Zašto je alkohol jedan od ključnih uzroka raka usne duplje u Indiji

KONTAMINIRANOST TOKSINIMA

Etanol može da promeni sadržaj masti u unutrašnjoj sluzokoži usne duplje, povećavajući njenu propustljivost i samim tim osetljivost na druge potencijalne kancerogene supstance.

Čak i nizak dnevni unos alkohola — svega 9 g ili otprilike jedno standardno piće — povezan je sa 50% povećanim rizikom od raka usne duplje (bukalne sluzokože) u Indiji, pri čemu je najveći rizik povezan sa lokalno spravljenim alkoholom, pokazuje velika komparativna studija objavljena onlajn u časopisu otvorenog pristupa „BMJ Global Health“.

A kada se kombinuje sa žvakanjem duvana, ovaj faktor verovatno objašnjava 62% svih takvih slučajeva u Indiji, sugerišu nalazi.

Rak usne duplje je drugi najčešći malignitet u Indiji, sa procenjenih 143.759 novih slučajeva i 79.979 smrtnih ishoda svake godine. Stope obolevanja stalno rastu i sada iznose nešto manje od 15 na svakih 100.000 indijskih muškaraca, navode istraživači.

Primarni oblik raka usne duplje u Indiji zahvata meku ružičastu sluzokožu obraza i usana (bukalna sluzokoža). Manje od polovine (43%) obolelih preživi 5 ili više godina, ističu autori.

Pošto konzumiranje alkohola i upotreba duvana često idu zajedno, nije jasno koliki je pojedinačni doprinos svakog faktora riziku od raka usta, naročito u Indiji, gde je upotreba bezdimnog duvana veoma rasprostranjena, navode istraživači. Takođe, dodaju da potencijalni efekti lokalno spravljenog alkohola, koji je posebno popularan u ruralnim zajednicama, do sada nisu bili procenjivani.

Kako bi saznali više, istraživači su uporedili 1.803 osobe sa potvrđenim rakom bukalne sluzokože i 1.903 nasumično odabrane osobe bez ove bolesti (kontrolna grupa) iz pet različitih istraživačkih centara u periodu od 2010. do 2021. godine. Većina učesnika bila je starosti između 35 i 54 godine; skoro polovina (oko 46%) slučajeva bila je među osobama od 25 do 45 godina.

Svi učesnici su dali informacije o trajanju, učestalosti i vrsti alkohola koji su pili, birajući između 11 međunarodno priznatih pića, uključujući pivo, viski, votku, rum i „breezere“ (aromatizovana alkoholna pića), kao i 30 lokalno spravljenih pića, uključujući apong, bangla, chulli, desi daru i mahua.

Učesnici su takođe odgovarali na pitanja o trajanju i vrsti upotrebe duvana, kako bi se procenio stepen međusobnog delovanja alkohola i duvana na rizik od raka usne duplje.

Među obolelima, 1.019 je reklo da ne pije alkohol, u poređenju sa 1.420 u kontrolnoj grupi; 781 oboleli je rekao da pije alkohol, u poređenju sa 481 u kontrolnoj grupi.

Prosečno trajanje upotrebe duvana bilo je duže kod obolelih (oko 21 godinu) nego u kontrolnoj grupi (oko 18 godina). Oboleli su takođe češće živeli u ruralnim područjima i pili više alkohola dnevno: gotovo 37 g u poređenju sa oko 29 g.

Česta konzumacija alkohola bila je povezana sa povećanim rizikom od raka bukalne sluzokože, pri čemu su lokalno spravljena pića bila povezana sa najvećim rizikom.

U poređenju sa onima koji nisu pili alkohol, rizik je bio veći za 68% kod onih koji jesu, porastao je na 72% kod onih koji su preferirali međunarodno priznata alkoholna pića i na 87% kod onih koji su se odlučivali za lokalno spravljena pića.

Čak i manje od 2 g piva dnevno bilo je povezano sa povećanim rizikom od raka bukalne sluzokože. Samo 9 g alkohola dnevno — što odgovara otprilike jednom standardnom piću — bilo je povezano sa približno 50% povećanim rizikom.

Istovremena upotreba alkohola i duvana bila je povezana sa više nego četvorostrukim povećanjem rizika, tako da se procenjuje da je 62% svih slučajeva raka bukalne sluzokože u Indiji verovatno posledica interakcije između alkohola i žvakanja duvana.

Međutim, alkohol je bio faktor koji je doprinosio povećanom riziku od raka usta bez obzira na to koliko dugo je duvan korišćen. Etanol može da promeni sadržaj masti u unutrašnjoj sluzokoži usta, povećavajući njenu propustljivost i samim tim osetljivost na druge potencijalne kancerogene supstance iz proizvoda za žvakanje duvana, objašnjavaju istraživači.

Nalazi ukazuju na to da je više od 1 od 10 slučajeva (skoro 11,5%) svih karcinoma bukalne sluzokože u Indiji moguće pripisati alkoholu, a taj procenat raste na 14% u nekim državama sa visokom učestalošću bolesti, kao što su Meghalaya, Assam i Madhya Pradesh, navode istraživači.

Moguća kontaminacija toksinima, poput metanola i acetaldehida, u lokalno spravljenom alkoholu mogla bi da objasni veći rizik povezan sa ovim pićima, čija je proizvodnja uglavnom neregulisana, sugerišu autori.