UNUTRAŠNJI BALANS
Držanje tela jeste odraz unutrašnjeg stanja, ali ono može postati i njegov uzrok.
Način na koji držimo telo često doživljavamo kao nešto mehaničko i nevažno. Sedimo kako sedimo, stojimo kako nam je zgodno, ne razmišljajući mnogo o tome. Ipak, držanje tela nije samo fizička navika — ono je stalni signal koji telo šalje nervnom sistemu i umu.
Zbog toga se način na koji nosimo telo tiho, ali uporno, odražava na naše mentalno stanje.
Telo kao prenosilac unutrašnjeg stanja
Telo i um su u stalnoj komunikaciji. Kada smo pod stresom, zabrinuti ili umorni, telo se spontano skuplja — ramena se povlače napred, glava se spušta, disanje postaje pliće. Ovaj položaj nije slučajan. On je telesni odgovor na unutrašnje stanje.
Problem nastaje kada takav način držanja tela postane dugotrajan. Telo tada više ne reaguje samo na trenutno stanje, već ga održava.
Kako položaj tela utiče na emocije
Kada je telo stalno u zatvorenom, povijenom položaju, nervni sistem dobija poruku opreza i napetosti. Čak i ako nema konkretnog razloga za brigu, takvo držanje može pojačati osećaj težine, bezvoljnosti ili unutrašnjeg pritiska.
Suprotno tome, otvoreniji i stabilniji položaj tela može doprineti osećaju smirenosti i prisutnosti, ne zato što „menja misli“, već zato što menja telesni signal.
Držanje tela i nivo energije
Način na koji sedimo ili stojimo utiče i na nivo energije. Kada je telo zgrčeno, disanje je ograničeno, a cirkulacija manje efikasna. To može dovesti do osećaja tromosti i mentalnog zamora.
Često mislimo da nam nedostaje motivacija, a zapravo telu nedostaje prostor.
Nesvesne navike koje oblikuju raspoloženje
Većina ljudi ne primećuje kako drži telo tokom dana. Dugotrajno sedenje, gledanje u ekran, napetost u ramenima i vratu postaju „normalni“. Međutim, te navike se ne zadržavaju samo u telu — one utiču na način na koji doživljavamo sebe i svet oko sebe.
Telo pamti te obrasce, čak i kada mi mislimo da smo ih zanemarili.
Kada promena dolazi iz tela, a ne iz misli
Promena mentalnog stanja ne mora uvek da počne analizom ili razgovorom. Ponekad je dovoljno da se promeni način na koji stojimo, sedimo ili hodamo. Takva promena ne rešava probleme, ali može promeniti unutrašnji ton sa kojim im pristupamo.
Telo tada postaje saveznik, a ne pasivni pratilac uma.
Zašto male promene imaju efekat
Nije potrebno stalno „ispravljati“ telo ili težiti savršenom držanju. Često je dovoljno povremeno primetiti kako se nosimo, otpustiti ramena, dozvoliti grudima da se otvore ili napraviti pauzu od sedenja.
Te male promene šalju nervnom sistemu signal da nema neposredne pretnje, što utiče i na emocionalno stanje.
Držanje tela kao odraz, ali i uzrok
Držanje tela jeste odraz unutrašnjeg stanja, ali ono može postati i njegov uzrok. Kada se telo dugo nalazi u položaju koji odražava napetost ili povlačenje, mentalno stanje često prati taj obrazac.
Zato rad sa telom može biti jednako važan kao i rad sa mislima.
Zaključak
Veza između držanja tela i mentalnog stanja pokazuje koliko su telo i um nerazdvojni. Način na koji nosimo telo nije samo posledica onoga kako se osećamo — on aktivno učestvuje u oblikovanju tog osećaja.
Ponekad prvi korak ka unutrašnjoj ravnoteži nije u promeni misli, već u tome da telu damo drugačiji položaj i više prostora. Jer kada se telo oseća stabilnije, i um često sledi taj signal.
Leave A Comment