RASPOREĐIVANJE ENERGIJE

Stres može značajno promeniti apetit – nekad ga smanjuje, a nekad pojačava. Upravo zato način na koji jedemo često može otkriti koliko smo zapravo pod pritiskom.

Stres ne utiče samo na raspoloženje i energiju, već i na način na koji jedemo. Kod nekih ljudi se tokom stresnih perioda javlja pojačan apetit, dok drugi gotovo izgube želju za hranom. Ove reakcije nisu slučajne – telo drugačije funkcioniše kada je pod pritiskom.

stres apetit

Organizam tada pokušava da se prilagodi situaciji koju doživljava kao napornu ili zahtevnu.

Gubitak apetita pod stresom

Kod mnogih ljudi stres prvo utiče tako što smanjuje osećaj gladi. Kada je mozak usmeren na problem ili napetost, telo privremeno „stavlja u drugi plan“ varenje i potrebu za hranom.

Zbog toga se može desiti da tokom napornog dana gotovo i ne osećamo glad.

Pojačana potreba za hranom

Kod drugih ljudi stres izaziva suprotnu reakciju – povećan apetit. Telo tada traži hranu kao izvor trenutnog osećaja prijatnosti i energije.

Najčešće se javlja želja za slatkišima, grickalicama ili „teškom“ hranom koja brzo donosi osećaj zadovoljstva.

Emocionalno jedenje

Ponekad ne jedemo zato što smo fizički gladni, već zato što pokušavamo da smanjimo napetost ili skrenemo pažnju sa problema. Hrana tada postaje način da se trenutno osećamo bolje.

Ovakvo jedenje često se dešava automatski, bez stvarnog osećaja gladi.

Uticaj na varenje

Stres može uticati i na rad želuca i creva. Kod nekih ljudi javlja se osećaj stezanja u stomaku, nadutost ili nelagodnost nakon obroka.

To pokazuje koliko su sistem za varenje i emocionalno stanje povezani.

Promene u ritmu obroka

Kada smo pod stresom, rutina često postaje neuredna. Preskačemo obroke, jedemo u žurbi ili posežemo za hranom u neobično vreme.

Takve promene dodatno utiču na apetit i osećaj gladi tokom dana.

Dugotrajan stres i navike

Ako stres traje duže vreme, promene u apetitu mogu postati svakodnevna navika. Telo se tada navikava na novi obrazac ponašanja, pa postaje teže vratiti redovan ritam ishrane.

Zbog toga stres ne utiče samo trenutno, već može promeniti i odnos prema hrani na duže staze.

Zašto se reakcije razlikuju među ljudima

Ne reaguju svi isto na stres. Neki ljudi potpuno izgube želju za hranom, dok drugi jedu više nego inače.

Na to utiču navike, način suočavanja sa pritiskom i način na koji organizam reaguje na napetost.