– emocije same po sebi ne menjaju hemijski pH krvi u velikoj meri, jer telo ima jake mehanizme za ravnotežu. Ali emocije menjaju hormone, disanje, cirkulaciju, mišićnu napetost, digestiju i nivoe kisika, što posredno utiče na to kako se osećamo i kako ćelije funkcionišu u trenutku.

Drugim rečima, emocionalna stanja mogu promeniti unutrašnji osećaj „alkalnosti“ ili „kiselosti“, ne nužno laboratorijsku vrednost krvi, ali definitivno način na koji telo funkcioniše i reaguje.

Zbog toga se tvrdi da emocije mogu „kiseliti“ ili „alkalizovati“ organizam — ne kroz hemiju same emocije, nego kroz fiziologiju koju pokreću.

Zaključak

Naša unutrašnja hemija je osetljiva i neprekidno se menja. Emocije su jedan od najbržih načina da je poremetimo, ali i jedan od najbržih načina da je vratimo u ravnotežu. Kada smirimo um, uspori i dah, stabilizuje se nervni sistem, cirkulacija i digestivni ritam. To je trenutak kada telo radi u svom prirodnom, blago alkalnom režimu.

Zato briga o mentalnom i emotivnom zdravlju nije luksuz — to je direktna briga o fiziološkoj stabilnosti celog organizma.