ZAPALITI VATRU

Pas je neko vreme stajao pored njega, a zatim se okrenuo i krenuo prema logoru, gde su bili drugi ljudi i vatra.

Dan je bio bistar i hladan. Nije bilo ni trunke sunca na nebu, ali nije bilo ni oblaka. Čovek je hodao stazom uz reku Jukon, a jedini zvuk koji je prekidao tišinu bio je škrgut snega pod njegovim mokasinama i disanje psa koji ga je pratio. Hladnoća je bila izuzetna, daleko ispod nule, ali čovek o tome nije razmišljao duboko. Bio je nov u toj zemlji, iako se smatrao razumnim i opreznim.

zapaliti vatru

Plan mu je bio jednostavan: da stigne do logora svojih drugova pre večeri. Bio je siguran da ima dovoljno vremena. Nosio je šibice u džepu, nož, duvan i nešto hrane. Pas, siv i snažan, instinktivno je osećao opasnost hladnoće i nije voleo da ide napred, ali je sledio čoveka.

Čovek je znao da mora biti oprezan sa skrivenim izvorima vode ispod snega. Ako bi se noge pokvasile, to bi bilo opasno. Ipak, na jednom mestu led se pod njim provalio i voda mu je zapljusnula stopala do članaka. Nije paničio. Znao je šta treba da uradi: morao je da zapali vatru i osuši mokasine i čarape.

Sakupio je suve grančice i zapalio vatru ispod velikog drveta. Plamen je lepo goreo i donosio olakšanje. Međutim, sneg na granama iznad njega počeo je da se topi. Odjednom se ceo teret snega sručio pravo na vatru i ugasio je.

To je bio ozbiljan trenutak. Čovek je ostao miran, ali su mu prsti već počeli da trnu. Pokušao je ponovo da zapali vatru, ali mu se ruke nisu slušale. Šibice su mu ispadale iz ukočenih prstiju. Kad je napokon uspeo da zapali jednu, plamen se ugasio pre nego što je uspeo da ga iskoristi.

Počeo je da oseća strah. Znao je da bez vatre nema šanse da preživi. Pokušao je da zapali sve šibice odjednom, ali mu je snop ispao i izgoreo u snegu. Sada više nije imao nijednu.

Shvatio je da se smrzava. Noge su mu bile bez osećaja, a ruke ukočene. Razmišljao je da ubije psa i da se uvuče u njegovo toplo telo, ali nije imao snage ni spretnosti da to učini. Pas ga je gledao i osećao da nešto nije u redu, ali je instinktivno znao da se mora skloniti od čoveka.

Čovek je počeo da trči, nadajući se da će pokretom povratiti toplotu, ali nije mogao daleko. Ubrzo je pao u sneg. Osećaj hladnoće zamenila je čudna toplina i pospanost. Pomirio se sa sudbinom i razmišljao kako je ipak trebalo da posluša savet starca iz Salmona koji mu je rekao da nikada ne putuje sam po velikoj hladnoći.

Pas je neko vreme stajao pored njega, a zatim se okrenuo i krenuo prema logoru, gde su bili drugi ljudi i vatra.