CIMERKE
To nije Joka… to je njena majka… Ni traga od one lepe… prelepe njene cimerke… Ili osmeh… smeh… njen…
Ivana sa penzionerima putuje u grad svoje cimerke iz studentskih dana. Ćerka je pronašla na Fejsu, proćaskale i zakazale susret.
Sećanja naviru dok autobus seče krivinu puta. Lepa, nasmejana i brbljivica, posebno pred ispit. A sad… posle više od pola veka…
– Koliko se promenila?
Na autobuskoj stanici, nepoznata žena maše rukom.
Zvoni telefon.
– Ivana, ja sam… Joka… ja ti mašem…
To nije Joka… to je njena majka… Ni traga od one lepe… prelepe njene cimerke… Ili osmeh… smeh… njen…
– Dođi… evo klupe. Kolena me bole.
– I mene kičma…
– Daj da te bolje pogledam… I ti si osedela…
Zagrljaj, suze… sećanja…
I, na rastanku, selfi…
Fotografiju šalje svojoj ćerki i uz nju komentar: dve babe.
Leave A Comment