Pravila crkvenog posta – Božićni post

 

 

Crkveni postovi koji postoje i pravila crkvenog posta

Osnovna pravila crkvenog posta za vernike – kako se posti i Božićni post


Pravila crkvenog posta kako se posti i Božićni postPočinje Božićni post. Za sve one koji će postiti ili žele da počnu sa postom, dajemo pravila crkvenog posta.

Post kao generalno uzdržavanje od količine i vrste hrane u pravoslavlju ima i dodatni element, a to je uzdržavanje od loših misli i dela. Samo uzdržavanje od hrane pomaže mentalnu, emotivnu i misaonu mirnoću. Posteći u kontinuitetu, čovek stiče smirenost i mirnoću, čisti svoje telo od nagomilanih zaliha hrane, isceljuje ga od otrova i revitalizuje imunitet.

Mnogo je pak važnije da se postom regeneriše vaše emotivno i misaono stanje, koje je savremenim životom i stalnim pritiscima, strahovima i psihozama napadnuto od strane društva, medija, vaših ličnih očekivanja i strasti koje su vas obuzimale. U tiom smislu je potrebno uz post redovno se i moliti i činiti dobra dela milosrdja, opraštanja i pomirenja.

Poštujte pravila crkvenog posta. Pre početka posta savetujte se sa vašim duhovnikom oko mogućeg razrešenja od posta ako imate zdravstvenih ili drugih problema.

. . .

 

BOŽIĆNI POST

U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogoradice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.

Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

.

PRAVILA CRKVENOG POSTA

Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.

Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže Sveti Jovan Zlatousti:
„Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag.

Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje“.

Na pitanje: koja je mera posta? – Sv. Vasilije Veliki odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna i važi za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti podjedno pravilo za sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja (duhovnika) da u tome vrši pametne izmene.

Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela, tom istom hranom vojevati protiv tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati ovu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, paštili oko spremanja omiljenih i skupih jela“.

Sveta Crkva je još od apostolskih vremena ustanovila ove postove, i pravila crkvenog posta:

1) Opšte postove obavezne za sve Hrišćane. To su: Vaskršnji post, Apostolski, Bogorodičin i Božićni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdviženje Časnog Krsta, Usekovanje i navečerje Bogojavljenja (Krstovdan).

2) Mesni (pomesni) post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesreće, poplave, bolesti i sl.

3) Poseban post po naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.

Vaskršnji post

Ovaj post se još zove Sveta Četrdesetnica ili Časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne Sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda našeg Isusa Hrista. U toku ovog posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava ulje i vino. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razrešava se na zejtin i vino (Tipik, 32 gl.).

Apostolski post

Ovaj post se zove se još i Petrovski, Petro-pavlovski post. U ovom postu 3 dana (ponedeljak, sreda i petak) ne jede se ulje i ne pije vino. U utorak i četvrtak se ne jede riba, ali se upotrebljava ulje i vino. U subotu i nedelju razrešeni su riba, ulje i vino.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razrešava se samo na ulje. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba (Tipik, gl. 33).

Bogorodični post

Zove se još i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskršnjeg. A riba se jede samo na Preobraženje (Tipik, gl. 33).

Božićni post

Pošto crkveni ustav smatra Rođenje Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Božić traje takođe 40 dana. Po strogosti ovaj post se može uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti u ponedeljak, sredu i petak. Utorkom i četvrtkom razrešava se zejtin i vino, a subotom i nedeljom i riba. Na Vavedenje uvek se razrešava riba.

Od 20. do 24. decembra post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu. Najstroži post je 24. decembra, uoči Božića, na badnji dan (Tipik, 14. novembra).

Primedba Redakcije: U nekim delovima Vojvodine postoji praksa da se Božićni post otpočne na vodi prve nedelje, da se zatim ode na pričešće, pa uobičajeno nastavi sa postom. Ne znamo da li je to kanonsko pravilo, mada je strože pravilo od uobičajenog.

Post sredom i petkom

Sredu i petak tokom godine treba postiti uglavnom bez zejtina, ukoliko nije razrešeno drukčije.

Na praznik Vozdviženija Časnog Krsta (14. septembra) razrešava se na zejtin i vino.Na Krstovdan (5. januara) najstroži post; jede se jednom dnevno, bez zejtina i razume se, bez vina; ko može toga dana, ne jede ništa, na praznik Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja obavezan je post.

Razrešenja od posta na Gospodnje i Bogorodičine praznike kada padnu u postan dan Blagovesti ako padnu pre Cveti razrešava se na ulje, vino, ribu; ako padnu u vreme Strasne sedmice – samo na ulje; ako padnu na Veliki Petak na ulje, vino.

Bogojavljenje za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Božić za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Vavedenje, Velika Gospojina, Mala Gospojina, Preobraženje i Sretenje kada padnu u postan dan (sredom ili petkom) razrešava se na ulje, vino, ribu.

Trapave sedmice

Post je razrešen sredom i petkom:

1) Od Božića do Krstovdana (25. decembra do 5. januara) za monahe: sir, jaja; za mirjane i meso.

2) Iza Nedelje mitra i fariseja, za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

3) Siropusna nedelja, za sve: samo sir i jaja.

4) Svetla nedelja (po Vaskrsu) za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

5) Nedelja posle Duhova za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Razrešenja od posta na praznike Svetitelja kada padnu u postan dan

Januar

7.1. Sabor Sv. Jovana Krstitelja: ulje, vino;
11.1. Sv. Teodosije Veliki: ulje, vino;
14.1. Sv. Sava Srpski: ulje, vino, riba;
16.1. Pokl. časn. verigama Sv. ap. Petra: ulje, vino;
17.1. Sv. Antonije Veliki: ulje, vino;
18.1. Sv. Atanasije, Maksim Srpski: ulje, vino:
20.1. Prep. Jevtimije Veliki: ulje, vino;
22.1. Sv. ap. Timotej: ulje, vino;
25.1. Sv. Grigorije Bogoslov: ulje, vino;
27.1. Prenos moštiju Sv. J.Zlatoustog: ulje, vino;
30.1. Sv. Tri Jerarha: ulje, vino.

Februar

8.2. Sv. velmuč. Teodor Stratilat: ulje, vino;
11.2. Sv. muč. Vasilije Stratilat: ulje, vino;
13.2. Prep. Simeon Mirotočivi – Nemanja: ulje, vino;
17.2. Sv. velmuč Teodor Tiron: ulje, vino;
24.2. Obret. glave Sv. Jovana Krstitelja: ulje, vino.

Mart

9.3. Sv. 40 mučenika (Mladenci): ulje, vino;
26.3. Sabor Sv. Arh. Gavrila: ulje, vino.

April

23.4. Sv. velmuč. Georgije: ulje, vino, riba; 25.4. Sv. ap. i jev. Marko: ulje, vino; 30.4. Sv. ap. Jakov: ulje, vino.

Maj

2.5. Sv. Atanasije Veliki: ulje, vino; riba; riba ko slavi;
8.5. Sv. ap. i jev. Jovan Bogoslov: ulje, vino;
11.5. Sv. Ćirilo i Metodije: ulje, vino, riba;
15.5. Sv. Pahomije Veliki: ulje, vino;
21.5. Sv. car Konstantin i Jelena: ulje, vino;
24.5. Prep. Simeon Divnogorac: ulje, vino;
25.5. Š obret. glave Sv. Jovana Krstitelja: ulje, vino.

Juni

8.6. Sv. velmuč. Teodor Stratilat: ulje, vino;
11.6. Sv. ap. Vartolomej i Varnava; ulje, vino;
24.6. Rođ. Sv. Jovana Preteče (Ivanjdan): ulje, vino, riba
29.6. Sv. ap. Petar i Pavle (Petrovdan); ulje, vino, riba

Juli

1.7. Sv. besrebrnici Kosma i Damjan: ulje, vino, riba ko slavi
2.7. Polaganje Rize Presv. Bogorodice: ulje, vino;
17.7. Sv. velmuč. Marina: ulje, vino;
20.7. Sv. prorok Ilija: ulje, vino, riba;
22.7. Sv. ravnoap. Magdalina: ulje, vino;
25.7. Uspenje Sv. Ane: ulje, vino;
30.7. Prep. Mati Angelina: ulje, vino.

Avgust

29.8. Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja: ulje, vino.

Septembar

1.9. Početak crkvene godine: ulje, vino;
6.9. Čudo Sv. Arh. Mihaila: ulje, vino;
9.9. Sv. Joakim i Ana: ulje, vino;
13.9. Osvećenje hrama Vaskrsenja u Jerusalimu: ulje, vino
20.9. Sv. muč. Evstatije: ulje, vino;
23.9. Začeće Sv. Jovana Krstitelja: ulje, vino;
26.9. Sv. ap. i jev. Jovan Bogoslov: ulje, vino.

Oktobar

6.10. Sv. ap. Toma: ulje, vino;
9.10. Sv. Stefan (Slepi): ulje, vino;
18.10. Sv. ap. i jev. Luka: ulje, vino;
23.10. Sv. ap. Jakov brat Gospodnji: ulje, vino;
26.10. Sv. velmuč. Dimitrije: ulje, vino, riba.

Novembar

1.11. Sv. Kozma i Damjan – Vrači: ulje, vino;
8.11. Sabor Sv. Arh. Mihaila: ulje, vino, riba;
12.11. Sv. Jovan Milostivi: ulje, vino;
13.11. Sv. Jovan Zlatousti: ulje, vino;
14.11. Sv. ap. Filip: ulje, vino;
16.11. Sv. ap. Matej: ulje, vino;
24.11. Sv. muč. Ekaterina i Merkurije: ulje, vino;
30.11. Sv. ap. Andrej: ulje, vino.

Decembar

4.12. Sv. velmuč. Varvara: ulje, vino;
5.12. Sv. Sava Osvećeni: ulje, vino;
6.12. Sv. Nikolaj Čudotvorac: ulje, vino. riba:
9.12. Začeće Sv. Ane: ulje. vino:
12.12. Sv. Spiridon Čudotvorac: ulje, vino;
13.12. Sv. muč. Evstratije: ulje, vino;
17.12. Sv. prorok Danilo: ulje, vino;
20.12. Sv. Ignjatije Bogonosac: ulje, vino. riba.

Pravila Crkvenog posta za razrešenje od posta

1. Ako ko slavi slavu neki od ovih praznika razrešava se i riba

2. Datumi praznika su po starom pravoslavnom kalendaru – pogledati u Crkvenom kalendaru koji je to savremen datum.

3. Svako narušavanje posta bez prethodnog blagoslova duhovnika jeste greh.

Naročito je loše prekidati propisane višednevne postove.  Za zdrave članove Crkve, za one koji su u mogućnosti, post je obavezan.

Razrešenje od posta uglavnom se daje samo onemoćalim osobama, uzrok za narušavanje posta, dakle, može biti samo bolest, starost, detinjstvo (uopšte, slabost). Ali, treba naglasiti da se duhovni post ne smanjuje tj. uzdržanje od greha, da se tvore dela milosrđa i ljubavi, da se, koliko može, revnosno moli i ide u hram Božiji.

. . .

Text preuzet iz књиге “Post put ka trpezi Boga živoga“

4 Responses to "Pravila crkvenog posta – Božićni post"

  1. Zdravko  27. novembar 2009. at 12:43

    Јован Златоусти учи шта је истински пост:

    „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“

  2. Zdravko  27. novembar 2009. at 17:01

    Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh Pavle, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način „da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro“.

    „Poorati zemlju a ne posejati znači telesni post bez duhovnog. A ne poorati zemlju pa posejati seme to je samo post duhovni, nepripremljen telesno“, objasnio je patrijarh u svojim duhovnim poukama.

  3. Ana  27. novembar 2011. at 13:54

    Zdravko jako lepo receno zaista. Posto vidim da se razumete u post da li mozete da mi kazete dal se u toku posta sto pocinje sutra posti i ponedeljak na vodi? to sam procitala i nisam sigurna posto ovde pise da se samo sreda i petak poste na vodi… HVALA UNAPRED

  4. stojanka  28. novembar 2011. at 14:42

    Hvala na predocenim pravilima! Pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: