SLOŽEN PROCES
Različite nijanse boja vidimo zahvaljujući zajedničkom radu svetlosti, čepića u mrežnjači i mozga koji obrađuje informacije o talasnim dužinama svetlosti.
Kada pogledamo dugu, cvetnu livadu ili policu sa bojama u prodavnici, možemo uočiti na hiljade različitih nijansi. Neke boje razlikuju se veoma lako, dok su druge toliko slične da ih primećujemo tek kada ih stavimo jednu pored druge. Ova sposobnost ne zavisi samo od očiju, već i od načina na koji mozak obrađuje svetlost koja do njih dopire.
Zahvaljujući složenoj saradnji očiju i mozga, ljudsko oko može da razlikuje ogroman broj nijansi boja.
Sve počinje sa svetlošću
Boje ne postoje same po sebi, već nastaju zahvaljujući svetlosti. Kada svetlost padne na neki predmet, on upija jedan deo svetlosnih talasa, a drugi odbija.
Upravo odbijena svetlost stiže do naših očiju i omogućava nam da vidimo određenu boju.
Mrežnjača prepoznaje različite boje
Na zadnjem delu oka nalazi se mrežnjača, koja sadrži posebne ćelije osetljive na svetlost. Među njima se nalaze čepići, ćelije koje omogućavaju razlikovanje boja.
Kod većine ljudi postoje tri vrste čepića, od kojih je svaka najosetljivija na određeni deo vidljivog spektra svetlosti.
Mozak spaja informacije
Čepići ne šalju mozgu informaciju o gotovoj boji. Oni registruju različite talasne dužine svetlosti, a mozak zatim upoređuje njihove signale i stvara utisak određene nijanse.
Zbog toga boje koje vidimo predstavljaju rezultat obrade informacija, a ne samo rada očiju.
Zašto postoji toliko nijansi
Većina predmeta ne odbija samo jednu talasnu dužinu svetlosti. Umesto toga, do oka stiže mešavina različitih talasa.
Mozak veoma precizno obrađuje te razlike i zbog toga može da razlikuje veliki broj nijansi iste boje, poput svetloplave, tamnoplave ili tirkizne.
Osvetljenje menja doživljaj boja
Isti predmet može izgledati drugačije na jutarnjem suncu, pod sijalicom ili u senci. Razlog je to što različiti izvori svetlosti emituju različite kombinacije talasnih dužina.
Mozak pokušava da prilagodi naš doživljaj boje uslovima osvetljenja, ali ta prilagođavanja nisu uvek savršena.
Zato se nekada ne slažemo oko iste boje
Verovatno ste nekada čuli raspravu o tome da li je neki predmet plav ili zelen, siv ili bež. Takve razlike mogu nastati zbog različitog osvetljenja, ugla posmatranja ili načina na koji mozak tumači informacije koje dobija.
Iako većina ljudi vidi boje veoma slično, male razlike u percepciji sasvim su normalne.
Godine i zdravlje mogu uticati na vid boja
Tokom života sposobnost razlikovanja pojedinih nijansi može se postepeno menjati. Na nju mogu uticati prirodno starenje oka, određene očne bolesti ili poremećaji raspoznavanja boja.
Zbog toga neki ljudi lakše razlikuju određene nijanse nego druge.
Mozak koristi boje za prepoznavanje sveta
Boje nam pomažu da brzo razlikujemo voće od lišća, saobraćajne znakove, semafore ili izraze lica. One predstavljaju važan izvor informacija o svetu oko nas.
Zahvaljujući njima lakše uočavamo detalje i donosimo brze odluke u svakodnevnim situacijama.
Da li svi vide iste boje?
Nauka još ne može sa sigurnošću odgovoriti da li svi ljudi doživljavaju boje potpuno identično. Iako većina osoba sa normalnim vidom veoma slično razlikuje boje, nemoguće je direktno uporediti subjektivni doživljaj jedne osobe sa doživljajem druge.
Ono što znamo jeste da ljudski vizuelni sistem veoma pouzdano prepoznaje i razlikuje ogromnu lepezu nijansi.
Leave A Comment