Proradio prvi podvodni data centar koji se napaja vetroenergijom

DEO RAZVOJNE STRATEGIJE

Prema podacima kineske vlade, u podvodni data centar Shanghai Lingang uloženo je 1,6 milijardi juana, odnosno oko 177 miliona funti.

Prvi podvodni data centar na svetu koji se napaja energijom vetra počeo je sa radom kod obale Šangaja, a sve u okviru kineskog plana da pronađe energetski efikasnija rešenja za potrebe infrastrukture veštačke inteligencije. Projekat podvodnog data centra Shanghai Lingang, koji je pokrenut u maju, ima kapacitet od 24 megavata.

Reč je o zajedničkom projektu kompanije HiCloud Technology i državne kompanije China Communications Construction.

Data centar se nalazi na više od deset kilometara od obale Šangaja, na dubini od deset metara ispod površine mora, a napaja se električnom energijom iz obližnje vetroelektrane na moru, piše britanski Guardian.

Prema podacima kineske vlade, takav sistem smanjuje potrošnju energije za više od jedne petine u odnosu na data centre smeštene na kopnu. Ključna prednost podvodnog data centra je u tome što, osim korišćenja obnovljivih izvora energije, ima i manje ukupne energetske potrebe zahvaljujući prirodnom hlađenju morskog vodom.

Institut Univerziteta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje upozorio je ove sedmice da bi vodeni otisak data centara do 2030. godine mogao dostići 9,3 biliona litara, što je količina dovoljna za godišnje potrebe domaćinstava svih 1,3 milijarde stanovnika podsaharske Afrike.

Kompanija HiCloud je 2023. godine pokrenula prvi komercijalni podvodni data centar na svetu na Hainanu, tropskom ostrvu na jugu Kine.

Međutim, projekat u Šangaju prvi je takav data centar koji koristi energiju iz vetroelektrane na moru.

Kina nije prva zemlja koja je eksperimentisala sa izgradnjom podvodnih data centara radi povećanja efikasnosti. Microsoft je 2018. godine pokrenuo pilot-projekat u vodama kod Orknija u Škotskoj, a dve godine kasnije objavio je obećavajuće rezultate.

Dr Hanđijang Dong sa Politehničkog univerziteta u Hongkongu ocenio je da je Microsoft ranije dokazao koncept, dok je Kina otišla dalje u komercijalnoj primeni jer je brže povezala tržišnu potražnju, industrijske kapacitete, pomorsko inženjerstvo i podršku javnih politika.

Razvoj veštačke inteligencije jedan je od ključnih prioriteta kineske ekonomske i razvojne strategije.

Kina je prošle godine objavila akcioni plan za AI koji predviđa ubrzanu izgradnju data centara, dok je vlada najavila da će do 2030. godine značajno povećati snabdevanje AI infrastrukture čistom energijom.

Prema podacima kineske vlade, u podvodni data centar Shanghai Lingang uloženo je 1,6 milijardi juana, odnosno oko 177 miliona funti.

Izvor: FENA