HRABROST

Događaj je visio tako nisko, da je samo trebalo da ga neko iz vazduha skine. Ali niko nije imao hrabrosti, da samo malo podigne ruku. Svi su čekali da se nešto dogodi. Ali, šta? To niko nije znao. Sudbina je likovala zbog ljudi koji nisu imali hrabrosti. Sreća je bila tužna, jer sama nije mogla da pomogne. Jesu li svi kukavice? Zar niko neće da pokuša i da drugima primer dâ?

Ipak, jedna se ruka podiže; pruža se naviše. Sudbina više ne likuje, sreća se ponovo raduje.

U ruci nešto sija. Svi pljeskaju i gledaju gore. Izgleda i da to nije bilo toliko visoko. Možda je to mogao svako da uradi. Ali, svako je hteo da to vidi. Ruka pokazuje gordo: bila je to zvezda!

 

Radmilo Ristić