DANSKO ISTRAŽIVANJE

Karijes i krvarenje desni česti su u detinjstvu, a istraživači ih sada povezuju sa zdravstvenim problemima koji se javljaju kasnije, najpre sa srcem.

Deca koja imaju više karijesa ili pate od teškog gingivitisa pokazuju značajno veću učestalost moždanog udara, srčanog udara i koronarne bolesti u odraslom dobu. To je zaključak nove studije istraživača sa Univerziteta u Kopenhagenu.

karijes u detinjstvu

Istraživači su analizirali podatke o 568.000 dece rođene šezdesetih i sedamdesetih godina iz Nacionalnog registra dečje stomatologije Danske zdravstvene uprave i uporedili ih sa podacima o kardiovaskularnim bolestima iz Nacionalnog registra pacijenata do 2018. godine, kada su ta deca već bila odrasle osobe.

Analizom ovih opsežnih skupova podataka, istraživači su identifikovali nekoliko upečatljivih obrazaca. Deca sa brojnim karijesima imala su do 45% veću učestalost kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu u poređenju sa decom sa malo karijesa. Kod dece sa teškim gingivitisom učestalost je bila do 41% veća. Brojke se razlikuju u zavisnosti od pola, ali je trend jasan za obe grupe. Istovremeno, činilo se da se učestalost povećava kako se dentalni problemi pogoršavaju tokom detinjstva.

Upala kao moguće objašnjenje

Šta objašnjava vezu između bolesti zuba i kardiovaskularnih bolesti? Istraživači na osnovu ove studije ne mogu sa sigurnošću da kažu, jer nisu ispitivali uzroke već su samo utvrdili statističke povezanosti. Ipak, jedna teorija ukazuje na upalu.

„Sumnjamo da izloženost visokim nivoima upale u vidu bolesti desni ili karijes još u detinjstvu može uticati na to kako telo kasnije reaguje na upalne procese“, kaže Nikolina Nigard, postdoktorska istraživačica na Odeljenju za stomatologiju Univerziteta u Kopenhagenu i jedna od autorki studije

Ovu teoriju podržava više drugih studija koje su pronašle povezanost između parodontitisa i kardiovaskularnih bolesti. Svetska federacija za srce objavila je konsenzus izveštaj u kojem se navodi da postoje snažni dokazi da parodontitis povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. U izveštaju se sugeriše da bakterije iz bolesti desni mogu pokrenuti sistemsku upalu u drugim delovima tela, ubrzavajući aterosklerozu i razvoj kardiovaskularnih bolesti, piše portal News Medical.

U drugoj studiji, Nigard i njene kolege ispitivali su i odnos između oralnog zdravlja i dijabetesa tipa 2 i pronašli sličan obrazac. Deca sa teškim oboljenjem desni imala su do 87% veću učestalost dijabetesa tipa 2, dok su ona sa više karijesa imala 19% veću učestalost.

Stil života kao ključni faktor

Stil života verovatno ima značajan uticaj na povećanu učestalost kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, pa su istraživači prilagodili svoje podatke prema nivou obrazovanja. Generalno, viši nivo obrazovanja povezan je sa zdravijim i dužim životom.

„Ne možemo isključiti da stil života igra važnu ulogu. Ali čak i nakon prilagođavanja prema nivou obrazovanja, učestalost kardiovaskularnih bolesti i dalje je prilično izražena“, kaže Nikolina Nigard.

Ne zaboravite četkicu za zube

Iako studija ne može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu, ona ipak može ukazivati na značajan potencijal za prevenciju. Ovo je posebno važno s obzirom na to da je karijes u detinjstvu jedna od najrasprostranjenijih bolesti u svetu – a i karijes i bolesti desni mogu se relativno lako sprečiti temeljnom oralnom higijenom.

„U Danskoj, 20 odsto dece i mladih čini 80 odsto svih registrovanih dentalnih oboljenja. Ako možemo da identifikujemo pokazatelje koji ukazuju na to ko je pod većim rizikom od različitih bolesti kasnije u životu, možemo usmeriti preventivne mere ka tim grupama. To bi moglo imati dugoročne zdravstvene koristi sve do odraslog doba“, kaže Merete Markvart, vanredna profesorka na Odeljenju za stomatologiju Univerziteta u Kopenhagenu i koautorka studije.

Ona ističe da je gingivitis generalno nedovoljno istražen, uprkos njegovoj visokoj učestalosti među decom i adolescentima. Zbog toga podstiče da se registracija gingivitisa učini obaveznom u Nacionalnom registru dečje stomatologije, na isti način na koji se registruje karijes.

„Ne radi se o tome da se kardiovaskularne bolesti mogu rešiti lečenjem dečjih zuba. Ali ako usmerimo napore ka određenim grupama, mnoge ljude možemo usmeriti u pravom smeru jednostavnim unapređenjem njihovog oralnog zdravlja“, kaže Merete Markvart.

O studiji

Istraživači su koristili podatke iz Nacionalnog registra dečje stomatologije (SCOR) o svoj deci rođenoj između 1963. i 1972. godine koja su imala najmanje dve SCOR registracije – ukupno 568.778 osoba. Ovi podaci upoređeni su sa podacima iz Nacionalnog registra pacijenata o kardiovaskularnim bolestima iz perioda 1995–2018, tokom kojeg su te iste osobe imale između 30 i 56 godina.

Studija je kohortna studija, u kojoj se jasno definisana grupa prati tokom vremena kako bi se ispitalo kako određena izloženost (u ovom slučaju loše oralno zdravlje) utiče na učestalost bolesti.

Rezultati su prilagođeni prema nivou obrazovanja učesnika, koji je imao jasan uticaj na učestalost bolesti. Istraživači su takođe prilagodili podatke prema pojavi dijabetesa tipa 2, jer je on poznat faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.

Studija ispituje isključivo povezanost između oralnog zdravlja i kardiovaskularnih bolesti i ne može da utvrdi uzročnost – odnosno ne može da pokaže da li su dentalni problemi direktno izazvali kardiovaskularne bolesti ili su drugi faktori imali ulogu.