Kako mozak popunjava ono što ne vidimo

OPTIČKI MEHANIZAM

Mozak popunjava ono što ne vidimo tako što kombinuje informacije koje stižu iz očiju sa kontekstom, prethodnim iskustvom i očekivanjima.

Kada gledamo svet oko sebe, čini nam se da oči jednostavno „snimaju“ ono što se nalazi ispred nas. Međutim, vid nije fotografija stvarnosti. Mozak stalno obrađuje informacije koje dolaze iz očiju, upoređuje ih sa prethodnim iskustvima i popunjava delove slike koji nedostaju.

Zbog toga ponekad možemo jasno da vidimo nešto što naše oči zapravo nisu direktno registrovale.

Slepa mrlja koju ne primećujemo

Jedan od najboljih primera nalazi se u svakom oku.

Na mestu gde očni živac napušta mrežnjaču nema čulnih ćelija odgovornih za vid. To znači da u svakom našem vidnom polju postoji mali deo koji oko fizički ne može da registruje.

Ipak, gotovo nikada ne primećujemo crnu ili praznu tačku.

Razlog je u tome što mozak koristi informacije iz okoline i drugog oka da bi zaključio šta bi trebalo da se nalazi na tom mestu. Ako gledamo jednoličnu površinu, jednostavno će „nastaviti“ njen obrazac kroz deo koji nedostaje.

Naš vid zato deluje neprekidno, iako informacije koje stižu iz oka nisu potpune.

Mozak ne čeka da dobije celu sliku

Vidni sistem obrađuje ogromnu količinu informacija u veoma kratkom vremenu. Umesto da svaki detalj analizira potpuno odvojeno, mozak koristi obrasce koje je već naučio.

Ako vidimo samo deo nekog predmeta, možemo zaključiti šta se nalazi iza prepreke. Ako je deo rečenice zaklonjen, često bez problema pogodimo koje slovo ili reč nedostaju.

To je moguće zato što mozak ne obrađuje samo ono što trenutno vidi. On istovremeno koristi kontekst i prethodno iskustvo.

Zato možemo videti oblik koji nije potpuno prikazan

Zamislimo krug koji je delimično prekriven. Iako ne vidimo njegov čitav obod, vrlo verovatno ćemo ga doživeti kao celinu.

Slično se događa kada je predmet zaklonjen granom, nameštajem ili nekom drugom preprekom. Ne doživljavamo nužno nekoliko nepovezanih delova, već pretpostavljamo da iza prepreke postoji nastavak istog objekta.

Ovaj način organizovanja vidnih informacija deo je šire sposobnosti mozga da pronalazi obrasce i povezuje delove u smislenu celinu.

Mozak ponekad „pogreši“

Ista sposobnost koja nam omogućava da brzo razumemo svet može dovesti i do vizuelnih iluzija.

Kada informacije koje dolaze iz očiju mogu da se protumače na više načina, mozak bira interpretaciju koja mu deluje najverovatnije na osnovu konteksta.

Zbog toga dve iste linije mogu izgledati različite ako se nalaze u drugačijem okruženju. Takođe možemo imati utisak da vidimo određeni oblik tamo gde ga zapravo nema.

Nije problem u tome što oči ne rade dobro. Mozak jednostavno pokušava da od nepotpunih informacija napravi najverovatnije objašnjenje.

Zašto u mraku vidimo stvari kojih nema?

U slabom osvetljenju dobijamo mnogo manje informacija nego tokom dana. Granice predmeta postaju nejasne, boje nestaju, a detalji se gube.

Mozak tada ima još manje podataka na osnovu kojih može da donese zaključak. Ako u polumraku vidimo nejasan oblik, može ga povezati sa nečim što nam je već poznato.

Zato kaput na stolici može na trenutak izgledati kao osoba, a senka kao predmet određenog oblika.

Kada dobijemo više svetlosti i informacija, mozak može brzo da ispravi prvobitnu procenu.

I iskustvo menja ono što primećujemo

Naš mozak uči kako svet obično izgleda.

Ako često viđamo određene predmete, lica i obrasce, lakše ih prepoznajemo čak i kada su delimično zaklonjeni ili prikazani iz neuobičajenog ugla.

Zato osoba koja je veoma upoznata sa nekim predmetom može prepoznati njegov mali deo mnogo lakše nego neko ko ga prvi put vidi.

Prethodno iskustvo tako postaje svojevrsni alat koji mozgu pomaže da popuni ono što trenutno nedostaje.

Da li onda vidimo stvarnost onakvu kakva jeste?

Ne baš.

Naš vid je rezultat saradnje oka i mozga. Oči prikupljaju svetlosne informacije, ali mozak od njih tek pravi sliku sveta koji doživljavamo.

Zbog toga je naš vizuelni doživljaj dovoljno pouzdan za svakodnevni život, ali nije savršena kopija spoljašnje stvarnosti.

Mozak stalno procenjuje, povezuje i predviđa.