SUZE IZ DALEKE ZEMLJE

Izašao sam na stanici, ali sam dugo nosio u sebi tu tihu priču koju nije ni trebalo da čujem.

Autobus je lagano usporavao. Približavali smo se stanici na kojoj izlazim. Spremio sam se da ustanem, kad sam, nenamerno, uhvatio deo razgovora između kondukterke i vozača. Njih dvoje su tiho pričali, ali blizina vrata učinila je svoje.

daleke zemlje

„Znaš, pre neki dan sam ušla u dispečersku“, rekla je kondukterka, „i zatekla sam onog mladog vozača iz Indije.“

Vozač je ćutao, slušao.

„Razgovarao je… na svom jeziku. Verovatno s nekim kod kuće. Nije me primetio. Samo je sedeo na klupi, s telefonom u ruci… i plakao.“

Zastala je. Glas joj se tiho slomio.

„Nisam htela da ga uznemirim. Tiho sam se povukla i zatvorila vrata. Bilo mi je… teško. Neka tuga te preseče kad to vidiš.“

Vozač je i dalje ćutao.

I ja sam zaćutao. Vrata su se otvorila. Izašao sam na stanici, ali sam dugo nosio u sebi tu tihu priču koju nije ni trebalo da čujem.