BREZA I ZVEZDA

Breza ih je naučila da postoji zaklon. Zvezda ih je naučila da postoji put. I nikada više u životu nisu bili potpuno izgubljeni.

Duboko u šumi, daleko od sela i puteva, živela su dvoje male dece — brat i sestra. Ostali su sami u vremenu rata i nemira, bez roditelja i bez doma. Šuma im je bila jedino utočište, a nebo jedini krov.

breza zvezda

Danju su se skrivali među drvećem, a noću su se privijali jedno uz drugo, slušajući kako vetar prolazi kroz krošnje. Bili su gladni, promrzli i umorni, ali nisu plakali. Držali su se za ruke i ćutali, jer su znali da samo zajedno mogu preživeti.

Jedne večeri, dok su sedeli pored tanke breze, dečak je podigao pogled ka nebu. Između oblaka zasijala je jedna jasna zvezda.

— Pogledaj — rekao je tiho. — Ta zvezda nas gleda.

Devojčica je podigla glavu i osmehnula se.

— Ona zna gde nam je dom — rekla je. — Kad se vratimo kući, i dalje će biti tamo.

Te noći su zaspali pod brezom, gledajući zvezdu kako treperi nad njima.

Prolazili su dani. Deca su lutala šumom, nalazila bobice, pili vodu iz potoka i učila da se ne plaše tišine. Breza je ostajala iza njih, ali zvezda je svake noći bila iznad njih, ista i postojana.

Jednog jutra naišli su na ljude — dobre ljude, koji su ih poveli sa sobom. Odveli su ih u selo, nahranili ih i dali im toplo mesto za spavanje. Deca su preživela rat, ali uspomena na šumu, brezu i zvezdu ostala je u njima zauvek.

Godinama kasnije, kada su odrasli i ponovo pronašli svoj dom, setili su se te zime. Setili su se kako su, izgubljeni i sami, imali dva znaka nade: jedno drvo na zemlji i jednu zvezdu na nebu.

Breza ih je naučila da postoji zaklon.

Zvezda ih je naučila da postoji put.

I nikada više u životu nisu bili potpuno izgubljeni.