STABILAN PROTOK KRVI
Krvni pritisak nastaje zahvaljujući radu srca koje pumpa krv kroz krvne sudove. Na njega utiču i elastičnost arterija, nervni sistem, hormoni i bubrezi.
Krvni pritisak je jedna od najvažnijih vrednosti koja govori o radu srca i krvnih sudova. Iako ga mnogi povezuju samo sa zdravstvenim problemima, on je zapravo neophodan da bi krv mogla da stigne do svih delova tela. Bez odgovarajućeg krvnog pritiska, ćelije ne bi dobijale dovoljno kiseonika i hranljivih materija potrebnih za normalno funkcionisanje.
Zbog toga je krvni pritisak prirodan i neophodan deo rada organizma.
Šta je krvni pritisak
Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove arterija dok kroz njih protiče. Nastaje kao posledica rada srca koje pumpa krv u krvne sudove.
Svakim otkucajem srce pokreće novi talas krvi koji putuje kroz organizam i snabdeva organe i tkiva.
Srce pokreće krv kroz organizam
Kada se srčani mišić stegne, krv se izbacuje u najveću arteriju, a zatim nastavlja put kroz čitavu mrežu krvnih sudova.
Upravo ovaj proces stvara pritisak koji omogućava krvi da stigne čak i do najsitnijih krvnih sudova.
Zašto postoje dve vrednosti krvnog pritiska
Prilikom merenja krvnog pritiska dobijaju se dve vrednosti. Prva predstavlja pritisak dok se srce steže i izbacuje krv, a druga pokazuje pritisak dok se srce opušta između dva otkucaja.
Obe vrednosti su važne jer zajedno daju sliku o radu srca i krvnih sudova.
Krvni sudovi takođe utiču na pritisak
Na krvni pritisak ne utiče samo srce. Važnu ulogu imaju i krvni sudovi, koji mogu da se šire ili sužavaju u zavisnosti od potreba organizma.
Kada su krvni sudovi uži, krv teže prolazi kroz njih, pa pritisak može biti viši. Kada su širi, krv protiče lakše.
Pritisak nije isti tokom celog dana
Krvni pritisak se prirodno menja tokom dana. Tokom fizičke aktivnosti ili uzbuđenja obično raste, dok se za vreme odmora i sna najčešće smanjuje.
Ove promene predstavljaju normalan način prilagođavanja organizma različitim situacijama.
Hormoni i nervni sistem učestvuju u regulaciji
Organizam neprestano prati krvni pritisak i po potrebi ga prilagođava. U tome učestvuju nervni sistem, hormoni, srce i krvni sudovi.
Njihova zajednička uloga je da obezbede dovoljno krvi svim organima u svakom trenutku.
Bubrezi imaju važnu ulogu
Pored srca i krvnih sudova, važan doprinos imaju i bubrezi. Oni regulišu količinu tečnosti i soli u organizmu, što može uticati na visinu krvnog pritiska.
Na taj način pomažu održavanju ravnoteže u celom organizmu.
Šta može uticati na krvni pritisak
Na krvni pritisak utiču brojni faktori, uključujući godine, fizičku aktivnost, ishranu, telesnu masu, stres i nasledne osobine.
Zbog toga vrednosti krvnog pritiska nisu iste kod svih ljudi i mogu se menjati tokom života.
Zašto je važno redovno ga kontrolisati
Povišen krvni pritisak često ne izaziva nikakve simptome, zbog čega ga mnogi ne primete na vreme. Redovno merenje omogućava da se eventualne promene otkriju ranije.
Ukoliko su vrednosti duže vreme povišene ili snižene, potrebno je obratiti se lekaru radi dalje procene.
Leave A Comment