ORGANIZAM POD OPTEREĆENJEM

Digestivne tegobe se pojačavaju u periodima napetosti zato što su creva i nervni sistem snažno povezani. Kada je telo pod pritiskom, varenje se menja, a simptomi se javljaju i bez promene ishrane.

Mnogi ljudi primete isti obrazac: čim se pojavi period napetosti, rokova, problema ili emotivnog pritiska, stomak prvi „progovori“. Javljaju se nadutost, grčevi, nelagodnost, promena apetita ili osećaj težine nakon obroka. Često se to dešava čak i kada ishrana ostane ista, a osoba ne unosi ništa „problematično“.

digestivne tegobe

Ovo nije slučajnost. Digestivni sistem je jedan od najosetljivijih delova tela kada je u pitanju psihičko opterećenje.

Creva i mozak su direktno povezani

Digestivni sistem nije samo „cev za hranu“. Creva imaju sopstvenu nervnu mrežu koja je u stalnoj komunikaciji sa mozgom. Zbog te povezanosti, emocije, napetost i stres ne ostaju samo u glavi — oni se vrlo brzo prenose i na stomak.

Zato se često kaže da je stomak „drugi mozak“, jer reaguje na unutrašnje stanje jednako brzo kao i na ono što jedemo.

Napetost menja način na koji telo raspoređuje energiju

Kada je osoba u stanju napetosti, telo se ponaša kao da mora da bude spremno za reakciju. Tada se energija preusmerava ka sistemima koji su važni za brzo funkcionisanje, dok se varenje stavlja u drugi plan.

Rezultat je da digestivni sistem radi sporije, neujednačeno ili „nervozno“, što se kod mnogih ljudi ispoljava kroz neprijatne tegobe.

Zašto se javlja nadutost i osećaj težine

U stanju napetosti mišići u stomaku i crevima mogu biti zategnutiji nego inače. Kada je digestivni trakt u grču, hrana se sporije pomera, a proces varenja postaje teži.

Tada i manji obrok može izazvati osećaj težine, punoće i nadutosti, jer sistem ne radi opušteno i efikasno.

Napetost može ubrzati ili usporiti rad creva

Kod nekih ljudi napetost dovodi do usporenog varenja i zatvora, dok kod drugih izaziva ubrzan rad creva i češće stolice. Obe reakcije su normalne u smislu da su tipične za stres.

Digestivni sistem u takvim periodima postaje nepredvidiv, jer reaguje na nervni sistem, a ne samo na hranu.

Promena apetita je deo iste priče

U periodima napetosti neki ljudi gube apetit, dok drugi imaju pojačanu potrebu za hranom, naročito za slatkišima i „utešnom“ hranom. U oba slučaja, telo pokušava da se prilagodi stanju unutrašnjeg pritiska.

Problem nastaje kada se taj obrazac ponavlja, jer dodatno opterećuje varenje i pojačava tegobe.

Zašto se simptomi pojačavaju baš kada se „smirimo“

Zanimljivo je da se kod mnogih ljudi tegobe javljaju tek uveče, vikendom ili kada napokon sednu i opuste se. Tokom dana osoba funkcioniše na „autopilotu“, a telo potiskuje signale.

Kada se napetost smanji, nervni sistem počne da se vraća u ravnotežu, a digestivni sistem tada postaje „glasniji“, jer pokušava da nadoknadi ono što je tokom dana bilo zanemareno.

Zašto ishrana nije uvek glavni uzrok

Ljudi često pokušavaju da reše problem promenom ishrane, što ponekad pomaže, ali u mnogim slučajevima tegobe nisu posledica konkretne namirnice, već načina na koji telo vari u stresnom stanju.

Hrana koja inače ne pravi problem može izazvati nelagodnost kada je organizam pod pritiskom, jer varenje u tom trenutku nije u optimalnom režimu.

Kako se digestivni sistem smiruje

Digestivni sistem najviše voli predvidljivost i mir. U periodima napetosti pomažu jednostavne stvari:

  • redovniji ritam obroka

  • sporije jedenje i manje žurbe

  • laganija hrana kada je stres visok

  • više sna i odmora

  • kratke šetnje koje podstiču varenje

Ovo nisu „instant rešenja“, ali često prave veliku razliku.