LEPINJA

Predveče odlaze. Na stolu sve stoji netaknuto. Do duboko u noć, Ksenija drži lepinju i natapa je suzama.

Ksenija je ustala vrlo rano. Testo koje je umesila u toku noći već je bilo dovoljno naraslo. Založila je furunu, pevušeći neke već davno zaboravljene pesme. Ubacila je hleb i počela da postavlja sto. Za ovu posebnu priliku kupila je nov stolnjak.

lepinja

Posle mnogo godina dolazi joj sin iz Australije sa svojim sinovima. Znala je koliko voli lepinju na plotni, pogaču iz rerne, oblande i puslice. Sve je to pripremila ne osećajući teret svih prohujalih godina – nedavno je napunila devedeset.

Četrdeset godina čeka ovaj susret. Žao joj muža koji je nedavno preminuo.

Smederevac je veselo pucketao, sarma se krčkala, tek izvađeni hleb iz furune mirisao je na život. Po obećanju, stigli su oko podneva. Ksenija gleda sa nevericom. To nije njen Mihailo, jak i plećat čovek. Ispred nje stoji oronuli starac, ispijen i bledunjav.

Unuci, već u zrelim godinama, ne znaju jezik. Ne jedu ništa, oni to ne vole, a Mihailo ne sme zbog zdravlja. Žure kod nekog u Pirot.

Predveče odlaze. Na stolu sve stoji netaknuto. Do duboko u noć, Ksenija drži lepinju i natapa je suzama.