Zlatko Šćepanović
* * *
Demohrišćanska akcija – pokret za moralni preporod društva
U Srbiji, kao hrišćanskoj i religioznoj zemlji, ne postoji jaka desna partija centra, niti ijedna jača partija koja ima u svom delovanju, manirima i aktivnostima hrišćansku moralnost i vrednosti hrišćanske vere. Razočaravajuće zbilja.
To je i začudjujuće, s obzirom da je cela Evropa mahom desne hrišćanske orijentacije, podeljena od zemlje do zemlje izmedju Katolika i Protestanata. Zatim tu su vrlo puritanske i religiozne zemlje, kao protestantska Amerika, anglikanska Engleska ili u zadnje vreme probudjena pravoslavna Rusija. Jedino se kod nas još uvek gaji seme ateizma.
Često se u Srbiji pod uticajem praznih socijalističkih medija i delovanja ateističkih partija i nevladinih organizacija zaboravlja da je svet mahom religiozan, i da su sve svetske države bazirane na čvrstim religioznim i verskim vrednostima svojih zajednica. Prisetite se samo cele Južne Amerike, Japana, Indije, islamskih zemalja.
Nedostatak demohrišćanske inicijative objektivno sprečava integraciju Srbije u zajednicu Evropskih naroda. To stoga što je Srbija jednodimenzionalno orijentisana samo na socijalističke alijanse u Evropi, koje su vladajuće u medijima ali ne i u biračkom telu. Zapravo, suštinska snaga Evrope su kler i aristokratija, u sprezi sa krupnim indistrijalcima. Uz to, desno orijentisani lideri su oduvek bili dominantni i jaki u vojsci i vojnoj oblasti, teškoj industriji, institucijama kulture i svakoj drugoj društvenoj moći. Zato je potpuno jasno da Srbija na taj način gubi saveznike u vladajućoj Evropskoj eliti i da se prepušta vladavini levo orijentisanih medija, mahom kreiranih u Americi. I ne mnogo pouzdanih, što je razumljivo, s obzirom da se leva skretanja mahom bave materijalnim a ne mnogo duhovnim aspektima života.
Zašto je uopšte bitno da Srbija u nekom svom delu javnosti i društva bude prepoznata kao zemlja koja ima desnu i versku orijentaciju? Stoga što je kroz istoriju, osim novca i titula, svetska elita uvek delila i moralni i verski kodeks koji se odražavao u solidarnosti, časti i pravdi. I na osnovu tih kriterijuma su i dugoročno birali partnere, jer slično se sličnom raduje. Zapitajte se pošteno: Kada bi Engleska Kraljica, Španski Kralj, Vatikanski Papa, Ruski Patrijarh trebali da biraju izmedju Prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevića i Predsednika Republike Borisa Tadića, koga bi izabrali i podržali? Sigurno ne Tadića, ma koliko bio lep, pametan i dopadljiv ženskim biračima.
.
Bogomoljački pokret
U Srbiji je pred II Svetski rat postojao vrlo snažan i uspeo društveni pokret pod nazivom „Bogomoljački pokret“ baziran na razvoju osnovnih ljudskih i društvenih vrednosti kao što su solidarnost, moralnost i vera u Stvoritelja. Pokret je duhovno i operativno snažno vodjen od strane Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića. I mada je u prvo vreme okupljao mahom najniži sloj stanovništva, brzo se prostirao na sve slojeve društva i bio je veoma uspešan, raširivši se po celoj Srbiji i regionu, te na našu dijasporu. Bogomoljci su stvorili mnogo ogranaka, imali godišnje Sabore, izdavali časopis “Misionar” u to vreme ogromnom tiražu od 50,000 primeraka, što bi i danas bio uspeh za svaki časopis. I danas postoji Bogomoljački pokret i u Srbiji i u dijspori, ali se polako i sporo revitalizuje od pet decenija progona od strane komunista.
Svojevremeno je SPO imao šansu da svoj pokret 90-ih odvede u demohrišćanskom pravcu, ali je to ispalo neuspešno i trapavo. Vodja pokreta Vuk Drašković jednostavno nije imao kapacitet i liderske sposobnosti da pokret organizuje dalje i bolje od održavanja mitinga i stvaranja raštimovane SPO partije bazirane na nepotističkim delenjima političkih pozicija i bliskim vezama sa sumnjivim centrima moći. Njegovi naslednici populističkih nacionalnih pokreta, Vojislav Šešelj tokom druge polovine 90-ih a kasnije i Vojislav Koštunica tokom prevrata 2000-e, nisu uopšte imali ni viziju, ni volju da uvode demohrišćanske vrednosti u Srbiju, jer su bili potpuno bazirani na dnevno političkim borbama, taktičkim nadmudrivanjem i huškanjem javnosti na goruće teme.
Uspešan i kratkotrajan pokret opozicionih snaga, idejno suprotan, ali sa sličnim idejama društvene revitalizacije, mada daleko od svega onoga što su činili bogomoljci, ali zato nalik nekada probudjenim spo-ovcima, bio je „Otpor„. Baziran na širokoj mreži nevladinih organizacija koje su finansirane od strane Džordža Soroša i raznih parafondova obaveštajnih službi stranih zemalja, „Otpor“ je uspeo da uradi ono što svojevremeno „Studentski protest“ nije uspeo, da mobiliše javnost i dovoljno dugo je održi budnom za društvene promene. Medjutim, „Otpor“ je bio samo tehnička alatka opozicije za smenu vlasti, ne i društveni pokret koji bi dublje zašao u tkivo društva, i izvršio stvaran moralni i društveni preporod. Iako je mnoštvo aktivista „Otpora“ našlo uhlebljenje u novoj političkoj nomenklaturi, njihov doprinos stvaranju boljeg društva je završen samo na tome, promeni vlasti, ali ne i načina života, mišljenja, delanja i moralnog opismenjivanja.
Radnički sindikati koji su svojevremeno izneli proletersku revoluciju tokom Drugog Svetskog rata i uveli komunizam na ove prostore, sada su senka nekadašnjih snažnih centara društvenih aktivista. Ono što su danas sindikati u Srbiji ne liči ni na šta, od stare slave i snage ostale su samo rite, dok novi, proevropski dizajn niti su usvojili, niti nameravaju, niti hoće a obaška što ni ne znaju kako da se organizuju i postanu, ne samo socijalni partner državi kada se pregovara o minimalcu, nego sila koja menja na bolje opšti kvalitet života i svojih članova i društva uopšte. Zbog svoje istorije i koketarije sa socijalističkim idejama, oni nisu prirodan nosilac demohrišćanskih tendencija.
S druge strane, logičan nosilac takvog demohrišćanskog pokreta bi trebalo da bude crkva, tačnije Srpska Pravoslavna Crkva. Medjutim, SPC je decenijama unazad satanizovana od strane komunista, a to se i dalje nastavlja od strane dominantnih socijalističkih i levih medija, kojima je svaka duhovnost, drugačija od izbora egzotičnog mesta za letovanje ili nove mode, smrtna i očigledna opasnost, jer ih može lišiti besvesnih konzumenata praznih sadržaja. Na žalost, SPC ima puno nerešenih pitanja sa državom oko povraćaja oduzete imovine, oko sopstvenih kadrova i ljudi koji su na zadatku unutar njenih redova. A tu je i potpuno obezglavljeno, nezrelo i tranzicijom podivljalo stanovništvo, kvazi vernici i mnoštvo new age sekti, koji svi dodatno unose samo još veću konfuziju u ionako konfuzno društvo. No, Crkva sigurno jača i pronalazi svoj izgubljeni identitet, i njeno vreme dolazi sa razvojem srednje klase i periodom mira, jer su trice i kučine lake zabave uvek prolazni mamci za ljudske duše. Kada ljudi počnu da žive izvesnije, okrenuće se Crkvi, što iz duhovne potrebe, socijalne mimikrije, verske pomodnosti, što iz moralne potrebe. Jedino što u medjuvremenu Srpska Crkva treba da nadje političku partiju koja će joj biti partner u promovisanju demohrišćanskih ideja. Do sada nema ozbiljnih kandidata u Srbiji.
.
Hrišćanske vrednosti srednjeg puta Srbije
Zato danas Srbiji treba pokret srednjeg puta, koji će artukulisati zahteve nezadovoljnih i mobilisati javnost ka kvalitetnijem životu, većem stepenu društvenog aktivizma, baziranog na hrišćanskim vrednostima. To dakako ne može biti ni nalik na bogomoljački pokret, jer je on bio suviše verski orijentisan za današnji oduhovljeni svet. Današnja generacija ljudi u Srbiji ne zna mnogo o veri i religiji, posebno po gradovima. Uz to, i oni koji bi hteli da se priključe veri i Crkvi nailaze na osudu od nazovi liberalnih medija ili trpe pritisak pravoverujućih, pa u rasponu od stida i rezigniranosti stoje kao magarci izmedju dva plasta sena. Veruju u Boga, nose krst, pale sveće, slave slavu, malo poste i malo mrse, krštavaju se al nisu baš skroz vernici kako Bog zapoveda. Današnjeg vernika nerviraju popovi ili se ne slaže sa nekim stvarima koje mu verska praksa i Crkva naturaju, misli da je to prevazidjeno još u srednjem veku, savremeni vernik hoće da bude moderan a ne zatucan, new age vernik koji se igra duhovnim moćima, kako mediji prikazuju verujuće po raznim sektama, veruje malo u pravoslavlje malo u budizam, nije siguran oko moralnosti ljudi, i tako redom.
Takvim ljudima koj lutaju po lavirintima duhovnih obmana new age i neosocijalističkih ideja, mora se prići oprezno i na savremen način. Kod njih se treba probuditi samopoštovanje, da se osete da su cenjeni kao ljudi, a ne samo kao ispravni ili neispravni vernici. Moraju da se edukuju u društvenoj praksi pravoslavlja. I da postanu deo solidarne grupe, da osete pomoć, da mogu da razmenjuju ideje, da participiraju u projektima i akcijama, da pomognu i da se njihova pomoć ceni. Jer ova zemlja treba da pomogne sama sebi, niko joj drugi ne može pomoći kao što ona može sama sebe da uzdigne, ako bližnji bližnjem pomogne, uz Božiju pomoć. Srbi na žalost još nemaju to verovanje. Ne veruju dovoljno ni u Boga a ni u svoje bližnje. Svi veruju u neki novac sa strane koji će da im reši sve životne probleme.
Političke partije mogu poslužiti toj demohriščanskoj ideji, kao što i te ideje koje su veće od partijskih, mogu podići jednu partiju i dovesti je na vlast. Jer demohrišćanske ideje su veće od zbrke ideja i ideologija koje u sebi nosi prosečna Srpska politička partija malih ljudi i velikih politikanata. Čiste, jasne i humane ideje više od života uvek su veća snaga od ma kakvih partijskih ideja. A nama je kao naciji moralni i svaki drugi preporod nužno potreban.
Samo je pitanje koja Partija će se toga dosetiti i kako će to valjano odraditi na radost svih nas.
. . .
Post Scriptum
Pre neki dan je gospodin Branislav Lečić, novi predsednik Demohrišćanske partije u Srbiji dao jednu smešnu izjavu, tako svojstvenu našem politikantskom mentalitetu. Naime, on je rekao da su Demohrišćanima najbliži partneri Demokratska Stranka i Liberalno Demokratska Stranka, dve po svim parametrima socijalističke i ateističke organizacije, prirodni neprijatelji demohrišćanskih ideja. Posebno su protiv bilo kakvih demohrišćana aktivisti iz LDP-a koji ne biraju sredstva da napadnu Crkvu. Medjutim, to gospodinu Lečiću ne smeta, jer on kroz te partnere traži svoje mesto u vlasti i potpuno urušava demohrišćansku ideju u Srbiji. Ali i to je deo političkog folklora Srbije i prikaz opšte gluposti ili pokvarenosti, kako je ko shvati.
. . .
Autor je u tekstu iskazao svoju demohrišćansku političku orijentaciju, verovatno iritiran dogadjajima u Demohrišćanskoj stranci Srbije na šta upućuje post scriptum na kraju teksta, jer se njegovo vidjenje demokratije, religije i monarhije, kako pretpostavljam, u mnogome razlikuje od srpske političke stvarnosti i odnosa Srbije sa ostatkom sveta.
Iako poštujem izrečene stavove, moram da kažem da se uglavnom ne slažem sa većinom navoda, osim dela koji glasi „…Zapravo, suštinska snaga Evrope su kler i aristokratija, u sprezi sa krupnim industrijalcima…”. Ova snaga (koja se vrednuje milijardama evra ličnog bogatstva) ne počiva na hrišćanskoj moralnosti i vrednosti hrišćanske vere, već na teroru i nasilju u svim sferama života. Zar su to te čvrste religiozne i verske vrednosti država koje treba da nam budu uzor?
Zašto autor Srbiju proglašava religioznom zemljom a nedostatak demohrišćanske inicijative preprekom za integraciju Srbije u zajednicu evropskih naroda? Da li su to slobodne paušalne kvalifikacija ili iza tih tvrdnji stoje neki kriterijumi i merila, ili poruke samoprograšenog prestolonaslednika?
Još 1928. godine u svom delu “Čujte Srbi” Arčibald Rajs je napisao:
„…Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći, u narodnu tradiciju. Istina, vi osećate, poput svakog čoveka koji zaista razmišlja, da postoji nešto neodredljivo, nešto suviše uzvišeno da bi se pojmilo, nad nama, nešto što natkriljuje svet i upravlja njime. Medjutim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svor naroda….. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda…. Religija je, svakako, moćno sredstvo poretka, a zdrav razum vam je pokazao put da je ponarodite i da je takvu prihvate vaši ljudi. Ta religija vas, uprkos vama, održava. Muškarci vam pogotovo nisu često u crkvi… Ali se čak i onaj Srbin koji se hvališe da ga je „baš briga za popa i za njegova posla“ prekrsti kad sazna nešto što ga žestoko pogodi, ili ode da pobode upaljenju sveću ispred ikonostasa kad izgubi drago biće. Brižljivo čuvate tu narodnu religiju, jer će vaš narod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen..“
Ako su sve svetske države “..bazirane na čvrstim religioznim i verskim vrednostima…” kako se tvrdi u tekstu, zašto je toliko zla u svetu, čini se više nego ikad? Tu nešto očigledno ne štima.
@ Aleksandar Zlatar
Po ispitivanju javnog mnenja Srbija je religiozna zemlja, barem tako tvrde ispitanici. Što ona nije u praksi verujuća, to je drugo pitanje, odnosno pitanje našeg ličnog odnosa prema veri.
Dogadjaji u Demohrišćanskoj stranci su samo ukras teksta, potpuno su nebitni za osnovnu ideju. Tu stranku od postanka ne tretiram ozbiljno, jer to i nije ozbiljna stranka, već samo grupa preduzetnih gradjana koja se organizovala na kradji demohrišćanske ideje, ne bi li ušli u parlament u koaliciji sa svim i svačim.
Osnovno pitanje teksta je zašto ne postoji stvarna i stabilna demohrišćanska ideja i organizacija u Srbiji?
Postojanje takve organizacije ili partije bi nas sigurno više približilo hrišćanskoj Evropi. Ovako smo mi za njih obezglavljena ateistička hajdučija koja gleda samo šta će da mazne.
Pitanje zla u svetu je odavno objašnjeno u Svetom pismu i uvek će ga biti više nego dobrog na ovom palom svetu. Ko jede od drveta poznanja dobra i zla ne može računati na mir i harmoniju ;-)
Bilo koja partija verna bilo kojoj ideji bi bila čudo u Srbiji. ‘Caru carevo a bogu božje ‘ je sve što pravi hrišćanin ima reći o politici. Ostaje nam da se molimo bogu da naš kler@kapital uredi ovu zemlju kao oni na zapadu – da narod živi toliko dobro da mu je nebitno ko vlada ..
@ Vojsije
Ko veruje, verom i molitvom brda pomera, a ne šaku drugorazrednih političara ;-)
Занимљив текст. Искрено препоручујем интернет страницу Покрета хришћанских демократа Србије
http://www.pokret-hriscanskih-demokrata.org
@Zlatko Šćepanović
Šta bi po Vašem mišljenju bila okosnica demohrišćanske ideje – u političkim ciljevima ili načinu ostvarivanja tih ciljeva, odnosno stvaranju društveno-ekonomskih uslova, monarhiji, položaju crkve i sl. Koliko su te ideje primenljive u ovakvoj Srbiji?
@ Vladimir
Hvala Vladimire na preporuci i linku za PHDS. Želimo da Pokret hrišćanskih demokrata Srbije ima uspešan rad i pozitivno utiče na sugradjane.
@ Aleksandar Zlatar
Okosnica je u moralu, hrišćanskom moralu, koji vodi jednom odgovornijem ponašanju. Političko uredjenje je tu sporedan efekat i nije sam sebi svrha. Ako se Srbi obože i slože, nebitno je da li je Srbija monarhija ili ne, da li Crkva ima dominantan položaj ili ne, jer je vera i ono što nosimo u sebi, starije od politike.
Dveri srpske izlaze na sledece izbore, sa njima i jos neke patriotske organizacije. Postoji realna opasnost da se ova organizacija izmanipulise u cilju jos veceg urusavanja patariotskih organizacija u Srbiji, odnosno njihovog suprostavljanja. Ukoliko dodje do izbora i Dveri se pojave na njima sa sigurnoscu mogu reci da ce bez problema da udju u parlament. Ljudi iz rasejanja i iz unutrasnjosti dobro znaju za njih. Na teritorije “uzeg“ Beograda su na ledu.
@Zlatko
Kako srbima vratiti veru i kako srbe vratiti veri ? Kako ih oboziti ?
Dveri srpske izlaze na sledece izbore, sa njima i jos neke patriotske organizacije. Postoji realna opasnost da se ova organizacija izmanipulise u cilju jos veceg urusavanja patariotskih organizacija u Srbiji, odnosno njihovog suprostavljanja. Ukoliko dodje do izbora i Dveri se pojave na njima sa sigurnoscu mogu reci da ce bez problema da udju u parlament. Ljudi iz rasejanja i iz unutrasnjosti dobro znaju za njih. Na teritorije \’\’uzeg\’\’ Beograda su u medijima na ledu . http://www.dverisprske.com
Neofit,
Zasto su Dveri na ledu u Beogradu ?
@ Vojsije
Treba da počnemo da verujemo prvo od sebe i svoje porodice. To je dovoljno, za početak.
@ Neofit
Nisam siguran da će Dveri uspeti da udju u parlament, barem ne na prvim izborima. Ako budu vidljivi kao politička partija, biće za 4 godine u parlamentu.
Poznato je njihovo gostovanje na vecini privatnih televizija u unutrasnjosti. TV Galaksija iz Cacka, ne znam sada kako stvari stoje, redovno je prikazivala njihove emisije, razgovore, predavanja. Takodje i druge televizije po Srbiji. Da li smo mogli na nekoj Bgd televizji da ih gledamo, osim na predavanjima na Masinskom faklutetu. O ovom problemu su i oni sami pisali i govorili pre izvesnog vremena. Problem, barem po meni koji se moze pojaviti, kao sto sam napisao u prethodnom pismu jeste taj sto je tzv.“elita“ iz teksta o kome pisemu svesna sta se desava u vezi Dveri i drugih patriotskih organizacija i tu mozemo ocekivati velika iznenadjenja. Takodje trenutna desavanja u SPC indirektno mogu biti od uticaja na njihovo vece angazovanje. U vezi toga postoje odredjene spekulacija ali ne bih da pisem o tome jer moze da bude kontraproduktivno. Ono sto oni poseduju jeste realna c i s t a energija koju crpe iz mlade generacije prostih mladih srba koji su ostali u zemlji a koji su u naponu snage i koji nemaju mnogo izbora. Barem za sada ta enerija je cita, i ona je na ovim prostorima prepoznatljiva od ljudi, barem onih koji su jos pri zdravoj pameti ( posle svega sto nas je zadesilo ). U tome je osnovan razilika u odnosu na sve desne, levei par.centra. Iskreno vise bih voleo da se pretvore u neki narodni pokret ( a ne u politicku partiju ) i time progutaju ove koji se nazivaju politicari. Procenjuje se da je na protestu dan pre a u vezi sodomskog izivljavanja po ulicama Bgd, bilo prisutno preko 20.000 mladih ljudi, neki od njih sa decom….bez tv.reklame. Jos jednom napomenjem postoji objektivna pretnja da i ovo dozivi nezeljeni tok. Sve zavisi od nas.
Mozda parlament i nije bitan u ovoj situaciji….Kao sto ste napisali da pocnemo prvo od svojih porodica….Sta ce nam parlament ako u kuci imamo kaljugu.
Da bi se većina Srba „obožila i složila“ potrebno je da se nebo otvori i da medju njih lično dodje stvoritelj, da ih ubedi u svoje postojanje. Pošto je to malo verovatno, mislim da se treba okrenuti drugim metodama koje će imati realniju pretpostavku.
Imate primer u Sv.Pismu gde se bogatas iz pakla obraca praocu Avramu da posalje ubogo Lazara koji je u njegovom naruciju, braci njegovoj da ih upozori. Avram mu odgovara da ako ne veruju Mojsiju i proricima ne vredi ni Lazar da dodje. Ovo je uproscen prevod. Evo poceo je Vaskrsnji post. Znaci post i molitva su krila vere. Ne samo stomakom postiti, vec ocima, usima i ustima, sto vise ici u crkvu ovih dana kada su molitve posebne. Ima li smo prosle nedelje pokajni kanon Sv.Andreja Kritskog. ….
leva, desna, leva, desna …. ceta stoj! … na desno krug! … Tata, tata, igramo se rata … vojsko! … desnim korakom napred marš! … i nemoj da vidim da vas leva noga pretice! … desna, leva, desna, leva … kraljeva garda marsira … samo desna, desna, desna … tako cete skrenuti … levo …
Bravo, Zlatko.
Gospodine Scepanovic, sta predstavlja taj znak na pocetku, stit? Da li je to grb neke demohriscanske organizacije u Srbiji? Ako jeste, zacudjen sam, jer je grb vrlo luteranski i ezoterican. Cak je vrlo prepoznatljiva simbolika jednog ezotericnog viteskog reda koji deluje u strogoj tajnosti, red za koji se vezuju biblijske legende. Crveno, belo, zlatno?
@ Neofit
Činjenica je da su Dveri i meni i drugima nepoznata organizacija, a i sve nešto imam utisak da su malo i agresivni. No, možda i grešim, jer ih ne pratim, verovatno iz nekog razloga od ranije.
@ verica
Hvala Verice.
@ Aleksandar Zlatar
Nebo se neće otvoriti, pa nam ostaje da se molimo nebesima, o ona će nam ako budemo iskreni i dobri, poslati rešenje kroz ljude i njihova dela.
@ naivni
Ima toga, da kada se nešto pretera, to izazove preteranu reakciju sa druge strane. Mi ovde medjutim zagovaramo srednji put, hrišćanski, desni, ali srednji, što će reći poštujemo i levake.
@ Victor
Nije ovo grb nijedne srpske društvene organizacije. A nije ni luteranski. Ako pak mislite da je u pitanju „ezotericni viteski red koji deluje u strogoj tajnosti“ o čemu ja nisam izgleda obavešten, onda i sam simbol mora ostati tajanstven. Misterije se zasnivaju na tajnama, koje se ne otkrivaju neupućenima, zar ne ;-)
Onda stvarno ne vidim svrhu grba u ovom textu. Da vam poverujemo da je ta simbolika slucajno tu, ili je mozda svesna provokacija i poruka duhovnoj braci. Ocila bi bolje pristajala i poneki orlic. Uostalom, ako to nisu ti o kojima mi se prividja i njihov Fama Fraternitatis, nema problema, necemo slati Svajcarsku gardu u Srbiju :-)
@ Victor
Nije slučajno, imao sam tu grafiku pored sebe, pa kako sam hteo da ilustrujem text sa nekom slikom, uzeo sam istu. I tako na osnovu „čini mi se stava“ nastaju urbane legende i mitovi. Ništa od toga. Orlovi ocila su već izlizane stvari. Nema potrebe za švajcarskom gardom, ovde nije potrebna hospitalizacija :-)
Nadam se da je slucajno i da iza demohriscanskih inicijativa u Srbiji ne stoje kvazi hriscanska drustva i ezotericne sekte, bilo bi to lose za zemlju i ljude u njoj.
Hriscanstvo je samo jedna od velikih religija. Zasnivati sve na religiji je mac sa dve ostrice, jer sta se desava kad ljudi pocnu da preispituju svoju veru, sve se rusi u paramparcad?
Takodje i ideja da je sve religiozno bolje od sveg ateistickog i agnostickog je malo netolerantna da ne kazem nesto gore.
Zasto je neko ko je vernik neophodno bolji covek u etickom i moralnom smislu nego agnostik ili ateist?
@ Sasha
Niko u textu ne tvrdi da je religiozno po default-u bolje od ateističkog i agnostičkog, i da je vernik uvek bolji od nevernika. Život je sa te strane pun apsurda i iznenadjenja ;-)
Ipak, kada ste dodirnuti spoznajom vere, ateističke i agnostičke tvrdnje, osobe i dela, često dobijaju drugačiji smisao i razumevanje, jer se vide motivi i sile koje stoje iza svake naše misli.
Tema je preširoka da bi je samo komentarisali. Reći ću samo da su ateisti i agnostici nosioci jedne nihilističke misli bezvrednosti ljudskog postojanja, svojevrstan slepi put smisla, tako da i pored njihove velike dobrote i humanosti, smisao postojanja im ne prelazi granice vegetacije – živi, ostavi plod, umri.
New age vernici barem veruju da će dobiti spasenje okultnim metodama i razvojem psihičkih moći, da će sami od sebe, svojom voljom, stvoriti od sebe bogočoveka (apsurdne li namere), pa u tom smislu ipak veruju u viši smisao postojanja ljudi, dok ateisti imaju daleko siromašniju misao.
Ipak, kažem: „Pravda za sve, pa i ateiste.“
„Tema je preširoka da bi je samo komentarisali. Reći ću samo da su ateisti i agnostici nosioci jedne nihilističke misli bezvrednosti ljudskog postojanja, svojevrstan slepi put smisla, tako da i pored njihove velike dobrote i humanosti, smisao postojanja im ne prelazi granice vegetacije – živi, ostavi plod, umri. “
U tom grmu lezi zec. Izgleda da sve ili skoro sve religije zahtevaju potpunu predanost jednoj ideji, iskljucivo njihovoj ideji i pogledu na svet sto bar meni licno podseca na lici na jednoumlje.
Verniku je svaka druga zivotna filozofija je manje vredna. To je problem, pogotovo ako se pogleda uporedno iskustvo razlicitih religija u raznim delovima sveta i u raznim vremenima. Pa ako pored religije uzmemo da postoje i filozofije koje uce coveka o njegovom mestu u svetu i poretku svemira, pa dodamo jos i ideologije kao kvazi religije dobija se citav spektar. Koji je naravno u potpunosti odbacen od svakog pravog vernika. Bojim se da mozemo samo da se slozimo da se ne slazemo. Pozdrav.
@ Zlatko
… pa u tom smislu ipak veruju u viši smisao postojanja ljudi, dok ateisti imaju daleko siromašniju misao. …
Ne bih se slozio da je obavezno visi smisao postojanja kod vernika. Sta je vise u tome da cu biti dobar da bi spasao svoju dusu od toga da cu biti dobar jer smatram da tako treba bez obzira na eventualno postojanje boga ?
@ Sasha
Pavle i Savle.
Ne postaje se Pavle pukim mišljenjem, a ni samo etičkim ili moralnim delanjem. Ne postaje se vernik ni misaonim i manirističkim usvajanjem religije ili ideologije. Vernik se postaje dodirom Svetog Duha. A to se običnom čoveku mahom dešava kroz religijsku praksu, pošto je malo ko od nas pozvan da bude apostol. Zato i postoji Crkva.
Hoću reći, može čovek da provede čitav život izučavajući pravoslavlje i hrišćanstvo, da savlada stare jezike i čita Jevandjelja u originalu, da doktorira na svetski religijama, i ako ne bude imao dodira sa Svetim Duhom, ostaće Savle, jer „ljubavi Svetog Duha nema“.
@ Vojsije
Postoji cilj i svrha života. I rad i napor da se taj cilj ispuni.
Dobrota bez cilja, isto može biti bezvredna kao i cilj spasenja a bez dobrote.
(Malo sam ga sada preterao sa tvrdnjom, ali dobro zvuči. Dobrog čoveka zna Gospod da pomiluje sazananjem, ali za života, tako da je dobrota uvek na ceni. I takvi ljudi, kada vide Nebo, postaju vernici u zadnjem času) :-)
@ Zlatko
Sto jes-jes…. Iskomplikova ga brate…
Kao u onoj : kad filozofu postavis pitanje pa ti on odgovori ,tad – ne znas vise ni sta si ga pitao. :)