ČAS TAMO, ČAS OVAMO

Zašto se simptomi ponekad „sele“ po telu? Zato što telo ne govori uvek lokalno. Kada je opterećen ceo sistem, poruke se mogu pojavljivati na različitim mestima.

Mnogi ljudi imaju iskustvo koje je teško objasniti jednim nalazom ili dijagnozom. Jednog dana javlja se bol u vratu, zatim taj bol nestane, ali se pojavi nelagodnost u stomaku. Posle toga dolazi umor, pritisak u grudima ili glavobolja. Simptomi se smenjuju, menjaju mesto i intenzitet, a pregledi često ne pokazuju jasan uzrok.

simptomi se sele

Ovakva pojava može biti zbunjujuća i frustrirajuća, jer deluje kao da telo „ne može da se odluči“ gde je problem. Međutim, u mnogim slučajevima, upravo ta promenljivost nosi važnu poruku.

Kada simptom nije vezan za jedan organ

Kod klasičnih bolesti, simptomi su uglavnom vezani za određeni sistem ili organ. Međutim, kada se simptomi sele po telu, često nije u pitanju lokalni kvar, već način na koji ceo organizam reaguje na opterećenje.

Telo tada ne govori kroz jedno mesto, već kroz različite tačke koje su u tom trenutku najosetljivije.

Uloga nervnog sistema u „seljenju“ simptoma

Nervni sistem povezuje sve delove tela. Kada je on dugotrajno preopterećen — stresom, napetošću, umorom ili konstantnom budnošću — može doći do pojačane telesne osetljivosti.

U takvom stanju, telo lakše registruje nelagodnost i reaguje tamo gde je trenutni prag tolerancije najniži. Kada se jedan simptom povuče, drugi se može pojaviti na drugom mestu, iako osnovni uzrok ostaje isti.

Slabe tačke se menjaju

Svako telo ima svoje „slabije tačke“. Kod nekoga je to vrat i ramena, kod nekoga digestivni sistem, kod trećih glava ili donji deo leđa. Kada je organizam pod opterećenjem, simptomi se javljaju tamo gde je sistem najpodložniji u tom trenutku.

Kako se opterećenje ne rešava, već samo menja način ispoljavanja, menja se i mesto simptoma.

Zašto nalazi često ostaju uredni

Ovakvi simptomi često ne ostavljaju jasan trag na klasičnim dijagnostičkim testovima. To ne znači da „ničega nema“, već da problem nije strukturne prirode, već funkcionalne.

Funkcionalni simptomi su stvarni, osećaju se u telu, ali nastaju zbog poremećene regulacije, a ne zbog trajnog oštećenja tkiva.

Stres kao zajednički imenilac

Hronični stres ne mora biti dramatičan da bi imao efekat. Dugotrajna žurba, stalna odgovornost, potiskivanje umora ili emocija mogu držati telo u stanju stalne pripravnosti.

U tom stanju, simptomi postaju način na koji telo pokušava da privuče pažnju i rastereti sistem.

Zašto se simptomi pogoršavaju kada „stane sve“

Mnogi primećuju da se simptomi pojačavaju upravo u periodima odmora ili kada se smanji spoljašnji pritisak. Tada telo konačno dobija prostor da registruje ono što je ranije bilo potisnuto.

Simptomi tada ne nastaju zbog odmora, već zato što je organizam prvi put u prilici da se „oglasi“.

Pokušaj da se svaki simptom posmatra odvojeno

Česta greška je posmatrati svaki novi simptom kao potpuno novi problem. Takav pristup može povećati zabrinutost i dodatno opteretiti nervni sistem.

Kada se simptomi sagledaju kao deo šire slike, postaje jasnije da telo pokušava da komunicira isto stanje, samo na različite načine.

Šta pomaže kada se simptomi sele

Umesto stalnog fokusiranja na mesto simptoma, korisnije je obratiti pažnju na:

  • nivo ukupnog opterećenja

  • kvalitet sna i odmora

  • svakodnevni ritam

  • telesnu napetost

  • sposobnost opuštanja

Rad na regulaciji celog sistema često dovodi do smanjenja simptoma, bez obzira na to gde su se prethodno javljali.

Zaključak

Zašto se simptomi ponekad „sele“ po telu? Zato što telo ne govori uvek lokalno. Kada je opterećen ceo sistem, poruke se mogu pojavljivati na različitim mestima, u zavisnosti od trenutne osetljivosti.

Takvi simptomi nisu znak da se „nešto stalno novo kvari“, već signal da organizmu treba drugačiji odnos prema naporu, odmoru i sopstvenim granicama.
Kada se poruka sagleda u celini, telo često prestaje da mora da je ponavlja — na više mesta.