Sonet za lavirint – Milan Drašković

SONET ZA LAVIRINT

Kuća sa bezbroj vrata i beskonačnog zida,
optičkog instrumenta iluzija prizora,
Mesečeva dolina Ariostovih prostora,
među dva ogledala, gle, crna piramida.

Slike na gravirama vavilonskih ostrva,
sedmostruki pehar k’o okrutna relikvija,
nepojmljivog svemira kornvolska misterija,
vreme straćenih snova – svet lišen dostojanstva.

Oronuli lavirint pri račvanju hodnika,
kroz grad sav od hramova uz molitve vernika,
doživljaj otkrovenja čitanjem o čudima.

Duž kamenih stubova čuti šumove sveta,
u začaranoj noći lavirint od soneta,
lavirint kad proslavi princ među pesnicima.