Zašto se smejemo kada smo nervozni

UBLAŽAVANJE TENZIJE

Smejemo se kada smo nervozni zato što smeh nije rezervisan samo za zabavne situacije. Može se pojaviti kao automatska reakcija na emocionalnu napetost, zbunjenost ili socijalnu neprijatnost.

Smeh obično povezujemo sa radošću, zabavom i dobrim raspoloženjem. Ipak, postoji situacija u kojoj se možemo nasmejati i kada nam uopšte nije do smeha – kada smo nervozni.

Neko se nasmeši tokom neprijatnog razgovora, neko počne da se smeška kada treba da odgovori na teško pitanje, a nekome se čak omakne kratak smeh u veoma ozbiljnom trenutku. Takva reakcija može delovati nelogično, ali zapravo predstavlja jedan od načina na koji telo i mozak pokušavaju da se izbore sa napetošću.

Smeh nije uvek znak zabave

Smeh je složena reakcija koja ne služi samo izražavanju zadovoljstva. Može se pojaviti i kada smo zbunjeni, postiđeni, uplašeni ili pod pritiskom.

U neprijatnoj situaciji mozak istovremeno obrađuje više informacija: šta se događa, kako se druga osoba ponaša, šta bi trebalo da kažemo i kako će naše ponašanje biti protumačeno.

Kada je napetost velika, smeh može biti svojevrsni ventil koji pomaže da se ta neprijatnost ublaži.

Telo pokušava da smanji napetost

Kada smo nervozni, aktivira se sistem odgovora na stres. Srce može ubrzati, mišići se zategnu, dlanovi oznoje, a pažnja postane pojačana.

Smeh se može pojaviti kao deo pokušaja organizma da reguliše to uzbuđenje.

Zato se nekada smejemo baš onda kada bismo želeli da izgledamo ozbiljno. Nije nužno da nam je situacija smešna – naprotiv, možemo biti veoma svesni da je neprijatna.

Zašto se smejemo sa drugima?

Smeh ima i snažnu društvenu funkciju.

Kada se nađemo u neprijatnoj situaciji sa drugom osobom, osmeh ili kratak smeh može poslati poruku: „Nema potrebe za sukobom“ ili „Svestan sam da je situacija čudna“.

Zbog toga nervozni smeh može pomoći u smanjivanju socijalne napetosti.

Često se događa i da se jedna osoba nasmeje, a zatim se nasmeju i drugi, čak i kada niko zapravo nije čuo šalu.

Osmeh može biti način prikrivanja emocija

Ljudi ne izražavaju uvek direktno ono što osećaju.

Kada smo postiđeni ili nesigurni, možemo se nasmešiti kako bismo prikrili nelagodu. Umesto da pokažemo strah, zbunjenost ili neprijatnost, lice pokazuje osmeh.

To ne znači da svesno pokušavamo da prevarimo druge. Često se reakcija dogodi gotovo automatski.

Zato neko može izgledati kao da se zabavlja, dok se iznutra zapravo oseća veoma neprijatno.

Zašto se nekada smejemo u potpuno pogrešnom trenutku?

Što je situacija emocionalno intenzivnija, to je veća mogućnost da će se pojaviti neuobičajena reakcija.

Zbog toga se neko može nasmejati tokom veoma ozbiljnog razgovora, nakon loše vesti ili u trenutku kada zna da nikako ne bi trebalo da se smeje.

Takav smeh ne mora da znači da osoba ne poštuje situaciju ili da joj nije stalo. Ponekad je upravo suprotno – intenzivna nelagoda može biti razlog zbog kojeg se smeh pojavio.

Smeh može da promeni osećaj napetosti

Smeh utiče na disanje, mišiće lica i tela, a može promeniti i subjektivni doživljaj stresa.

Zbog toga se posle kratkog nervoznog smeha ponekad osećamo malo opuštenije. Slično tome, ljudi se mogu smejati nakon što prođe neprijatna situacija, kada napetost konačno popusti.

Zato često postoji onaj osećaj: „Sad mi je smešno, a malopre mi uopšte nije bilo.“

Zašto neki ljudi češće reaguju smehom?

Ljudi se razlikuju u načinu na koji reaguju na stres i društvene situacije. Neko će ćutati, neko će govoriti više nego obično, neko će se povući, a neko će početi da se smeška.

Ulogu imaju temperament, prethodna iskustva, društveno okruženje i način na koji smo naučili da izražavamo neprijatne emocije.

Zato nervozni smeh nije univerzalna reakcija, već samo jedan od mogućih načina suočavanja sa napetošću.