Jesenja sadnja ruža i izbor prave ruže za vas

 

KUPOVINA I SADNJA RUŽA

Kako izabrati ružu, šta je bitno za ruže. Jesenja sadnja i izbor prave ruže za vaš vrt

 

Kupovina ruža- kad se kupuju ruže

Petrovic roses garden 2009 - Satirana ruza

Kako izabrati ružu

Od polovine Oktobra, to jest sudeći po vremenskoj prognozi, već krajem sledeće nedelje, počinje vadjenje sadnica ruža po rasadnicima i slanje poštom primljenih narudžbi. Ko je do sada naručio svoje primerke engleskih, francuskih, nemačkih, američkih i danskih ruža, sva je prilika da će dobiti traženo, dok će ostalima preostati samo ono što je neprodato. Ili će vam pak rasadnik ponuditi sličnu zamenu za vašu traženu ružu, pošto nema ono što je zahtevano.

Tako funkcioniše prodaja ruža. Rasadnici ruža na jesen predvide prodaju po vrstama ruža za sledeću godinu, zasade toliko koliko misle, uzgajaju i čekaju kupce. Nekada im se desi da im za jednu vrstu ruže još u proleće stignu narudžine koje rezervušu i pokupe sve količine zasada jedne odredjene sorte. Ponekad im se desi da im neke ruže ostanu i za dogodine, i tada ružari te sadnice ostavljaju, to jest zasade u kontejnere – saksije, i tako čuvaju u staklenicima i prodaju tokom godine.

Najčešće, mada to nije pravilo, u kontejnere idu sadnice slabijeg kvaliteta, s obzirom da se prvo prodaju i šalju najbolje sadnice, što je i logično, jer kvalitet sadnica stvara reputaciju rasadnika na tržištu.

Ova godina 2009 je bila dobra za uzgoj ruža, pod uslovom da se radi o rasadniku koji je imao navodnjavanje njiva i zasada. Naime, prvi deo sezone je bio obilat kišama, ali je drugi deo sezone bio jako sunčan i bez padavina, što je moglo zasade ruža bez dovoljno vode da značajno ošteti, u smislu kvaliteta. Ruža je vrlo otporna biljka, ali u prve dve godine traži mnogo vode, i sadnice koje nisu navodnjavane, biće sigurno B i C kvaliteta, što će kasnije dati ružu koja ili se neće primiti (odumreće) ili će rastom i izgledom biti manja, bolešljivija, manje cvetna.

Ko nije do sada naručio ruže, krajnje je vreme. Preporučujem engleske ruže David Austin-a, one su svetski hit zadnje dve decenije. Zovite rasadnike i rezervišite. U medjuvremenu pročitajte i nastavak teksta, a ako ste istinski ljubitelj ruža, možete i da se učlanite u Kraljevsko udruženje ljubitelja ruža Srbije

Zlatni veliki Šveden biter eliksir dugovečnosti - Golden Grosse Schwedenbitter Elixir Ad Vitam Longam

Zlatni veliki Šveden biter eliksir dugovečnosti – Golden Grosse Schwedenbitter Elixir Ad Vitam Longam

Izbor ruža za vaš vrt

Sofija i Paul Neyron

Paul Neyron ruža sa velikim cvetom

Svako ko gleda samo slike iz kataloga ruža stvara virtuelnu predstavu o njima u svojoj glavi. Tu se možete lako prevariti oko njene slike i vaše želje. Ružu morate videti uživo da bi zaključili odgovara li ona vašim potrebama ili ne. Razloga je više, ali je suština u karakteru biljke, njenoj boji koja se nikada ne može dobro predstaviti preko slike, gracioznosti, veličini biljke, širini žbuna, izgledu grana i listova, debljini vodećih grana, broju i veličini cvetova, izgledu latica, mirisu.

Na primer, ruže malih cvetova mogu imati mnoštvo latica u cvetu i kada gledate snimak cveta iz blizine, potpuno steknete drugačiji utisak o njoj, nego kada je vidite u prirodi. Slično je i sa formom ruže, vrlo je bitno da li je ona hibridna čajevka ili žbunasta ruža, jer iako dve ruže mogu imati skoro isti cvet, njihov celokupan izgled u prirodi je potpuno drugačiji.

Stoga dobro razmislite za šta vam treba ruža, za kakvu namenu. Najčešća greška koju ljudi prave u izboru ruža je izbor penjačica – climbera za živu ogradu. Jer, postoje dve vrste velikih ruža, takozvani climberi – penjačice i rambleri – puzavice. Prve ruže imaju snažne i tvrde grane koje idu u visinu, i odlične su ruže za pergole, stubove i visoke zidove. Druge, puzavice, imaju mekane grane kojima se lakše upravlja, pa mogu da idu u širinu, horizontalno, i da pokriju širi prostor.

Marija u ruzicnjaku Petrovic

Grmolike ruže kao žbun

Medjutim, primera radi, za vašu živu ogradu najidealniji izbor možda nisu ni jedne ni druge, nego treće polyantha floribunda, vrsta ruža žbunaste forme kojih ima od 60 cm do skoro 2 metra visine ili grmolike ruže kojih ima i do visine od 2 do 3 metra.

Takodje, mnogi se ponesu i kupe polyantha hibridi – mnogocvetnicu, jer im se dopada mnoštvo cvetova koje takva ruža ima. Kada ona počne da cveta shvate da njen cvet nije mnogo prilagodjen za bukete, držanju u vazni i rezanju, jer ima tanke, male drške i raste u cvastima. U tom slučaju, ako hoćete  da imate ružu koja vam daje rezani cvet, kupujete hibridnu čajevku koja stalno cveta i ima visoku dršku.

Za duže leje i špalire kupujete mnoštvo polyantha od 40-70 cm ili mini ruža (patuljaste ruže), koje rastu od 20-35 cm. Preporuka svih ružara a i moja je, da ne kupujete i sadite usamljenu ružu, osim ako nije ruža velikog formata u pitanju, ili ako ne ide u saksiju.

Ruže čija visina ne prelazi 1,5 metara visine ne izgleda najbolje kada je usamljena. Mada naši ljudi to najčešće rade, sade usamljene primerke ruža na velikom razmaku, što zbog neznanja, što zbog nemanja ukusa, što zbog nedostatka prostora ili štednje. Posadite uvek po 3 ruže na jednom mestu, da bi njihova lepota kao žbuna ili reda došla do izražaja.

Specifičnost izbora ruže – po čemu se ruže razlikuju

Ljudi biraju ružu zbog izgleda, najčešće zbog boje ili oblika cveta, i tu najčešće naprave grešku. Jer, ima mnogo stvari koje im kasnije počinju da smetaju, pa vade ruže, ljute se na rasadnike ili na sebe, odustaju od gajenja i slično. Da vidimo šta je sve još bitno kod izbora ruža:

Kupus ruža– otpornost na bolesti – možda jedna od najbitnijih osobina neke vrste ruža je njena otprnost na bolesti – insekte i glivice. To je jako bitno svojstvo, jer ako je otporna, nemate mnogo problema sa prskanjem iste. Osim troška oko prskanja, gubljenja vremena i živaca, vaša ruža kada je bolesna ne izgleda lepo i ujedno prskanjem pobijete sve živo u vašoj bašti – puževe, mrave, leptire, pčele. A nema lepše slike od leptira i pčele na ružinom cvetu.

Obično su ruže koje su proglašene za najomiljenije ruže sveta i ušle u Hall of Fame jako otporne, kao i one koje nose oznaku nekog testiranja, na primer američki AARS ili nemački ADR znak za visoku otpornost ruže.

– otpornost na hladnoću – pojedine sorte jednostavno ne mogu da prežive zimu u Srbiji bez zaštite. Podrazumeva se pokrivanje korena i donjih grana sa slamom, senom ili malchom, odnosno ušuškavanje ruže zbog mraza.

– otpornost na toplotu – ruže generalno vole sunce, ali ne baš i prejako sunce i suvoću, posebno one koje su kreirane za severnu Evropu, neke danske, nemačke i engleske ruže. One će u našim uslovima uvek patiti, cvetovi im neće biti raskošni, biće smežurane i stalno patetične. Obično naši rasadnici i ne drže takve ruže, jer istestiraju svaku novu sortu i ostavljaju samo one koje su prilagodjene našem podneblju. To znači da se vi ne zalećete i kupujete iz nemačkih kataloga ružu koja nije isprobana u Srbiji. Odnosno, ako baš hoćete isprobajte je vi, pa nam recite kako uspeva.

– miris – nekome je jako bitno a nekome uopšte ije bitno da li ruža miriše. Onima kojima je miris bitan, neka provere putem kataloga i interneta koja je vrsta mirisa u pitanju i koja jačina, jer neke ruže mirišu vrlo bledo i slabo, pa ako vam je miris bitan, bićete razočarani. Koga miris ne zanima, neka gleda druge stvari.

Rosa Mundi ruža– stalno cvetajuće ili jednom cvetajuće ruže – suštinsko pitanje za izbor ruže, da li ona spada u stalno cvetajuću sortu ili jednom cvetajuću sortu, i ako ponavlja cvetanje kada to čini i kako. Naime, naćićete da neke ruže stalno obnavljaju cvetanje punog inteziteta, dok druge to rade u talasima, sa pauzama od po par nedelja, i da nekad to drugo ili treće cvetanje bude slabog inteziteta, dok jednocvetajuće cvetaju 4 do 6 nedelje tokom maja i juna i tu je kraj. Da ne bi bili razočarani oko toga dobro se raspitajte. Zanimljivo je da najveće i najspektakularnije ruže, takozvane wichuane, koje narastu i po 9 metara, i koje pokrivaju velike površine zidova, bedema, krovova i slično, su najupečatljiviji  doživljaj koji možete da doživite od ruže, ali je njihovo cvetanje samo tokom maja u trajanju od 4 do 6 nedelja. Ujedno i starinske ruže koje imaju najlepše mirise, izgled i karakter cvetaju samo jednom.

– trnje ili ne – retko koja ruža postoji bez trnja, svaka ga ima više ili manje. Sad pojedinim ljudima je bitno da li ga ima više ili manje, da li je trnje veliko ili malo i sitno, itd. Kome to mnogo znači mora da se raspita o svom izboru na licu mesta ili da pročita kataloge i zbirke sa podacima.

– šipurak ili ne – plod cveta ruže je šipurak – šipak. Pojedine ruže stvaraju lepe i atraktivne crvene ili narandžaste šipurke koji stoje tokom zime i ukrašavaju baštu. Ta osobina zna biti presudna pri izboru ruže ako želite da vam bašta tokom zime i snegom prekrivenih dana bude ispunjena crvenim plodovima. Na kraju te plodove možete i pretvoriti u čaj, malo teže u džem, ili u semenke za nove ruže, pod uslovom da imate staklenik za razmnožavanje iz semena.

Sve u svemu izbor ruža uopšte nije jednostavan. Prvo dobro proučite i pogledajte gde god možete kakve sve ruže postoje a onda napravite svoj izbor. I sam sam napravio dosta grešaka pri izborima, pa vas pozivam da istražujući ovaj divan cvet nadjete sebi jedan sjajan hobi u kome ćete uživati.

Zlatko Šćepanović

. . .

Korisne adrese rasadnika ruža u Srbiji:

Rasadnik Petrovic Roses (vanredna kolekcija starinskih ruža, retki varijeteti)

Rasadnik Aca i Milan Topalović (poznat i pouzdan rasadnik)

Rasadnik Ivan J. Topalović (poznat i pouzdan rasadnik)

Rasadnik Flora Plus (aktivan rasadnik u zadnje vreme)

Rasadnik Nedeljković (povoljan odnos cena/kvalitet)  035 / 274 – 411,    274 -004,  273 – 015

Forum o biljkama i ružama Svet Biljaka

Povezani članci - Pročitaj više

39 Responses to "Jesenja sadnja ruža i izbor prave ruže za vas"

  1. Violeta  10. октобра 2009. at 15:14

    Odlican prikaz za pocetnika. Malo mi je razjasilo par stvari ali ocekujem nastavak sa konkretnim ruzama i prikazima.

  2. Zlatko Šćepanović  10. октобра 2009. at 18:43

    Konkretne primere ću davati na svom vrtu, ali sledeće godine, kada mi izrastu ovogodišnji zasadi. Posadiću preko 100 ruža i to oko različitih 35 sorti, pa ću imati sledeće godina prva iskustva sa raznim vrstama.

    Nisam mnogo kompetentan da budem stručnjak za ruže. Ovo su samo opšte stvari koje negde početnici koji se ne udube u tematiku preskoče.

    Možete mi se javiti preko maila ako vam treba neki savet za konkretan slučaj, pa ako znam pomoći ću, ako ne znam uputiću van na nekoga ko zna. .

  3. Violeta  10. октобра 2009. at 19:40

    @Zlatko
    pa dobro, ocekivala sam da cete nam dati sugestiju na primer:
    Za pokrivanje visokog zida odlicna vam je ta i ta ruza, sa tim karakteristikama. Za sadjenje uz komsiju ruza koja ima puno trnja i koja je gusta 😉 a mnogo mirise, jer komsija gaji pilice 🙁
    I tako redom, da ne lutam kao pocetnica. U dvoristu vec imam neke stare ruze, pa sam htela da ih zamenim za neke atraktivnije, ali nemam nijedno uputstvo. Citam domace magazine ali vecine tih ruza koje oni preporucuju ne mogu da nadjem u rasadnicima.
    Bilo bi dobro da imamo negde nekulistu najboljih ruza za te i te namene, pa da mi izaberemo sta nam se svidja.

  4. Zlatko Šćepanović  10. октобра 2009. at 22:09

    @ Violeta
    Teško je dati preporuku. Ima hiljade ruža i ukusa. Par puta sam i sam pogrešio smatrajući neku ružu bezveznom a onda je video u punom sjaju i oduševio se.

    Na primer, ubedio sam sebe da ne volim čajevke, ali se ispostavilo da to nije tačno, da ima sjajnih ruža koje moram da imam u kolekciji, ali to tek kada sam ih video uživo u dobrom izdanju.

    Jednostavno se ne usudjujem da vam sugerišem. Sebi sam napravio neku kolekciju i posle godinu dve ću moći da vam kažem šta mene lično čini srećnim i koja ruža mi se dokazala, jer od ovih sada 30-ak ruža koje imam mogu na primer reći da mi se engleski Abraham Darby pokazao sjajnim ali ne i engleski Graham Thomas, koji je ove godine ušao u Hall of Fame. Martin Flobisher je odličan kao i meni omiljeni Paul Neyron, dok se tresem nad sudbino Rose of Picardy, da li će preživeti. Dark Lady je odlična, kao i Perles de Jardin, Mery Rose i Winchester Cathedral. Od ramblera May Queen ide odlično, Bobbie James onako, dok moj favorit Veilchenblau napreduje, ali ne tako kako očekujem. Sve sadnice Roseraie de L Hay su mi uginule. Mary Web ide dobro.

    No, to je samo trećina kolekcije koju tek treba da posadim, gde tek treba da stavim glavne favorite, počev od klasika kao što su Gloria Dei, Double Delight, Iceberg, 5 novih engleskih ruža (Heritage, Gertrude Jackyl,.. ), Manu Meiland, Mutabilis, Charles Aznavour, .. uostalom evo spiska – nedostaje još nekoliko sorti:

    Abraham Darby
    Artur de Sansal
    Boby James
    Charles Aznavour
    Crown Princess Margareta
    Dark Lady
    Double Delight
    Gloria Dei
    ELfe
    Falstaff
    Ferdinand Pichard
    Graham Thomas
    Heritage
    Iceberg
    James Galway
    Leda
    Marry Rose
    Martin Frobisher
    Mary Webb
    May Queen
    Nearly Wild
    Paul Neyron
    Queen Elizabeth
    Rose de Resht
    Rose of Picardy
    Roseraie de l Hay
    Sombreuil
    Souvenir de La Malmaison
    Tamora
    Tess Of The d’Urbervilles
    Veilchenblau
    Winchester Catedhrall
    William Moris

    Moj izbor je pravljen na osnovu mojih želja i kombinacija sa dvorištem, lokacijama i ogradom.

  5. Mila  11. октобра 2009. at 09:25

    Citam ponekad Moju Bastu i Moj Vrt, pa vidim da stalno imaju jedan prikaz o ruzama i daju preporuke. Uglavnom su to neki novi hibridi, koliko mogu da zakljucim. Da li te ruze mogu da se nadju u nasim rasadnicima?

    I gde se uopste kupuju ruze, Garden centar, pijaca, Merkur, rasadnici koje ste naveli?

  6. Victor  11. октобра 2009. at 10:24

    Sam ne gajim ruze ali imam bogate komsije sa bastovanom i raskosnim vrtom. Znam samo da je francuski selekcionar ruza Meilland najcenjeniji i najbolji, njega valjda i nema u Srbiji. Ima trac da je Austin na prevaru monopolisao i zastitio genericki naziv Engleska ruza samo za svoje ruze, tako da nijedan selekcionar iz UK ne sme svoju ruzu da nazove engleskom. Jel to istina?

  7. Zlatko Šćepanović  11. октобра 2009. at 12:03

    @ Mila
    Srbije je malo tržište za ruže i uglavnom su u ponudi dokazane sorte. Ujedno, postoji problem sa cenom i licencom, kod nas sadnica ruža košta od 1 do 2 eura, dok u zapadnoj Evropi ide od 5-15 eura. Zbog skupih licenci za nove ruže, niske cene i male potražnje naši rasadnici sporo ili nikako ne uvode novije sorte. No, ipak ima vrlo dobra selekcija ruža koje se mogu kupiti kod nas, iako su te ruže nešto starije. Kupujte direktno od rasadnika koje sam naveo, jer sve sadnice koje se prodaju po Garden Centru, Merkuru ili pijacama stižu iz tih istih rasadnika.

    @ Victor
    Meilland jeste veliki i značajan proizvodjač http://www.meilland.com/en/index.html ali ga ne treba dizati u nebesa. Tu su i mnogi drugi kvalitetni i zanimljivi proizvodjači, kao Kordes http://www.kordes-rosen.com/ Delbard http://www.delbard-direct.fr/ Poulsen http://www.poulsenroser.dk/ Rosen Tantau http://www.rosen-tantau.com/ i pomenuti David Austin http://www.davidaustinroses.com/

    Cinjenica je da kada negde na site-u ili katalogu imate odeljak Engleske ruže da su to u stvari David Austinove selekcije, i verovatno je taj trac istinit. Kako im je to uspelo, ne znam, ali licno volim njegove ruže jer su likom i mirisom kao starinske sorte.

  8. saturn  11. октобра 2009. at 13:11

    Evo jednog posta bas za moju dusu.Hvala Zlatko,ovo je pravi prirucnik za pocetnike ,sa prakticnim uputstvima i svim potrebnim adresama.

    Ja jako volim ruze , i kada kupujem cvece dragim ljudima one su moj najcesci izbor. Potrebno je puno ljubavi i truda da bi se odgajile,ali pruzaju i mnogo radosti jer njihova lepota nagradjuje onoga ko ih sadi.Sam pogled na buket ruza u sivo i kisno jutro,dok se spremam za svakodnevnu ludnicu u redakciji, odmah mi popravi raspolozenje. Zbog njih cu se na kraju i preseliti, ,jer su najlepse u bastama .

  9. Zlatko Šćepanović  11. октобра 2009. at 16:36

    @ saturn

    Nisam mogao sve što sam hteo da stavim u jedan post, ali ću kroz komentare. Trenutno je jedan od vodećih selekcionara u svetu poznati irac McGredy koji od 1972 godine živi i radi na Novom Zelandu. Njegove ruže su nešto posebno. Još jedan Irac, daleko poznat je i Dickson http://www.dickson-roses.co.uk/ te englez Harkness http://www.roses.co.uk/ i dosta harizmatični kolekcionar starih ruža Peter Beales http://www.classicroses.co.uk/

    Ima puno i japanaca i amerikanaca koji su poznati, ali cu dati link samo za dva trenutno najaktuelnija Jacson&Perkins http://www.jproses.com/ i originalni Paul Barden http://www.rdrop.com/~paul/main.html

    Osim Bardena koji je novijeg datuma, ruže svih ostalih uzgajivača se mogu naći u Srbiji, po par varijeteta, koji su se pokazali popularnima. Petrović Roses ima većinu kolekcije koju ima Petere Beales na primer, tako da smo manje više solidno snabdeveni, s obzirom na to kako slabu kulturu negovanja ruža imamo. Inače, svaki region sveta neguje i protežira samo svoje proizvodjače, a mi smo negde u sferi uticaja nemačkih, danskih i francuskih proizvodjača. Nemamo na primer italijana, što je čudno. Ali isto tako, Englezi ne puštaju jake Nemce na svoju teritoriju, Nemci nedaju Amerikancima i tako redom.

    No, i to će se popraviti. Ovim linkovima nedostaju jos linkovi pretraživača ruža koje dajem u nastavku i početnik je na pravom koloseku. Sve ostalo je samo stvar iskustva. Pretraživači:

    http://www.helpmefind.com/plant/plants.php

    http://www.everyrose.com/everyrose/roses/search.lasso

    http://www.rosesuk.com/

    http://www.findthatrose.net/

  10. Goran  12. октобра 2009. at 11:06

    Zlatko, tek sam danas pogledao ovaj tekst. Moja porodica se bavi proizvodnjom ruža preko 35 godina i moram da priznam da sam u ovom tekstu pronašao detalje o ružama koje nisam znao…

  11. Zlatko Šćepanović  12. октобра 2009. at 12:29

    Nema na čemu Gorane 🙂

    Ti i tvoja porodica (Nedeljković) sigurno da imate šta da prenesete novim ljubiteljima ruža pored i samih biljaka. Brzo pravite svoj site! Kultura gajenja ruža i cveća stiže neumitno u Srbiju.

    Meni je lično 2009 godina zvanično posvećena ružama, a mislim da će i neke sledeće biti 🙂

  12. Nina Omerov  12. октобра 2009. at 13:53

    Hocete reci „cvjetaju Vam ruze“? Divno, lijepo je cuti… Iako imam samo 8 ruza u vrtu koje sam (citajuci Vas tekst shvatila)pogresno odabrala i bavila se mislju da ih izvadim (osim 3 grmuse) ali se sad evo mislim, mozda da probam ponovo. Ali da se prvo potkujem znaanjem. Doduse, moracu potraziti savjete na drugom mjestu jer zivim u drugoj klimi ali hvala bez obzira: za ideje…

  13. Zlatko Šćepanović  12. октобра 2009. at 16:03

    @ Nina Omerov

    Srbija je divna zemlja za uzgoj ruža, odlična klima, ali malo kome ovde \"cvetaju ruže\" 🙂

    Mozda ne morate da vadite vaše ruže, ako ste zadovoljni njima. Ne znam o kakvom se slučaju radi, ali nekada i makaze mogu da reše stvar, odosno orezivanjem da kreirate ono što želite. Neke Engleske ruže na primer mogu da se samo obrezivanjem formiraju ili kao grm ili kao climber, što će reći imaju potencijal da rastu visoko, ali ih baštenske makaze ostave niskim.

    I da oko vadjenja ruža. Pošto je ona jako zahtevna biljka po pitanju ishrane, iscrpsi zemlju i nakon nje se na isto mesto ne sadi druga ruža par godina, ili se agrotehnički tretira. Što je ruža starija, to je potreban zahtevniji tretman zemljišta. Ujedno, i same ruže stvaraju sebi specifičan sastav zemljišta, pa druge ruže ne uspevaju. Znam da postoji neki preparat u Češkoj koji je rešavao takve stvari, da kada izvadite jednu ružu, poprskate sredstvom i na isto mesto uspešno sadite drugu ružu. Pokušaću da se raspitam kako se zove.

  14. Srđan Paunović  12. октобра 2009. at 17:48

    Kakva bi to Bašta bila, bez cveća i ‘vakih Baštovana?! „Odlepili ste“ i na ruže, i to je super!

  15. Zlatko Šćepanović  13. октобра 2009. at 16:16

    @ Nina Omerov

    Zamolio sam g-dina Petrovića za objašnjenje oko vadjenja i zamene ruža. Dve su varijante.

    Prva da se zemlja dublje i šire izvadi i zameni novom.

    I druga, koku sam spomenuo da se stavi preparat Mikoriza preko stare zemlje.

  16. Nina Omerov  13. октобра 2009. at 16:58

    @ Zlatko Scepanovic
    Hvala Vam najljepsa. Nije bila namjera da se toliko angazujete.
    Sad kad sve ovo znam, znam da, o ruzama, nista ne znam. Ja sam kupila ruze po slikama, znaci po izgledu. Posadila ih u hladniu norvesku zemlju, vjerovatno i kiselu jer su oko kuce borovi (doduse kupila sam i neku zemlju koju su mi preporucili sto objasnjava ne tako losu prvu godinu). Zemlja je inace losa, i ima je malo izmedu stjena. (No nekoliko grmusa lijepo izgleda i cvjeta). Izabrala sam ruze jer oko njih „nema posla“!? Kakva zabluda.
    Preostaje mi da se malo informisem kod ovdasnjih cvjecara i naravno interneta: koje sorte da izaberem, pa cu poceti ispocetka da organizujem svoj ruzicnjak. Hvala na savjetima!

  17. dragana  18. октобра 2009. at 18:18

    hvala za zanimljiv i inspirijajuci blog
    ja imam skromni blog o mome vrtu i mojim ruzama (u Svedskoj)
    http://www.draganasgarden.blogg.se

  18. Ceca  2. новембра 2009. at 09:33

    Hvala Vam na veoma korisnim informacijama. Ja bih imala jedno konkretno pitanje, da li ruže mogu da se sade sredinom novembra (u pitanju je istočna Srbija, gde je noću T već ispod nule) i koje vrste bi mogle da se sade uz betonski zid visine 2m. Zid je inače dugačak 100 m i interesovalo bi me na koliko metara bi bila sadnja tih ruža (puzavica). Hvala unapred! I i i i da li postoje ruže koje same “puze“ uz površinu ili uvek mora da im se “pomogne“?

  19. Zlatko Šćepanović  2. новембра 2009. at 12:58

    @ Ceca

    1. Može se saditi ruža tokom cele zime samo kada je T iznad 0, jer se posle sadjenja mora zaliti dobro. Treba je dobro ukopati, da odebljanje kalema bude 3-4 cm ispod površine zemlje, da ne bi promrzlo. U svakom slučaju je dobro zagrnite zemljom, napravite malu kupu iznad i oko oko nje, samo bi grančice trebalo malo da vire. Možete zaštititi i malchom ili slamom.

    Na proleće, kada ne bude mrazeva, odgrnete zemlju da bi pupoljci mogli da se razvijaju, a zimi je čuvate od smrzavanja. Ako grančice gore i promrznu, nije problem, s proleća ih samo isečete. Bitan je koren i kalem.

    2. Zid te veličine možete pokriti i ružom grmušom, pod uslovom da imate širinu, jer je ona široka oko 1m u prečniku. Ako imate prostora, to je možda bolje rešenje nego puzavica, jer sa puzavicom treba znati postupati. Sadite na po 1-1,5 metar razmaka.

    Dobro pazite kada kupujete ruže, pogledajte na internetu da li je ono što se kod nas prodaje puzavica (rambler) ili penjačica (climber), pošto naši ružari uglavnom penjačice nazivaju puzavicama. Onda kada vi kupite puzavicu, i posadite je počne da vam raste visoka i jaka ruža samo u visinu, jer je klimber.

    Puzavice inače uglavnom cvetaju 4-6 nedelja. Imaju mekše i savitljivije grane i sve su u cvetu.

    Penjačice rastu visoko, imaju jake grane koje treba savijati što vodoravnije da bi vam ujednačenije cvetale. Cvetaju mahom stalno. Pustite li ih da grane same idu gore, dobićete granu od 3 metra i jedan cvet na vrhu.

    Razmak sadnje izmedju njih zavisi od veličine ruže. Ako je do 3 metra visine, onda je 1.5-2 metra razmak, ako ide na preko 3 metra metara, kao neke puzavice (Bobby James, Pauls Himalayan Musk), onda je razmak na po 4-6 metara.

    3. Postoje polegle ruže, koje imaju grane koje puze po zemlji. Uglavnom su visine od 30cm do 1,5m a širina im je od 06 do 2 metra u prečniku i kao neke polulopte i jastuci pokrivaju teren. Ispod njih ništa ne raste.

    * * *
    Pretražite internet i pogledajte slike ruže koja vam se učini kao dobar izbor, da vidite šta se od nje može dobiti, mada su to uglavnom slike profesionalnih baštovana koji znaju da odneguju ružu. Mi amateri, nismo baš vični da napravimo zidove, lukove i pergole sa klimberima koji će biti skroz u cvetu. Treba truda oko toga, i u smisli savijanja grana, vodjenja grana i podsecanja.

    Puzavice znaju da prestanu da cvetaju ako ih sečete. Penjačice pak, ne radjaju cvetove na starim granama, pa njih treba redovno seči i forsirati mlade izbojke koji će dati cvet, ali tako da idu vodoravno, ne bi li više pupoljaka dalo cvet. Kada klimber ide vertikalno, daje malo cvetova, pa dobijete veliki žbun sa puno bodlji i malo cvetova, i onda ste nezadovoljni.

  20. Zlatko Šćepanović  5. новембра 2009. at 11:15

    @ Ceca

    Sad vidim da nisam do kraja odgovorio oko puženja ruža uza zid. Uglavnom treba da im se pomogne. One imaju zakrivljene bodlje kojima se kače za površine, ali pogotovu velike puzavice znaju iti teške, pa ako je površina ravna, ne mogu da se održe na njoj.

    Klimberi – penjačice se lakše kače na zid, jer im je grana deblja i tvrdja, pa ide u visinu u svakom slučaju, kod puzavice je to problem. Ukoliko vam je zid gladak, omalterisan i slično, i nemaju za šta da se uhvate, treba im napraviti neku podršku u vidu drvenih gredica, žičanih mreža. Za ciglu se hvataju, ali ako napada sneg na njih, znaju da se svuku, pogotovu puzavice.

  21. valerija  8. марта 2010. at 21:56

    da li se mogu ruže Casino saditi u veće saksije na terasama

  22. Zlatko Šćepanović  8. марта 2010. at 23:26

    @ valerija

    Možete teorijski, samo to učinite u što većoj i dubljoj saksiji, maltene buretu. Ruže imaju jak korenov sistem, treba im dosta prostora a Casino je klimber koji naraste i do 3 mestra. Možda Casino ruža nije najbolje rešenje za saksiju, jer bi to trebalo da bude baš velika saksija i trebaće vam dosta prostora na terasi, jer će se ruža ozbiljno granati, ima jake grane koje idu u svim pravcima.

  23. Jefimija  19. априла 2010. at 23:47

    Postovanje, gospodine Scepanovicu. Zasadila sam ovog proleca sest grmolikih ruza u rondelu precnika metar i po. Ruze su zasadjene u krug, razmak izmedju njih je oko 60 cm. U pitanju je po dva primerka sledecih ruza: Snevithen, Kolet Romantik i Heritadz. Da li sam preterala sa brojem ruza na toj povrsini? Sta mislite o kombinaciji ove tri ruze? Ja sa zelela da to izgleda kao jedan ogroman grm koji se preliva od bele preko nezno roze do toplo roze boje. Rondelu mislim oiviciti simsirom.

  24. Zlatko Šćepanović  20. априла 2010. at 00:53

    @ Jefimija

    Niste preterali što se tiče udaljenosti, mogli ste još 10-ak santimetara bliže. Nisu slične sorte po tipu grma i cveta, ali nisu ni mnogo drugačije, pa bi trebalo da se slože. Nadam se da ćete uživati u njima. Može biti lepa kombinacija.

    Iceberg (Schnewitthen) je vrlo otporna, pa pripazite na Heritage i bolesti jer se kod engleskih ruža ne zna baš kako će kod nas rasti.

  25. Jefimija  20. априла 2010. at 16:22

    Zahvaljujem na odgovoru. Nadam se da ce ruzama prijati moj novonastali vrt jer ih jako volim. Za sada Kolet Romantik izgleda najsnaznije, a Heritadz, doista, nezno. Sve ruze su kupljene kod Ace i Milana Topalovica. Pozdrav!

  26. Zlatko Šćepanović  21. априла 2010. at 23:02

    @ Jefimija
    Srećno i uživajte u svojim ružama. Kolet je najsnažnija od te tri ruže, naraste do 2 metra, Iceberg do 1,5 a Heritage može da ide od 1,2 do 1,5 metra, mada u našoj klimi to može da bude i naprednije.

    Kada kažem da pripazite na Heritage, mislim na sledeće:

    – pratite je po pitanju oboljevanja. Čim vidite prve znake bolesti, reagujte prskanjem i akcijom uklanjanja obolelih listova
    – posvetite joj više pažnje, više sunca, bolje djubrenje i zalivanje

    Ovo vam preporučujem jer Heritage ruža kao Engleska ruža David Ostina nije mnogo zastupljena kod nas i ne zna se kako će se u većini slučajeva ponašati. Na primer, Abraham Darby (kajsija boje) je engleska ruža koja mi se pokazala sjajnom. I sam imam Heritage od prošle godine i očekujem od nje dosta toga.

  27. ugg  26. септембра 2010. at 05:44

    Ovo vam preporučujem jer Heritage ruža kao Engleska ruža David Ostina nije mnogo zastupljena kod nas i ne zna se kako će se u većini slučajeva ponašati. Na primer, ugg Abraham Darby (kajsija boje) je engleska ruža koja mi se pokazala sjajnom. I sam imam Heritage od prošle godine i očekujem od nje dosta toga.

  28. Zlatko Šćepanović  27. септембра 2010. at 14:52

    @ ugg

    Hvala na preporuci. Imam Heritage a imam i Abraham Darby, baš kao i vi. Dobrog su mi zdravlja, jedino što Abraham malo češće cveta, mada se ni on ne trudi nešto preterano. Zamerka za Heritage je da nema mnogo cvetova na žbunu, mahom izbacuje visoke grane sa cvetom na kraju. Abraham ima lep miris, ali Heritage ima bolji miris. Pravi, prefinjen, dubok miris ruže. Traže dosta prostora obe vrste, pa ih ove jeseni selim na sunčanije i veće mesto gde će moći da dodju obe do izražaja, jer koliko vidim treba im prostora.

  29. Ema  9. октобра 2010. at 11:54

    Poštovani Zlatko!

    Po pitanju poznavanja ruža ja sam totalni početnik. Naišla sam na netu na ovaj Vaš tekst o ružama i pažljivo ga pročitaa.Sa ulične strane imam dugačku drvenu ogradu visine 130 cm. Planirala sam da ove jeseni uz nju posadim ružu penjačicu „Compassion“. Gotovo da sam je i naručila, kada sam pročitala ovaj Vaš tekst. Da li bi meni s obzirom na svrhu (želela bih da mi ruža raste uz ogradu i da pada u slapovima preko nje), više odgovarala neka grmolika ruža koja raste u visinu do 2 metra? Kakva su Vaša iskustva sa ovom vrstom ruža? Od ove vrste svidja mi se „Westerland“ Braća Topalović je imaju u ponudi.

  30. Zlatko Šćepanović  9. октобра 2010. at 20:57

    @ Ema

    Draga Ema, imam „Compassion“ i mogu vam reći da je vrlo lepa ruža, odmerena, sa jednom dozom prefinjene elegancije. Dobar je izbor.

    Sad, nijedna ruža vam tipa penjačice ili grmuše neće u slapovima padati preko ograde. Možda bi neka puzavica zbog mekših grana mogla da pada, ili pak poleguša koju biste nekako podigli uz ogradu pa da se spušta sa druge strane, što nisam video. Video sam poleguše koje su posadili na vrhu zida i one su se u slapovima spuštale niz zid, i to izgleda spektakularno.

    Compassion ima jake i čvrste grane, baš kao i Westerland i druge grmuše. One će padati delom preko ograde ali ne u stilu žalosne vrbe, već će grana stremiti gore preko ograde. Puzavice moguz da padaju, ali i one ne u slapovima, već puštaju dugačke grane koje idu svojim putem, pa imate 5-8 grana koje usamljeno štrče.

    Poenta odgovora je da ćete teško naći ružu koja pada u slapovima. Sad, možete posaditi neke varijante ruža za ograde koje rastu od 1,5 do 2m pa da vam pokriju ogradu. Mada bih se ja držao Compassion ruže, lepa je, ima solidan žbun, mirisna je i zdrava.

    Pogledajte po kraju kakavih sve ima ruža, za ograde je bitno da ruža ima habitus, jaku lisnu masu, da izgleda kao žbun, a ne da bude „šuplja“. U tom smislu grmuše imaju više lišća od penjačica, ali nije pravilo, zavisi od varijeteta.

  31. Marija  14. новембра 2010. at 19:17

    Lep blog! Odusevljena sam da ovde ima jos zaludjenika za ruze! Da li mozda znate ima li koji rasadnik ovde ruzu Sally Holmes? Takodjer da li znate kako kod nas uspeva Rosa Banksiae Lutea, da li uopste uspe da cveta ili se smrzne? Hvala!

    P.S.
    Kao slap bi se apsolutno mogle uzgajati neke od rambler(puzavica) ruza jer one u toku sezone izbace veoma dugacke grane.
    Compassion je divna ruza, ali mislim da se od nje tesko ( ali verovatno ne i nemoguce) moze dobiti slap preko ograde jer ima cvrste i debele grane koje se tesko savijaju. U kasno ljeto Compassion zna izbaciti vrlo dugacke i savitljive bocne izdanke koji bi se mogli prebacii preko ograde i saviti na dolje ali bi ih morali vezati da bi tako odrvenili sto verovatno nije onaj lep prirodan izgled slapa koji Ema zeli. I sve ovo bi bio proces koji bi se svake godine trebao ponavljati a rambler ruza taj posao obavi sama.

  32. Zlatko Šćepanović  15. новембра 2010. at 00:18

    @ Marija

    Sumnjam da bilo ko ima Sally Holmes. Možda je Petrović Rosses ima u privatnoj kolekciji, mada sumnjam, jer je to novija ruža, nije antička.

    Rosa Banksiae verovatno može da uspe kod nas, ne vidim prepreke, klima ovde nije suviše oštra. ali ne znam gde i šta ćete sa njom, jer ona spada u gigantske forme. Prošle godine sam se prešao pa sam u dvorištu posadio Bobbie James, koja joj je slična, i već nakon godionu dana sam video da sam se prešao, ruža je ogromna, vodjenje nje je komplikovano a da ne govorim o seckanju. Treba vam puno prostora za takve ruže i mnogo truda. A kada naraste, i ako hoćete da je se rešite, iseći je i izvaditi iz zemlje je posao za 3 čoveka i ozbiljnu mehanizaciju 😉

  33. Marija  17. новембра 2010. at 20:59

    Hvala!

  34. Zlatko Šćepanović  17. новембра 2010. at 22:00

    @ Marija

    Petrović Roses ima Sally Holmes u vrtu, ali ne i u prodaji. Ima i Banksiju, kako mi reče, postoje 4 varijeteta, po dve sa belim i žutim cvetovima, sa punim ili prostim cvetovima. Ali mu je izmrzla, jer ne podnose temperature ispod -10C. Tako da ste u pravu po pitanju sumnje u njeno održanje.

  35. Marija  18. новембра 2010. at 20:23

    Hvala sto se raspitali !
    Posto nista od Banksije, verovatno cu sledece jeseni ,kad fasada na garazi bude uradjena, naruciti Albertine , jer mi treba velika i robusna ruza.
    Za Sally Holmes se jedino mogu nadati da ce je nekom prilikom Petrovic ruze uvrstiti u svoj prodajni deo! Zaista predivna i efektna ruza!
    Jos jednom hvala!

  36. mladen  14. јуна 2012. at 13:23

    treba mi saveta oko muskatle engleske i padajuce ako moze neko malo da me posavetuje od stariji kolega?hvala u napred 🙂

  37. Zlatko Šćepanović  14. јуна 2012. at 13:50

    @ mladen

    Ne voli vlažnu zemlju, gledaš da zemlja bude suva. Zalivaš svaki ili svaki drugi dan pomalo. I moraš da prihranjuješ tečnim djubrivom i mineralima ako želiš da bude bujna, inaće sama od sebe neće biti kao na fotografijama.

  38. Jecka  26. августа 2012. at 17:08

    Postovani Zlatko,

    Vas clanak mi je mnogo pomogao. Uselili smo se u kucu pre dve godine, konacno su svi radovi (zidanje pomocnih objekata i staza) zavrseni, i doslo je na red uredjenje dvorista. Vec neko vreme razmisljam o formiranju zida od ruza, ali nisam znala odakle poceti. Dali ste mi fine smernice u kom pravcu da idem, koje rasadnike da pregledam, i upravo sam porucila 15 sadnica iz rasadnika Topalovic.
    Cini mi se da sam pronasla vrlo intresantan hobi 🙂

    Hvala Vam.

  39. Zlatko Šćepanović  26. августа 2012. at 18:07

    To je sigurno 🙂

    Zanimljivost iz istorije, JV Staljin, vladara SSSR-a je imao dva omiljena hobija, negovanje mimoza i ruža. Čak i takvi ljudi hladnog i svirepog srca nisu uspevali da odole kraljici cveća.

Leave a Reply

Your email address will not be published.