Kako uši održavaju ravnotežu

OMOGUĆAVAJU SIGURNO KRETANJE

Uši održavaju ravnotežu zahvaljujući vestibularnom sistemu koji se nalazi u unutrašnjem uhu. On registruje pokrete i položaj glave, a zatim te informacije šalje mozgu.

Kada hodamo, trčimo, penjemo se uz stepenice ili jednostavno stojimo uspravno, retko razmišljamo o tome kako uspevamo da zadržimo ravnotežu. Iako mnogi uši povezuju isključivo sa sluhom, one imaju još jednu izuzetno važnu ulogu – pomažu nam da održimo stabilnost i da znamo u kom se položaju nalazi naše telo.

Bez ovog sistema, čak i najjednostavniji pokreti bili bi znatno teži, a osećaj vrtoglavice javljao bi se mnogo češće.

Unutrašnje uho krije poseban sistem

Duboko u unutrašnjem uhu nalazi se vestibularni sistem – skup sitnih struktura zaduženih za održavanje ravnoteže. On se sastoji od polukružnih kanala i malih organa ispunjenih tečnošću i posebnim ćelijama koje registruju pokrete glave.

Ovaj sistem radi neprekidno, čak i kada toga nismo svesni.

Polukružni kanali registruju okretanje glave

U svakom unutrašnjem uhu nalaze se tri polukružna kanala, postavljena u različitim pravcima. Zahvaljujući takvom rasporedu, mogu da registruju okretanje glave u gotovo svim smerovima.

Kada pomerimo glavu, tečnost u kanalima se pokreće i savija sitne dlačice čulnih ćelija koje šalju informacije mozgu.

Posebni receptori osećaju naginjanje i ubrzanje

Pored polukružnih kanala, unutrašnje uho sadrži i dve male strukture koje registruju naginjanje glave i pravolinijsko kretanje, na primer kada se vozimo automobilom ili ustajemo iz kreveta.

One pomažu mozgu da razlikuje da li stojimo, hodamo, ubrzavamo ili usporavamo.

Mozak povezuje informacije iz više izvora

Podaci iz unutrašnjeg uha sami po sebi nisu dovoljni. Mozak ih istovremeno upoređuje sa informacijama koje dobija od očiju i receptora u mišićima i zglobovima.

Tek kada objedini sve te signale, može tačno da proceni položaj tela u prostoru.

Dok hodamo, ne moramo stalno da gledamo gde su nam noge. Receptori u mišićima i zglobovima obaveštavaju mozak o njihovom položaju, dok vestibularni sistem prati kretanje glave.

Zajedničkim radom ovih sistema održavamo ravnotežu gotovo automatski.

Zašto nam se zavrti posle okretanja

Ako se više puta brzo okrenemo oko svoje ose, tečnost u polukružnim kanalima nastavlja da se kreće još nekoliko trenutaka nakon što stanemo.

Mozak tada dobija signal da se glava i dalje okreće, iako oči pokazuju da mirujemo. Ova kratkotrajna neusaglašenost informacija izaziva osećaj vrtoglavice.

Ravnoteža zavisi i od vida

Pokušajte da stojite na jednoj nozi prvo otvorenih, a zatim zatvorenih očiju. Većina ljudi će primetiti da je drugi zadatak znatno teži.

Razlog je to što mozak tada ne može da koristi informacije koje dobija putem vida i mora više da se osloni na unutrašnje uho i receptore u mišićima.

Šta se dešava kada vestibularni sistem ne radi pravilno

Ako je vestibularni sistem poremećen zbog bolesti, povrede ili upale, mogu se javiti vrtoglavica, nestabilnost, mučnina ili osećaj da se prostorija okreće.

Takvi simptomi mogu otežati svakodnevne aktivnosti i zahtevaju pregled lekara kako bi se utvrdio njihov uzrok.

Organizam stalno pravi sitne korekcije

Čak i kada mirno stojimo, telo nije potpuno nepomično. Mozak neprekidno prima informacije iz unutrašnjeg uha i šalje mišićima sitna uputstva za korekciju položaja.

Ove promene su toliko male da ih uglavnom uopšte ne primećujemo.