RAZUMEVANJE SIGNALA
Osećaj sitosti zavisi od saradnje mozga, želuca, creva i hormona koji regulišu apetit.
Osećaj sitosti ne nastaje istog trenutka kada počnemo da jedemo. Nekada nam je dovoljno nekoliko zalogaja da izgubimo želju za hranom, dok drugi put možemo da pojedemo čitav obrok, a da i dalje osećamo glad.
Na to utiču sastav hrane, brzina jedenja, signali iz digestivnog sistema i način na koji mozak obrađuje informacije o unetoj energiji.
Mozak i digestivni sistem zajedno određuju sitost
Sitost nije samo posledica toga što je stomak pun. Dok jedemo, receptori u želucu registruju njegovo širenje i šalju nervne signale mozgu. Istovremeno, creva prepoznaju hranljive materije koje pristižu i oslobađaju hormone koji učestvuju u regulisanju apetita.
Među njima su holecistokinin, peptid YY i glukagonu sličan peptid-1, poznat kao GLP-1. Oni doprinose osećaju sitosti i utiču na to koliko dugo ćemo nakon obroka imati manju potrebu za hranom.
Mozak povezuje ove signale sa prethodnim iskustvima, trenutnim energetskim potrebama i drugim informacijama. Zbog toga sitost nastaje kroz niz procesa, a ne kao jednostavna reakcija na pun želudac.
Zašto je važno koliko brzo jedemo
Kada jedemo veoma brzo, možemo da unesemo veliku količinu hrane pre nego što signali sitosti dovoljno utiču na našu želju za daljim jelom. Sporije jedenje daje više vremena da se razviju osećaj punoće i hormonalni odgovori povezani sa obrokom.
To ne znači da postoji jedna idealna brzina jedenja koja odgovara svima. Ipak, kada jedemo bez žurbe i obraćamo pažnju na ukus, teksturu i osećaj u stomaku, često lakše primećujemo trenutak kada smo dovoljno jeli.
Način na koji jedemo takođe je važan. Ako tokom obroka intenzivno gledamo u ekran ili smo zaokupljeni drugim aktivnostima, možemo manje pažnje posvetiti signalima koje nam telo šalje.
Koja hrana duže održava sitost
Sastav obroka utiče i na to koliko dugo ćemo biti siti. Proteini često doprinose izraženijem osećaju sitosti, dok vlakna mogu da uspore pražnjenje želuca i utiču na varenje. Namirnice koje sadrže mnogo vode, poput povrća i pojedinog voća, mogu doprineti punoći obroka bez velike količine energije.
Masti takođe učestvuju u regulaciji apetita, ali su energetski veoma guste, pa mala količina može sadržati mnogo kalorija. Zbog toga nije dovoljno posmatrati samo jedan sastojak – važni su ukupni sastav i veličina obroka.
Na sitost utiču i san, stres, prethodni obroci, fizička aktivnost i individualne razlike. Zato isti obrok ne mora svaki put da izazove isti osećaj.
Leave A Comment