DOGAĐAJ U CELOM TELU
Emocije mogu izazvati stvarne fizičke simptome zato što mozak ne obrađuje emocije odvojeno od ostatka organizma.
Kada kažemo da nam je od brige „pozlilo“, da nas je od straha zaboleo stomak ili da nam srce lupa zbog uzbuđenja, lako je pomisliti da je sve to samo u našoj glavi. Međutim, emocije zaista mogu izazvati veoma stvarne fizičke promene.
Mozak i telo nisu dva odvojena sistema. Kada mozak proceni da smo u opasnosti, pod pritiskom ili veoma uzbuđeni, on pokreće čitav niz telesnih reakcija.
Mozak prvi registruje emociju
Strah, zabrinutost, ljutnja, uzbuđenje i druge snažne emocije aktiviraju različite oblasti mozga koje procenjuju situaciju i pripremaju organizam za reakciju.
Ako mozak proceni da je potrebno biti na oprezu, aktivira se autonomni nervni sistem. On može ubrzati rad srca, promeniti disanje, povećati napetost mišića i privremeno promeniti rad sistema za varenje.
Sve se to događa bez naše svesne odluke.
Zato srce može početi da lupa pre nego što uopšte stignemo da razmislimo o tome čega smo se uplašili.
Zašto nervoza „udara“ u stomak?
Digestivni sistem je posebno osetljiv na emocionalna stanja.
Mozak i creva neprestano razmenjuju informacije preko nervnih i hemijskih signala. Kada smo pod stresom, mogu se promeniti pokreti želuca i creva, osetljivost digestivnog sistema i način na koji doživljavamo različite telesne senzacije.
Zato se pred važan događaj mogu javiti mučnina, grčevi, potreba za pražnjenjem creva ili potpuni gubitak apetita.
Osećaj je potpuno stvaran – samo njegov pokretač nije nužno hrana ili problem u samom želucu, već reakcija celog organizma na emociju.
Strah može izazvati drhtanje i znojenje
Kada se aktivira stresni odgovor, telo se priprema za brzo delovanje.
Srce počinje snažnije da pumpa krv, disanje se menja, mišići postaju napetiji, a znojne žlezde mogu postati aktivnije.
Zato se uplašena osoba može tresti, znojiti, imati hladne šake ili osećati ubrzan puls.
To nisu umišljeni simptomi. To su fiziološke posledice aktivacije nervnog sistema.
Zašto od emocija može da nas zaboli glava?
Snažne emocije mogu promeniti napetost mišića, disanje i način na koji nervni sistem obrađuje bol.
Kod nekih ljudi stres i emocionalna napetost mogu doprineti tenzionoj glavobolji. Dugotrajna zabrinutost takođe može poremetiti san i povećati mišićnu napetost, što dodatno pogoduje pojavi bola.
Zato nije neobično da glavobolja počne nakon veoma napornog dana ili perioda intenzivne brige.
Kako nastaje osećaj „knedle u grlu“?
Neprijatne emocije mogu izazvati napetost mišića u predelu grla i promeniti način na koji doživljavamo gutanje.
Tada možemo imati osećaj da nam nešto stoji u grlu iako tamo nema stvarne prepreke.
Slična stvar događa se kada pokušavamo da zadržimo suze. Emocionalna reakcija može promeniti disanje, rad mišića i osećaj u grlu, pa nastaje karakterističan osećaj stezanja.
Zašto se simptomi mogu nastaviti i kada stres prođe?
Organizmu je potrebno vreme da se vrati u uobičajeno stanje.
Ako smo dugo bili napeti, telo može ostati pobuđeno i nakon što se neprijatna situacija završi. Osim toga, kada jednom primetimo određeni simptom, možemo početi da obraćamo veću pažnju na njega, što dodatno pojačava njegov doživljaj.
Nastaje svojevrsna petlja: emocija izazove telesnu reakciju, telesna reakcija privuče pažnju, a zabrinutost zbog simptoma može ponovo povećati napetost.
To ne znači da je simptom „izmišljen“
Veoma je važno razlikovati „psihološko“ od „nestvarnog“.
Ako stres izazove ubrzan puls ili bol u stomaku, simptom je fizički stvaran. Činjenica da ga je pokrenula emocija ne znači da osoba umišlja problem.
Istovremeno, svaki novi ili neobičan fizički simptom ne treba automatski pripisati stresu. Ako je jak, uporan, ponavlja se ili izaziva zabrinutost, potrebno je potražiti odgovarajuću medicinsku procenu.
Leave A Comment