STARI GENIJE
Kada je došla da zahvali starcu, pitala ga je kako je uspeo da postigne ono što sud i izvršitelji nisu mogli. Starac se blago nasmešio…
U Petrogradu je živela jedna siromašna udovica, žena poštena i krotka, koja je ceo svoj život provela radeći i štedeći. Sve što je imala bilo je malo imanje u provinciji i nešto gotovine koju je čuvala za starost. Nije imala nikoga svoga u velikom gradu, ali je ipak došla u Petrograd zbog jednog sudskog posla koji joj je zadao mnogo muke i briga.
Naime, pre nekoliko godina ona je, iz čiste dobrote i sažaljenja, pozajmila znatnu sumu novca jednom mladom gospodinu iz ugledne porodice. Bio je otmen, lepo vaspitan, govorio je uverljivo i ostavio utisak čoveka od reči. Kao zalog dao joj je menicu i zakleo se da će dug vratiti u tačno određeno vreme.
Rok je odavno prošao, ali novca nije bilo. Udovica je pisala, molila, podsećala – bez ikakvog odgovora. Kada je konačno skupila hrabrost da dođe u Petrograd i potraži pravdu, shvatila je da je upala u zamršenu mrežu zakona, poznanstava i veza.
Dužnik se pokazao kao čovek sa moćnim zaštitnicima. Sudski izvršitelji su dolazili, zapisivali, odlazili, ali se ništa nije menjalo. Gospodin je živeo udobno, primao goste, odlazio u pozorište, a udovica je svakim danom gubila i novac i snagu.
Jednog dana, dok je očajna sedela u hodniku sudske zgrade, prišao joj je neupadljiv starac sa sivom bradom i prodornim očima. Bio je skromno odeven i govorio tiho, ali sigurno.
— Vidim da imate nevolju — reče on. — Ako hoćete, mogu vam pomoći.
Udovica je, nemajući više šta da izgubi, ispričala celu priču. Starac ju je pažljivo saslušao, klimnuo glavom i rekao:
— Zakon je dobar, ali ljudi znaju kako da mu izmaknu. Ipak, ima načina da se i najlukaviji nateraju na poštenje.
Dogovorili su se da starac pokuša nešto „po svome“. Nije tražio nikakvu nagradu unapred, samo je zamolio da mu veruje.
Nekoliko dana kasnije, dužnik je dobio zvanično obaveštenje da će mu, po presudi, biti zaplenjena imovina. Bio je siguran da se to neće desiti, jer je već mnogo puta uspevao da izigra zakon. Ali ovoga puta dogodilo se nešto neočekivano.
U trenutku kada je izlazio iz kuće, prišao mu je policajac i obavestio ga da se zaplena mora odmah izvršiti. Bez rasprave, bez odlaganja. Sva njegova samouverenost je nestala. Pokušao je da pozove poznanike, ali nije bilo vremena.
U panici je naredio da se dug isplati u celosti, samo da se neprijatnost što pre završi.
Istog dana udovica je dobila sav svoj novac.
Kada je došla da zahvali starcu, pitala ga je kako je uspeo da postigne ono što sud i izvršitelji nisu mogli.
Starac se blago nasmešio.
— Nisam uradio ništa protiv zakona — reče. — Samo sam znao kada i kako treba delovati. Najveći genije nije u lukavstvu, već u razumevanju ljudske slabosti.
Zatim je ustao, učtivo se naklonio i nestao u gomili, ostavivši udovicu sa njenim novcem i saznanjem da se pravda ponekad ostvaruje ne snagom, već pameti.
Leave A Comment