ŠTA SE DEŠAVA ISPOD NAŠIH NOGU

Nakon dva meseca gaće su iskopane i poslate na laboratorijsku analizu. Evo šta je ona pokazala!

Naučnici u Švajcarskoj pronašli su neobičan način da ispitaju stanje zemljišta i istovremeno privuku pažnju javnosti na njegovu degradaciju – zakopali su više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša. Dva meseca kasnije, od nekih su ostali gotovo samo šavovi, dok su druge gaće bile jedva oštećene. Upravo te razlike pokazale su koliko je život ispod nivoa zemljinog tla aktivan.

gaće

Foto: Nicolas Zonvi, UZH

U baštama, na livadama, njivama i travnjacima širom Švajcarske, uz pomoć oko 1.000 volontera, naučnici su zakopali više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša, kao i 12.000 kesica čaja.

Posle dva meseca gaće su iskopane i poslate na laboratorijsku analizu.

Rezultati projekta „Dokaz pomoću gaća“ (Proof by Underpants) objavljeni su u naučnom časopisu Plants, People, Planet.

Ispostavilo se da izgled iskopanog veša može mnogo da kaže o onome što se dešava u zemljištu. Tamo gde su mikroorganizmi i drugi organizmi aktivniji, pamuk se brže razgrađivao, pa su od pojedinih komada ostali gotovo samo šavovi.

„Ovaj projekat pokazuje da donji veš može da posluži kao jednostavan i lako razumljiv alat koji pruža korisne uvide u stanje zemljišta“, navode autori studije.

Bašte „pojele“ najviše pamuka

Način na koji se zemljište koristi pokazao se kao najvažniji faktor koji je uticao na razgradnju pamuka.

Najveća biološka aktivnost zabeležena je u privatnim baštama, u kojima žive brojni organizmi koji razlažu organsku materiju – od crva i gljivica do bakterija. U njima su izmereni i najviši nivoi organskog ugljenika i hranljivih materija.

Posle dva meseca u privatnim baštama bilo je razgrađeno u proseku oko 58 odsto pamuka.

Na travnjacima je, s druge strane, razgradnja bila najslabija – oko 40 odsto.

Posebno su se izdvojili monokulturni travnjaci kakvi okružuju brojne kuće i zgrade. Oni su, prema rezultatima istraživanja, imali najmanje plodno zemljište među ispitivanim površinama.

„Naši rezultati pokazuju da način upravljanja zemljištem može značajno da utiče i na život u zemljištu i na njegov kvalitet“, kaže agroekolog Univerziteta u Cirihu i jedan od rukovodilaca studije Marsel van der Hejden.

Ističe da je zdravo i biološki aktivno zemljište od presudnog značaja za plodnost, kruženje hranljivih materija i brojne druge funkcije ekosistema.

Zašto je važno šta se dogodilo sa gaćama

Zemljište je jedan od najvažnijih, ali često zanemarenih prirodnih resursa. Površinski sloj zemljišta doprinosi proizvodnji čak 95 odsto hrane, u njemu se nalazi 59 odsto globalnog biodiverziteta, a predstavlja i drugi najveći rezervoar ugljenika na planeti, posle okeana.

Naučnici, međutim, upozoravaju da zemljište ubrzano degradira.

„Zemljišta ubrzano degradiraju, što ugrožava proizvodnju hrane, biodiverzitet i funkcionisanje zemljinog sistema“, navode istraživači.

Problem je, ističu, i to što šira javnost u velikoj meri nije svesna pretnje, što otežava preduzimanje efikasnih mera za zaštitu zemljišta.

Zbog toga su naučnici predložili i svojevrsni Indeks donjeg veša, koji bi na jednostavan i vizuelno upečatljiv način mogao da ukaže na biološku aktivnost zemljišta.

Više rupa ne znači uvek zdravije zemljište

Ipak, naučnici upozoravaju da brže razlaganje pamuka ne znači automatski i da je zemljište zdravije.

U privatnim baštama zabeležene su veće koncentracije fosfora, azota i kalijuma, što ukazuje na upotrebu đubriva.

Nivoi fosfora u pojedinim baštama daleko su premašivali preporučene vrednosti, a prevelika količina hranljivih materija može da ugrozi okolne vodotokove i lokalni biodiverzitet.

„Maksimalna razgradnja nije poželjna u svakom ekosistemu“, objašnjava agroekolog Univerziteta u Cirihu Franc Bender, jedan od rukovodilaca projekta.

Prema njegovim rečima, u staništima bliskim prirodnom stanju, poput šuma, veoma visok nivo hranljivih materija može da bude znak narušavanja prirodne ravnoteže. I u baštama brzo razlaganje donjeg veša može da ukaže na prekomernu količinu hranljivih materija.

Zbog toga Indeks donjeg veša može da pokaže gde je zemljište biološki najaktivnije i najplodnije, ali ne i nužno gde je najzdravije. Za takvu procenu neophodne su dodatne analize.

Ipak, zahvaljujući neobičnom eksperimentu i učešću građana, istraživači su stvorili jednu od najsveobuhvatnijih baza podataka o životu u zemljištu u Švajcarskoj.

A ideja je, po svemu sudeći, ispunila još jedan cilj – o stanju zemljišta teško da bi se toliko govorilo da naučnici u njega nisu zakopali nekoliko hiljada pari gaća.

Izvor: RTS