Srce Svetog vladike Nikolaja imalo je mesta za svaku živu dušu

MOLITVENI SPOMEN

U manastiru Lelić obeleženo je sedam decenija od upokojenja vladike Nikolaja, uz poruku da njegova pravednost i ljubav ostaju utočište u svim vremenima.

Vladika Nikolaj jedan je od retkih na kojima se savršeno vidi koliko je ljubio svoj rod i ceo svet. Njegovo srce je bilo preširoko i imalo mesta za svaku živu dušu.

Ovako je besedio preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije u čast duhovnog gorostasa Srpske Crkve i pravoslavnog sveta uopšte, čije su decenije monaškog i arhijerejskog služenja božanskom ljubavlju ispunile srca brojnih bogotražitelja.

Ove godine navršava se sedam decenija otkako se Gospodu prestavio Sveti vladika Nikolaj Lelićki, Ohridski i Žički, Svesrpski i Svepravoslavni. Čovek, koji je voleo sve ljude, celu Božju tvorevinu i svojim služenjem osvetio svaki prostor na svom arhipastirskom putu. Dan u kome se obeležava njegova zemaljska končina, 18. mart, i ove godine je molitveno okupio mnoštvo vernika iz raznih krajeva. Liturgijom pređeosvećenih darova je načalstvovao Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije, uz sasluživanje više sveštenoslužitelja i pojanje pevnice predvođene jerejem dr Dušanom Đakovićem i đakonom Vladimirom Rakićem.

U liturgijskoj propovedi Vladika Isihije je ukazao na veliku ljubav vladike Nikolaja prema ljudima, iz koje bi katkad proisticalo izobličavanje onih koji su zaneseni nekim ovozemaljski idealima, a takvih je bilo i među intelektualcima, bogatašima, siromašnima, među vernim i manje vernim narodom. Pokazivao je, istakao je valjevski arhipastir, šta je put Hristov i koje su odlike našeg života u Hristu:

– Učio nas je molitvi, pokajanju, čestitom životu i poštovanju prema bližnjima, pre svega prema roditeljima i starešinama, u Crkvi i svetovnim starešinama. Svojim životom je to posvedočio. Danas, u sredini Sredoposne sedmice, u danu srede kada se obeležava sredina Velikog posta, slavimo našeg Svetog vladiku (Nikolaja) svenarodnog… Danas imamo sedamdeset godina koliko živimo bez njega fizički. Polovinu toga je bio u tuđini, a u središtu je dan kada su njegove mošti vraćene ovde (1991), u njegov Lelić i njegovu zadužbinu – ukazao je vladika Isihije na interesantne podudarnosti vezane za vladiku Nikolaja i jubileje važnih događaja od završetka njegovog zemaljskog veka do danas. Budući da je Gospod vladiku Nikolaja, velikog isposnika, udostojio da se prestavi u posne dane, treba da se podsetimo njegovog učenja o postu, zasnovanog na ličnom iskustvu po uzoru na žitija egipatskih monaha sa velikom blagodaću. To nam je predato svedočanstvima njegovih učenika monaha Kalista i arhimandrita Jovana Radosavljevića, koji se udostojio da počiva u blizini moštiju Svetog vladike Nikolaja na monaškom groblju lelićke svetinje.

Bog nam je dao avu Justina i Svetog vladiku Nikolaja da ih imamo u ova teška vremena, da nas oni poučavaju svojom blagom, a nekada i oštrom rečju, i da svako od nas u njima nalazi utočište i utvrđenje u veri. Smutna su vremena i oni su to u svojoj prozorljivosti nazirali i pripremali nas za ovaj period. Zato, ne treba da se brinemo, jer Gospod je uvek sa nama, a mi treba da budemo sa njim kroz veru i ljubav, kroz podvig. Da se skupljamo na svetoj Liturgiji i pričešćujemo se. Ali, da se naša pobožnost i pravoživlje ne zaustave na tome, već da se proširuju na sav naš život – zaključio je vladika Isihije poukama nadahnutim Svetim vladikom Nikolajem i njegovim propovedima članovima Bogomoljačkog pokreta i svih koji su slušali njegove propovedi, po kojima se pročuo širom sveta i čija je lepota podstakla savremenike da ga nazovu Novi Zlatoust.

Izvor: Eparhija valjevska