Rak debelog creva – klinička slika, statistika i dijagnostika kancera

Dr Milena Šćepanović

.

Šta je to rak debelog creva

Rak debelog creva dijagnoza, simptomi i dijagnostika kolorektalnog karcinoma

.

Kancer kolona - zid i rak debelog creva klinička slika simptomi dijagnostika kanceraKolorektalni karcinom ili rak debelog creva je primarno bolest gena koja je izazvana faktorima okoline ili nasleđa.

U našem telu postoje tumor ‘’aktivirajući geni’’ tj. onkogeni, i suprotno od njih ’’suzbijajući geni’’ (supresorski geni) koji u normalnim okolnostima sprečavaju nastanak raka debelog creva. Kada oni zakažu, nastaje maligna bolest – kancer.

Rak debelog creva je značajana bolest iz više razloga:

1. Pre svega, rak debelog crva je u stalnom porastu. Od 2008-e godine Rak debelog creva postao je najčešći  karcinom od svih karcinoma u oba pola. Prethodnih godina vodeće mesto po broju obolelih je imao karcinom pluća, a karcinom debelog creva je, zavisno od zemlje i pola, zauzimao drugo i treće mesto.

2. Zatim, ovaj karcinom spada u izlečive karcinome kada se otkrije u ranoj fazi bolesti. Kada tumor debelog creva probije zid creva i zahvati limfne žlezde, bolest se komplikuje. Na primer 5-ogodišnje preživljavanje kod tumora debelog creva u I stadijumu bolesti je 80-95% i dovoljno je samo hirurško lečenje, u II-om raka debelog creva stadijumu bolesti preživljavanje je 65%, u III stadijumu kancera debelog creva je preživljavanje 50%, a u IV stadijumu raka debelog creva preživi manje od 10% pacijenata. Ova razlika u preživljavanju nam ukazuje na značaj otkrivanja tumora u ranom stadijumu bolesti.

3. Karcinom debelog creva je vrlo dostupan dijagnostici i zato spada u karcinome koje je najlakše otkriti i sprečiti. A rano otkrivanje bolesti je važno, jer kao što smo rekli, uspešnost lečenja na prvom mestu zavisi od proširenosti bolesti u trenutku njenog otkrivanja.

Danas je prihvaćeno stanovište da većina (oko 2/3) karcinoma kolona nastaje od prethodnih adenoma koji u većini slučajeva ne daju nikakve simptome. Vreme prelaska iz benigne u malignu leziju traje od 10 do 35 godina. Ova pojava je poznata kao adenoma – karcinoma sekvenca. Većina adenoma ne daje nikakve tegobe i slučajno se otkrivaju nekom od skrining metoda. Veliki adenomi, ipak, mogu da uzrokuju krvarenje koje najčešće ne mora biti vidljivo golim okom. Što je veći adenom veća je i verovatnoća njegove promene u karcinom debelog creva.  Ali, ne prelaze svi adenomi u karcinom debelog creva. Oko 35% osoba ima adenom u debelom crevu. Otkrivanjem i lečenjem ovih adenoma sprečava se pre svega nastanak karcinoma, a zatim i  otkrivanje karcinoma u ranom stadijumu kada je bolest izlečiva.

Stadijumi razvoja raka debelog creva kolorektalni karcinom klinička slika

Stadijum  I -  Rak debelog creva zahvata mukozu (najpovršniji deo zida creva)

Stadijum  II -  Rak debelog creva se proširio u mišićni sloj zida debelog creva

Stadijum  III -  Rak debelog creva se proširio na limfne čvorove

Stadijum  IV -  Rak debelog creva se proširio na druge organe. . .

. . .


Klinička slika karcinoma kolona

Klinička slika raka debelog creva je šarolika i nespecifična. Praktično svaki simptom u vidu promene u crevnom pražnjenju (izgled, boja, konzistencija stolice) kao i prisustvo bola i neprijatnosti u trbuhu, može, ali i ne mora biti simptom tumora na debelom crevu. Važno je znati da tumor debelog creva u početku ne daje nikakve simptome. Simptomi se javljaju onda kada je bolest već napredovala. Ako se čeka sa pregledom, bolest može samo još više da napreduje i da iz izlečive faze pređe u neizlečivu. Zato je važno raditi preventivne preglede, skrininge, i pri pojavi bilo kakvih tegoba, odmah se javiti lekaru. Tumor debelog creva raste sporo, pa ako se navedeno uzme u obzir, vremena za izlečenje ima.

Kod većine pacijenata sa dijagnozom kancer debelog creva dominira kombinacija krvarenja i promena u crevnom pražnjenju, najčešće u vidu učestalog pražnjenja i kašastih stolica.

Krvarenje je čest simptom tumora završnog dela debelog creva. Krvarenje može biti vidljivo golim okom, u različitim količinama i nijansama crvene boje. Ukoliko je oskudno i nije vidljivo može se otkriti testom na okultno krvarenje (FOBT). Ništa nije tragičnije nego proglasiti krvarenje posledicom hemoroidalne bolesti bez adekvatnog pregleda i promašiti potencijalno izlečiv tumor. Takođe važno, hemoroidalna bolest može postojati i zajedno sa polipom ili karcinomom creva. Oko 50% pacijenata sa rektalnim krvarenjem, svoje tegobe pripisuje hemoroidima, a 75% pacijenata ne pridaje važnost ovom simptomu.

Ostali simptomi kancera debelog creva su: smena proliva i zatvora, otežano pražnjenje, pojava krvi i/ili sluzi sa ili bez stolice, bol u trbuhu, tup ili u vidu grčeva, nespecifičan bol i često se  zanemari,  ili bol u čmaru koji  je retko posledica tumora, a kada je to razlog onda je tumor debelog creva ili jako veliki ili jako nisko u samom čmarnom kanalu, zatim palpabilna masa u trbuhu. Ingvinalna kila kod starijih osoba koja postoji kraće vreme može ukazivati na postojanje tumora creva.

Od opštih simptoma raka debelog creva, to su gubitak apetita i telesne težine, malaksalost, anemija. Kod 1/3 pacijenata simptomi traju oko 6 meseci pre nego što se bolest dijagnostikuje.

Statistika oboljevanja - lokalizacija raka debelog creva gde se najčešće javlja rak

Lokalizacija (mesta pojave) raka debelog creva:

 

Ascedentni (ushodni) kolon       18%

Transverzalni (poprečni) kolon  9%

Descedentni (silazni) kolon        5%

Sigmoidni kolon                           25%

Rektum                                          43%

 

Anatomski debelo crevo se deli na 6 delova. Počinje na mestu završetka tankog creva, u donjem desnom delu trbuha, kao slepi završetak – cekum, potom se nastavlja na uzlazni deo debelog creva – ascedens, zatim se nastavlja na poprečni kolon – transverzum, zatim silazni kolon – descedens, potom savijeni deo creva u vidu S slova – sigmoidni kolon, pa pravo crevo – rektum, i završava sa čmarnim kanalnom – analni kanal. Cela dužina debelog creva je do 2 metra.

Simptomi bolesti zavise i od lokalizacije bolesti. Rak debelog creva na desnoj strani kolona češće dovodi do nejasnih bolova u trbuhu, anemije zbog hroničnog gubitka krvi koje nije vidljivo golim okom, malaksalosti, gubitka telesne težine a klinički se može napipati tumorska masa sa desne strane trbuha. Rak debelog creva na levoj strani češće dovodi do promene u crevnom pražnjenju, smene zatvora i proliva, grčevitih bolova u trbuhu sa mučninom i povraćanjem zbog zatvaranja lumena creva rastom tumora. Rak rektuma dovodi do promena u pražnjenju creva i krvarenja.

.

Statistika raka debelog creva

Što se statistike tiče, broj obolelih od raka debelog creva je u stalnom porastu. Danas u svetu svake godine od karcinoma kolona oboli oko  1 000 000 osoba a oko 500 000 ljudi umre od ove bolesti u svetu svake godine. Najveći broj obolelih je u SAD, Kanadi i Okeaniji a najniži je u Africi, Južnoj Americi i Aziji (izuzev Japana).

Karcinom kolona je bolest starijih osoba jer se tokom starenja nakupljaju genetske promene i mutacije u ćelijama. Čak 90% obolelih je u grupi osoba starijih od 50 godina. Rizik oboljevanja od raka debelog creva raste sa starošću.

Distribucija kancera po polu je sledeća:  Kod žena najčešći je karcinom dojke, zatim sledi karcinom kolona, a na trećem mestu je karcinom pluća. Kod muškaraca najčešći je karcinom prostate, zatim karcinom pluća i na trećem mestu je karcinom kolona. Kod oba pola zajedno uzevši, od 2008 godine,  najčešći  je karcinom debelog creva.

Srbija po broju obolelih spada u zemlje sa srednjim rizikom oboljevanja. 2006-te godine broj novoobolelih je bio oko 4000. Otprilike svaka deseta osoba obolela i umrla od raka u našoj zemlji, žrtva je malignog procesa lokalizovanog na debelom crevu. Distribucija po polu je malo drugačija i to tako da je karcinom kolona na drugom mestu za muškarce i na trećem mestu  za žene.

Među 43 Evropske zemlje Srbija se po broju obolelih nalazi na 26-om mestu za muškarce i 28-om mestu za žene, a po broju umrlih na 6-om mestu za muškarce i 7-om mestu za žene. Ovo, nažalost, govori o visokoj stopi smrtnosti i kasnom otkrivanju ovog karcinoma, kada su i rezultati lečenja daleko slabiji, a razlog je nepostojanje prevencije. U Srbiji se oko 2/3 pacijenata dijagnostikuje u odmakloj fazi bolesti, tj. u III i IV stadijumu raka debelog creva, pa su i rezultati lečenja lošiji.

Tabela: Incidenca oboljevanja od karcinoma kolona u Evropi, po polu, u 2008 god.

Statistika pojave raka debelog creva u Evropi po polu rak kolona po zemljama

 

 

Dijagnostika raka debelog creva

 .

RT – digito-rektalni pregled je prvi pregled, najjednostavniji, najjeftiniji, i spada u domen lekara opšte prakse. Značajan je jer sem što otkriva tumore završnog dela debelog creva, dijagnostikuje i druge, najčešće benigne, bolesti ove regije, koji ponekad imaju sličnu simptomatologiju. Od svih tumora rektuma njih 2/3 je dostupno pregledu prstom. A oko 10% tumora celog kolona je potencijalno dostupno digitorektalnom pregledu.

Nažalost, oko ½ pacijenata sa gastrointrestinalnim simptomima a pregledanih u Domu Zdravlja nema uradjen rektalni pregled.

FOBT ( faecal occult blood test) je najčešće korišćen test za rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma, zbog njegove neinvazivnosti, jednostavnosti i niske cene. Uzorci stolice se uzimaju tri uzastopna dana. Pozitivan nalaz na okultno krvarenje može se očekivati ako je količina hemoglobina u 1 gr stolice najmanje 10 mg. U našim uslovima najčešće korišćen test je Hemocult – test koji traži pripremu bolesnika tri dana pre testiranja i za vreme testiranja takozvanom ‘’belom dijetom’’ (zabranjeno je uzimanje crvenog mesa, C vitamina, citrusnog voća, preparata gvožđa i antiinflamatornih nesteroidnih lekova). Pozitivan nalaz ne potvrđuje dijagnozu raka, ali ukazuje na potrebu za dalje ispitivanje.

Irigografija je pregled pri kome se kontrast – barijum, ubacuje u crevo kroz rektalni kateter i potom vrše snimanja na rendgenu. Snimanje može biti sa dvojnim kontrastom tj. ubacivanjem barijuma i vazduha čime se dobija na preciznosti. Ova metoda takođe zahteva pripremu creva. Njen nedostatak je što se ne može uzeti biopsija.

Fleksibilna sigmoidoskopija je endoskopska metoda kojom se pregleda oko 60 cm zadnjeg creva gde se nalazi oko 2/3 tumora kolona.

Kolonoskopija i uklanjanje polipa na debelom crevu preventiva za rak debelog crevaKolonoskopija je „zlatni standard“ dijagnostike CRC-a zato što sem otkrivanja i malih promena – tumora, i uzimanja biopsije postoji mogućnost i uklanjanja polipa i time sprečavanja njihovog razvoja u malignu bolest. To je endoskopska metoda kojom se instrumentom pod kontrolom oka ulazi u celo debelo crevo. Ona zahteva pripremu creva tj. čišćenje. Sama kolonoskopija traje 20 do 45 minuta, nije bolna, ali za pojedine pacijente može biti neugodna.

Virtuelna kolonoskopija je nova metoda koja još nije ušla u rutinsku primenu. Ona koristi  vazduh kao kontrast a snimanje se vrši CT-om i MR-om i pruža dodatne informacije kao sto su proširenost tumorske mase na okolne organe, prisutnost uvećanih limfnih žlezda i postojanje metastatske bolesti. Njena senzitivnost je vrlo mala za lezije manje od 1 cm i za ravne lezije.

Endorektalni ultrazvuk je ultrazvučni pregled pomoću sonde koja je uvedena kroz anus. Njime se procenjuje zahvaćenost zida creva tumorom, kao i zahvaćenost okolnih limfnih žlezda. Koristi se u dijagnostici tumora rektuma.

Tumor markeri CEA i CA 19-9. To je biohemijska analiza krvi kojom se dokazuju specifični proteini. Ovaj test nije strogo specifičan za kolorektalni karcinom, jer se povišene vrednosti mogu naći i kod drugih malignih bolesti kao što su karcinom dojke, pluća, želuca, kao i kod bolesnika sa čirom želuca i cirozom jetre. ). CEA je povišen samo u oko 40% pacijenata sa CRC. Njihov značaj je u postoperativnom praćenju obolelih u smislu ponovnog javljanja tumora nakon sprovedenog lečenja (recidiv bolesti).

Molekularni biomarkeri – slobodni cirkulišući DNA (CFDNA) u plazmi, DNA iz uzorka stolice, su dijagnostički testovi koji još nisu u u rutinskoj primeni i još uvek su skupi.

Ultrazvuk, CT i MR se koriste za otkrivanje lokalnog i sistemskog širenja tumora (metastaze).

Nijedan test nije savršen. Svaki ima svoje prednosti i nedostatke, ali i svaki otkriva rak debelog creva u ranoj fazi.

BioLife Regenerator biljne kapi za imunitet i smanjivanje efekata hemioterapije

U sledećem nastavku teksta: Lečenje karcinoma debelog creva, prevencija i faktori rizika

Autor teksta Mr Sc. Med. Dr Milena Šćepanović je hirurg u KBC Zvezdara u Beogradu.

.

3D animacija – Procedura pregleda debelog creva – Kolonoskopija

httpv://www.youtube.com/watch?v=wA9QtgVQWOw

Podelite članak sa prijateljima

Google1DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspaceRSS
Objavio , 9. maj 2011.. Kategorija Medicina,Nauka. Sve aktivnosti oko ovog članka možete pratiti putem RSS 2.0. Možete ostaviti i komentar ili povratnu vezu na ovaj članak.

1.257 komentara na Rak debelog creva – klinička slika, statistika i dijagnostika kancera

  1. Dr Milena Šćepanović

    19. april 2014. u 23:09

    Poštovana Tatjana,
    vaš otac treba da se javi hirurgu koji ga je operisao.

  2. dana

    20. april 2014. u 19:21

    draga doktorice pisem vam ponovo moj doktor mi je reka o da imam iritabilni kolon nakon uradenog ultra zvuka dao mi je loperamid jer ima m proljev a to mi je sve pocelo nakon trojne terapije koju sam pila radi bak. u želucu puno se bojim bolesti pa sam zakazala kolonoskopiju u ukc tuzla radili su mi je bez anastezije i nisam mogla izdržati bol pa su je prekinuli govoreći da imam priraslice od carskog reza i da je to bolno sta da radim sada dal da vjerujem svom doktru dali je on mogao da vidi moja crijeva pod ultrazvukom inace sam smrsala 7 kg hvala va m na odgovoru imam 38 god

  3. Rada Pale

    21. april 2014. u 01:29

    Prstovana dr Milena moj sin ima 27 god i poslednjih godinu dana cesto poslije defekacije ima tragova krvi na papiru,Danas je to bilo malo obilnije krvarenje svetlo crvene boje.Oseca ponekad pecenje analne regije i peckanje.Nema nikakvih bolova,mucnina i toga sl.Mozete li pretpostaviti o cemu se radi?Hvala.

  4. Miroslav Nikolic

    22. april 2014. u 19:40

    Postovana doktorka Scepanovic,
    Moja strina stara 70 godina zivi na selu, mnogo je radna i vitalna bila sve dok tokom februara ove godine nije zadobila akutno gusenje zbog cega je hospitalizovana u bolnici u Loznici, utvrdjeno je da boluje od aritmije srca i obstruktivnog bronhitisa i povisenog krvnog pritiska i odredjena je terapija lekovima tritace, cardiopirin, durofilin, tablete gvozdja, medjutim treci dan po dolasku kuci pacijentkinja je pocela da povraca sve sto bi pojela pa i same lekove da bi to sve doslo do faze totalnog neuzimanja hrane, pa cak ni vode, a slika kada bi joj dali na kafenu kascicu blendirano voce i povrce, supice, mleko, ona bi napravila vrlo mrgudnu facu prilikom unosa hrane, na jedvite jade bi uspela da proguta nekoliko kasicica hrane, a potom bi to odmah povratila. Konstantno je imala temperaturu 38 C, sada je vise nema, bila je nekoliko dana zbog cestih proliva u vidu suspenzije na infektivnom odeljenju gde je utvrdjeno da nema klostridiju i neke druge bakterije, pa kako je nisu hteli primiti na interno odeljenje otpustena je kuci. Uradjena je i gastroskopija jednjaka, zeludca i duodenuma i sve je u redu osim sto ima ulcus bulbi duodeni, a kako sam decenijama imao tu boljku dok mi nije izlecena helikobakter pilori, znam da nikakvo gadjenje na hranu nisam imao, niti sam osecao stalnu sitost, pa posto je pocela da oseca bolove usled iznemoglosti sama je zatrazila da bude odvedena u bolnicu, sto je ranije kategoricno odbijala i danima venula jer nikakvu hranu nije mogla da uzima, a infuzije nije primala, tako da je sada na neuroloskom odeljenju, iako je na prijemu neurolog rekao da ona nije slucaj za to odeljenje, ali hajde primice je. Uradjen je CT glave i po recima neurologa je taj snimak uredan. Molim Vas da nam odgovorite nasta bi vi prvo posumnjali kod ovakvog klinickog stanja pacijentkinje, da li bi totalni gubitak apetita i stalno gadjenje na hranu moglo biti uzrokovano eventualnim karcinomom debelog creva i kako da se ponasamo i sta da trazimo od neurologa da dalje preduzima ili da strinu prosledi na drugo odeljenje, jer nije normalno da je sve u redu, da je ona slucaj za kucno lecenje, a cinjenica je da je izgubila 20 kilograma, da je se bukvalno osusila od gladi, a da kod kuce ne moze primati infuziju koja bi joj odrzavala vitalne organe u funkciji. Gde da je vodimo na pregled i hospitalizaciju, jer ako lekari na internom odeljenju pokazuju toliku nebrigu o ovoj pacijentkinji i ne zele da je prime ponovo na bolnicko lecenje, mi ne mozemo dopustiti da pacijentkinju gledamo kako tiho umire od gladi, a da joj se ne moze pomoci, niti utvrditi sta je razlog nemogucnosti uzimanja hrane.
    Unapred zahvalan na odgovoru.
    S postovanjem,

  5. Dr Milena Šćepanović

    22. april 2014. u 20:47

    Poštovana Dano,
    creva se ne mogu videti ultrazvukom. Tegobe koje imate mogu biti posledica antibiotika koje ste pili, i one će posle odgovarajuće terapije prestati. Ako budu perzistirale u obzir dolazi i sindrom iritabilnog kolona. Maligna bolest u vašim godinama je jako retka. Ako hoćete da budete sigurni, kolonoskopiju možete uraditi i sa anestezijom.

    Poštovana Rado,
    tegobe koje ima vaš sin mogu biti uzrokovane hemoroidima, fisurom ili kondilomima. U svakom slučaju treba da se javi na pregled, jer se svaka od ovih bolesti drugačije leči.

    Poštovani Miroslave,
    vaša strina treba da se ispita i to na odeljenju gastroenterologije, s obzirom da tegobe ukazuju na problem u digestivnom sistemu.

  6. cica

    22. april 2014. u 23:57

    Postovana,da li se skenerom mogu videti neke promene na tankom crevu, na pr. Ishemija, upala itd? Hva5

  7. Dragica

    23. april 2014. u 20:45

    Postovana, ovo o cemu cu vam sada pisati mozda je vise pitanje za hematologa ali ja lutajuci po internetu, vidoh da su vam postavljali pitanja za d dimer, pa mi mozda pomognete! Dobila sam neku jaku infekciju, gde su mi bubrezi prakticno otkazali, sada su se sredili posle duzeg vremena, ali sam uradila krvnu sliku, i d dimer je 8,7 a dozvoljeno do 0,5. Ostale frednosti, ptt , inr itd su ok! Jedino su i trombociti duplo veci! A radila sam snimak pluca,i nemam taj ugrusak! Da li je moguce da d dimer toliko skoci zbog infekcije? Hvala veliko!
    S postovanjem
    DRAGICA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>


Security Code: