Vladičica Bogorodica – izvor spasenja i posrednica našeg roda

POSLE BOGA BOGINJA

Prema bogonosnim ocima, Vladičica Bogorodica ne posreduje jednostavno kod Boga za nas, već i spasava, i to u vezi sa hristološkim dogmatom.

Sveti Grigorije Palama, ističući veličinu i značaj ličnosti Vladičice Bogorodice, prosuđuje: „Ona je dakle posle Boga boginja, ona koja ima drugo mesto posle Trojstva, ona koja neposredno prima puninu svih darova od Boga.“

Odmah posle Trojičnog Boga za nas, pravoslavne, jeste ličnost Vladičice Bogorodice, koja se, prema svetom Grigoriju, „udostojila skupa svih darova Svetoga Duha“. Osim toga, prema svetom Grigoriju takođe, ona se prva udostojila da vidi Vaskrslog Hrista. On još naglašava: „Jer Jevanđelje o Vaskrsenju Gospodnjem primila je Bogorodica od Gospoda prva od svih ljudi, kao što je i dolikovalo i bilo pravedno, jer ona prva od svih ljudi vide Vaskrsloga i uživa u Božanskoj besedi Njegovoj.“

Celokupan njen život, po svetom Grigoriju Palami, bio je život podvižnički i ispunjen borbom za spasenje sveta. On o tome navodi: „Presveta je pokazala podvižnički i krajnje napregnuti život radi spasenja sveta.“ Upravo iz tog razloga, prema ovom vrhunskom Ocu Istoka, „ona je sveti ukras sve stvorene prirode i spasonosni lek našeg roda“.

Mnogobrojni događaji iz Starog zaveta jasno su predslikavali ličnost Presvete nam Bogorodice. Tako je, na primer, prema svetom Grigoriju, maša (klešta) koju je upotrebio anđeo Serafim, kako se beleži u knjizi Proroka Isaije, jasno predslikavala Vladičicu Bogorodicu koja će u sebi začeti, a da ne izgori, oganj božanstva. „Ko ne zna da su maša bila kao Djeva koja u sebi začé božanski oganj?“ Isto tako i grm koji gori, o kome se govori u knjizi Izlaska. Takođe, ptići golubova koji su prinošeni kao žrtva posvećenja muške dece, kako se zabeležilo u Levitskom zakoniku, i oni su predslikavali Vladičicu Bogorodicu. „Ptići golubova koji nisu iskusili brak, jasno su ukazivali na Djevu i Onoga koji se Rodio od Nje.“ Osim toga, isti ovaj Otac Istoka, teološki analizirajući ime Djeve, primećuje kako se ime Marijam tumači kao Vladičica. Vladičica je dakle naša Presveta, zato što vlada svim stvorenjima i zato što je izvor i koren naše duhovne slobode. „Ime Djeve je Marijam, a to se prevodi kao Vladičica. Djeva je po dostojanstvu Vladičica, kao ona koja gospodari nad svima i kao izvor i koren naše slobode.“

Svetitelj jasno navodi da je Vladičica Bogorodica imala proročki dar, kao što se to vidi u Jevanđelju po Luki. Ona je prorekla kako će je blaženom nazivati kroz vekove naraštaji ljudi: „Jer gle, odsad će me blázaviti svi naraštaji.“ Svetitelj ponovo naglašava za njen proročki dar: „A da je Djeva prorok koji ima proročku blagodat, posvedočiće onome ko želi i njena pesma Bogu u Jevanđelju.“

Strašna ličnost, dakle, u teološkom smislu, jeste Vladičica Bogorodica. Ona je bila uzor trezvenosti i imala je um neprekidno usredsređen na neprestanu umnu molitvu, a u isto vreme je živela u bogoljubivom tihovanju. „Djeva nalazi sveto tihovanje kao voditelja. Tihovanje, koje predstavlja umirenje uma i sveta. Zaborav svega i tajnovidac onog gornjeg, sjedinila je um sa obraćanjem k samoj sebi i sa božanskom neprestanom umnom molitvom.“ Osim toga, prema svetom Grigoriju, a svakako u saglasnosti sa svim ocima Crkve, „Bog opšti sa svojim tvorevinama po energiji. Samo sa Vladičicom Bogorodicom opštio je po ipostasiju, što ju je učinilo heruvimskim prestolom“. Zato bogonosni oci i tvrde da postoje tri vrste poklonjenja: Bogu – poklonjenje (latrija), svetiteljima – poštovanje (dulija) i Vladičici Bogorodici – nadređeno poštovanje (hyperdulia / poslušno-služiteljsko).

Sveti Nikodim Svetogorac opet, sa svoje strane, obavestiće nas kako se ličnost i celokupno delovanje Bogorodice vezuju za trojični dogmat. Tako je, po Svetitelju, naša Presveta primila od Boga Oca silu, od Boga Reči mudrost – da prepoznaje i miri nebo sa zemljom – i od Svetoga Duha blagu krotkost.

Prema bogonosnim ocima, Vladičica Bogorodica ne posreduje jednostavno kod Boga za nas, već i spasava, i to u vezi sa hristološkim dogmatom. Sveti Nikodim Svetogorac, obrazlažući ovaj stav, beleži: „Hristos je večni dužnik prema Bogorodici, jer je od Nje pozajmio nešto što nikada nije vratio nazad – Svoje ljudsko telo.“ Pored toga, Svetitelj, ističući njenu veličinu i svetost, obaveštava nas: „Kada bi devet činova anđela palo s nebesa i postali demoni, kada bi svi ljudi postali zli, kada bi sva stvorenja: nebo, svetila, sveštenici, životinje, otpali od Boga, i kada bi se sve zloće stvorenja uporedile sa puninom svetosti Bogorodice, ne bi mogle da ožaloeste Boga. Jedina Vladičica Bogorodica bila bi kadra da Ga u svemu umili.“

Osim toga, prema svetom Jovanu Damaskinu, kao naravno i u saglasnosti sa svim ocima Crkve, njena ličnost se vezuje za plan Božjeg promisla za spasenje ljudi. Sveti Otac ističe: „Pravedno i istinski tebe, svetu Mariju, nazivamo Bogorodicom, jer ovo ime sačinjava tajnu promisla.“ Zadivljen, sveti Otac će pred njenom veličinom istaći kako niko ne može da je proslavi onako kako to ona zaista zaslužuje. Svetitelj piše: „Niko od ljudi neće moći po dostojanstvu da opeva Bogomajku, čak i kada bi se hiljade jezika sabralo da dostigne zaslužene pohvale, jer je sve kod Nje iznad zakona pohvala.“

Osim toga, sveti Avgustin, uzdižući njenu veličinu, navodi: „Ova tri, mimo Svoje svemoći, Bog ne bi mogao da načini savršenijima: utelovljenje Reči, slavu pravednika i veličinu Vladičice Bogorodice.“

Uz to, vredno je istaći kako i sveti Jovan Zlatousti, zapanjen i sam pred njenom veličinom, u jednoj svojoj izuzetnoj besedi pod naslovom „Beseda o Svetoj Djevi“ navodi: „Ništa na svetu nije kao Bogorodica Marija. Ispitaj, o čoveče, svu tvorevinu svojim umom i vidi da li postoji nešto ravno ili veće od svete Bogorodice Djeve. Obidji svu zemlju, posmatraj more, pažljivo ispitaj vazduh, istraži svojim razmišljanjem nebesa, promisli o svim nevidljivim silama i vidi da li postoji drugo takvo čudo u celoj tvorevini. Ne postoji.“

Istodni Otac Pravoslavlja, uzdižući vrlinu smirenja koja je krasila Vladičicu Bogorodicu, navodi: „Jer čudesna je Djeva, a vrlinu njenu pokazuje Luka govoreći da se nije odmah predala uzbuđenju kada je čula pozdrav Arhangela, niti je olako primila rečeno.“ Nju nije obuzela ni radost ni gordost kada je čula pohvalne reči Arhangela upućene Njoj, već ih je primila kao da su bile upućene nekome drugom. Toliko je smirenja imala.

Osim toga, i sveti Simeon Novi Bogoslov, ispunjen divljenjem prema njenoj ličnosti i ističući kako je rođenjem Hristovim ona postala uzrok duhovnog preporođenja ljudi, primećuje: „U Raju od muža žena postade mati svih onih koji su rođeni sa zemlje, a u Crkvi vernih od žene bi rođen muž, Hristos Bog, kao početak svih onih koji se duhovno preporaraju.“

On isti ponovo, u drugom kontekstu, navodi kako je Hristos uzeo od Nje Svoje ljudsko telo, ali joj je zauzvrat podario blagodat Svetoga Duha. Zato sveti Otac kaže: „Bog Reč primi telo od Bogorodice i dade joj zauzvrat Svetoga Duha i ožive time njenu prečistu dušu, podigavši je iz mrtvih.“

Sa svoje strane, sveti Andrej Krtski naglasiće kako je tokom njenog uvođenja (Vavedenja) u hram Solomonov ona neprekidno se molila za spasenje sveta, te su se od njenih zemnih poklona (metanija) na podu stvorila udubljenja. „Na ovoj Sionu udubljenja svetih kolena presvetog tela, pločice položene na tlo glasno svedoče.“ Štaviše, prema svetom Grigoriju Palami, tokom njenog boravka u Solomonovom hramu anđeli su je hranili. „Ona je provela mnogo godina u hramu, gde je postojalo davanje tajanstvene hrane, staranjem anđela.“

Konačno, njeno Uspenje predstavlja za bogonosne oci tajnu koju ljudski um ne može da obuhvati.

Sa takvim razmišljanjem, sveti Jovan Damaskin se pita: „O, kako se izvor života vodi ka životu kroz smrt?“ Strašna ličnost, dakle, naša Presveta, pošto se i smrt, kada ju je ugledala, uplašila. Sveti Otac opet kaže: „Kako bi raspadljivost smela da dotakne životvorno telo? Pogledavši na Nju, i sama smrt se uplašila.“

Osim toga, sveti Grigorije Palama, naglašavajući koliko je značajno njeno Uspenje sa soteriološkog stanovišta, ističe: „Ako je dragocena pred Gospodom smrt prepodobnog Njegovog, tim pre smrt Svete nad svetima, kroz koju postade osvećenje svim sveticima i svetima.“

Govoreći o događaju njenog Uspenja, ali i njenog Prenošenja (Vaznesenja), sveti Grigorije Palama navodi: „Hristos, odajući pogrebnu čast Svojoj Majci, u Svoje ruke položi njen duh, a ubrzo potom i njeno srodno telo bi preneseno na nebesa.“ Tako dakle, njenim prenošenjem, Vladičica Bogorodica obitava na nebesima zato što su ona, po teologiji svetog Grigorija Palame, njoj prilagođeno boravište i njeno carstvo. „Sada imajući nebesa za prilično boravište kao njoj odgovarajuće carstvo.“

Njeno Uspenje se ne vezuje za tugu, već za radost, jer ona na nebesima neprekidno brine o našem spasenju. Tako dakle verni narod Gospodnji, povodom njenog Uspenja, padajući na kolena moli joj se: „Presveta Bogorodice, spasi nas!“