Rak debelog creva – klinička slika, statistika i dijagnostika kancera

Dr Milena Šćepanović

.

Šta je to rak debelog creva

Rak debelog creva dijagnoza, simptomi i dijagnostika kolorektalnog karcinoma

.

Kancer kolona - zid i rak debelog creva klinička slika simptomi dijagnostika kanceraKolorektalni karcinom ili rak debelog creva je primarno bolest gena koja je izazvana faktorima okoline ili nasleđa.

U našem telu postoje tumor ‘’aktivirajući geni’’ tj. onkogeni, i suprotno od njih ’’suzbijajući geni’’ (supresorski geni) koji u normalnim okolnostima sprečavaju nastanak raka debelog creva. Kada oni zakažu, nastaje maligna bolest – kancer.

Rak debelog creva je značajana bolest iz više razloga:

1. Pre svega, rak debelog crva je u stalnom porastu. Od 2008-e godine Rak debelog creva postao je najčešći  karcinom od svih karcinoma u oba pola. Prethodnih godina vodeće mesto po broju obolelih je imao karcinom pluća, a karcinom debelog creva je, zavisno od zemlje i pola, zauzimao drugo i treće mesto.

2. Zatim, ovaj karcinom spada u izlečive karcinome kada se otkrije u ranoj fazi bolesti. Kada tumor debelog creva probije zid creva i zahvati limfne žlezde, bolest se komplikuje. Na primer 5-ogodišnje preživljavanje kod tumora debelog creva u I stadijumu bolesti je 80-95% i dovoljno je samo hirurško lečenje, u II-om raka debelog creva stadijumu bolesti preživljavanje je 65%, u III stadijumu kancera debelog creva je preživljavanje 50%, a u IV stadijumu raka debelog creva preživi manje od 10% pacijenata. Ova razlika u preživljavanju nam ukazuje na značaj otkrivanja tumora u ranom stadijumu bolesti.

3. Karcinom debelog creva je vrlo dostupan dijagnostici i zato spada u karcinome koje je najlakše otkriti i sprečiti. A rano otkrivanje bolesti je važno, jer kao što smo rekli, uspešnost lečenja na prvom mestu zavisi od proširenosti bolesti u trenutku njenog otkrivanja.

Danas je prihvaćeno stanovište da većina (oko 2/3) karcinoma kolona nastaje od prethodnih adenoma koji u većini slučajeva ne daju nikakve simptome. Vreme prelaska iz benigne u malignu leziju traje od 10 do 35 godina. Ova pojava je poznata kao adenoma – karcinoma sekvenca. Većina adenoma ne daje nikakve tegobe i slučajno se otkrivaju nekom od skrining metoda. Veliki adenomi, ipak, mogu da uzrokuju krvarenje koje najčešće ne mora biti vidljivo golim okom. Što je veći adenom veća je i verovatnoća njegove promene u karcinom debelog creva.  Ali, ne prelaze svi adenomi u karcinom debelog creva. Oko 35% osoba ima adenom u debelom crevu. Otkrivanjem i lečenjem ovih adenoma sprečava se pre svega nastanak karcinoma, a zatim i  otkrivanje karcinoma u ranom stadijumu kada je bolest izlečiva.

Stadijumi razvoja raka debelog creva kolorektalni karcinom klinička slika

Stadijum  I -  Rak debelog creva zahvata mukozu (najpovršniji deo zida creva)

Stadijum  II -  Rak debelog creva se proširio u mišićni sloj zida debelog creva

Stadijum  III -  Rak debelog creva se proširio na limfne čvorove

Stadijum  IV -  Rak debelog creva se proširio na druge organe. . .

. . .


Klinička slika karcinoma kolona

Klinička slika raka debelog creva je šarolika i nespecifična. Praktično svaki simptom u vidu promene u crevnom pražnjenju (izgled, boja, konzistencija stolice) kao i prisustvo bola i neprijatnosti u trbuhu, može, ali i ne mora biti simptom tumora na debelom crevu. Važno je znati da tumor debelog creva u početku ne daje nikakve simptome. Simptomi se javljaju onda kada je bolest već napredovala. Ako se čeka sa pregledom, bolest može samo još više da napreduje i da iz izlečive faze pređe u neizlečivu. Zato je važno raditi preventivne preglede, skrininge, i pri pojavi bilo kakvih tegoba, odmah se javiti lekaru. Tumor debelog creva raste sporo, pa ako se navedeno uzme u obzir, vremena za izlečenje ima.

Kod većine pacijenata sa dijagnozom kancer debelog creva dominira kombinacija krvarenja i promena u crevnom pražnjenju, najčešće u vidu učestalog pražnjenja i kašastih stolica.

Krvarenje je čest simptom tumora završnog dela debelog creva. Krvarenje može biti vidljivo golim okom, u različitim količinama i nijansama crvene boje. Ukoliko je oskudno i nije vidljivo može se otkriti testom na okultno krvarenje (FOBT). Ništa nije tragičnije nego proglasiti krvarenje posledicom hemoroidalne bolesti bez adekvatnog pregleda i promašiti potencijalno izlečiv tumor. Takođe važno, hemoroidalna bolest može postojati i zajedno sa polipom ili karcinomom creva. Oko 50% pacijenata sa rektalnim krvarenjem, svoje tegobe pripisuje hemoroidima, a 75% pacijenata ne pridaje važnost ovom simptomu.

Ostali simptomi kancera debelog creva su: smena proliva i zatvora, otežano pražnjenje, pojava krvi i/ili sluzi sa ili bez stolice, bol u trbuhu, tup ili u vidu grčeva, nespecifičan bol i često se  zanemari,  ili bol u čmaru koji  je retko posledica tumora, a kada je to razlog onda je tumor debelog creva ili jako veliki ili jako nisko u samom čmarnom kanalu, zatim palpabilna masa u trbuhu. Ingvinalna kila kod starijih osoba koja postoji kraće vreme može ukazivati na postojanje tumora creva.

Od opštih simptoma raka debelog creva, to su gubitak apetita i telesne težine, malaksalost, anemija. Kod 1/3 pacijenata simptomi traju oko 6 meseci pre nego što se bolest dijagnostikuje.

Statistika oboljevanja - lokalizacija raka debelog creva gde se najčešće javlja rak

Lokalizacija (mesta pojave) raka debelog creva:

 

Ascedentni (ushodni) kolon       18%

Transverzalni (poprečni) kolon  9%

Descedentni (silazni) kolon        5%

Sigmoidni kolon                           25%

Rektum                                          43%

 

Anatomski debelo crevo se deli na 6 delova. Počinje na mestu završetka tankog creva, u donjem desnom delu trbuha, kao slepi završetak – cekum, potom se nastavlja na uzlazni deo debelog creva – ascedens, zatim se nastavlja na poprečni kolon – transverzum, zatim silazni kolon – descedens, potom savijeni deo creva u vidu S slova – sigmoidni kolon, pa pravo crevo – rektum, i završava sa čmarnim kanalnom – analni kanal. Cela dužina debelog creva je do 2 metra.

Simptomi bolesti zavise i od lokalizacije bolesti. Rak debelog creva na desnoj strani kolona češće dovodi do nejasnih bolova u trbuhu, anemije zbog hroničnog gubitka krvi koje nije vidljivo golim okom, malaksalosti, gubitka telesne težine a klinički se može napipati tumorska masa sa desne strane trbuha. Rak debelog creva na levoj strani češće dovodi do promene u crevnom pražnjenju, smene zatvora i proliva, grčevitih bolova u trbuhu sa mučninom i povraćanjem zbog zatvaranja lumena creva rastom tumora. Rak rektuma dovodi do promena u pražnjenju creva i krvarenja.

.

Statistika raka debelog creva

Što se statistike tiče, broj obolelih od raka debelog creva je u stalnom porastu. Danas u svetu svake godine od karcinoma kolona oboli oko  1 000 000 osoba a oko 500 000 ljudi umre od ove bolesti u svetu svake godine. Najveći broj obolelih je u SAD, Kanadi i Okeaniji a najniži je u Africi, Južnoj Americi i Aziji (izuzev Japana).

Karcinom kolona je bolest starijih osoba jer se tokom starenja nakupljaju genetske promene i mutacije u ćelijama. Čak 90% obolelih je u grupi osoba starijih od 50 godina. Rizik oboljevanja od raka debelog creva raste sa starošću.

Distribucija kancera po polu je sledeća:  Kod žena najčešći je karcinom dojke, zatim sledi karcinom kolona, a na trećem mestu je karcinom pluća. Kod muškaraca najčešći je karcinom prostate, zatim karcinom pluća i na trećem mestu je karcinom kolona. Kod oba pola zajedno uzevši, od 2008 godine,  najčešći  je karcinom debelog creva.

Srbija po broju obolelih spada u zemlje sa srednjim rizikom oboljevanja. 2006-te godine broj novoobolelih je bio oko 4000. Otprilike svaka deseta osoba obolela i umrla od raka u našoj zemlji, žrtva je malignog procesa lokalizovanog na debelom crevu. Distribucija po polu je malo drugačija i to tako da je karcinom kolona na drugom mestu za muškarce i na trećem mestu  za žene.

Među 43 Evropske zemlje Srbija se po broju obolelih nalazi na 26-om mestu za muškarce i 28-om mestu za žene, a po broju umrlih na 6-om mestu za muškarce i 7-om mestu za žene. Ovo, nažalost, govori o visokoj stopi smrtnosti i kasnom otkrivanju ovog karcinoma, kada su i rezultati lečenja daleko slabiji, a razlog je nepostojanje prevencije. U Srbiji se oko 2/3 pacijenata dijagnostikuje u odmakloj fazi bolesti, tj. u III i IV stadijumu raka debelog creva, pa su i rezultati lečenja lošiji.

Tabela: Incidenca oboljevanja od karcinoma kolona u Evropi, po polu, u 2008 god.

Statistika pojave raka debelog creva u Evropi po polu rak kolona po zemljama

 

 

Dijagnostika raka debelog creva

 .

RT – digito-rektalni pregled je prvi pregled, najjednostavniji, najjeftiniji, i spada u domen lekara opšte prakse. Značajan je jer sem što otkriva tumore završnog dela debelog creva, dijagnostikuje i druge, najčešće benigne, bolesti ove regije, koji ponekad imaju sličnu simptomatologiju. Od svih tumora rektuma njih 2/3 je dostupno pregledu prstom. A oko 10% tumora celog kolona je potencijalno dostupno digitorektalnom pregledu.

Nažalost, oko ½ pacijenata sa gastrointrestinalnim simptomima a pregledanih u Domu Zdravlja nema uradjen rektalni pregled.

FOBT ( faecal occult blood test) je najčešće korišćen test za rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma, zbog njegove neinvazivnosti, jednostavnosti i niske cene. Uzorci stolice se uzimaju tri uzastopna dana. Pozitivan nalaz na okultno krvarenje može se očekivati ako je količina hemoglobina u 1 gr stolice najmanje 10 mg. U našim uslovima najčešće korišćen test je Hemocult – test koji traži pripremu bolesnika tri dana pre testiranja i za vreme testiranja takozvanom ‘’belom dijetom’’ (zabranjeno je uzimanje crvenog mesa, C vitamina, citrusnog voća, preparata gvožđa i antiinflamatornih nesteroidnih lekova). Pozitivan nalaz ne potvrđuje dijagnozu raka, ali ukazuje na potrebu za dalje ispitivanje.

Irigografija je pregled pri kome se kontrast – barijum, ubacuje u crevo kroz rektalni kateter i potom vrše snimanja na rendgenu. Snimanje može biti sa dvojnim kontrastom tj. ubacivanjem barijuma i vazduha čime se dobija na preciznosti. Ova metoda takođe zahteva pripremu creva. Njen nedostatak je što se ne može uzeti biopsija.

Fleksibilna sigmoidoskopija je endoskopska metoda kojom se pregleda oko 60 cm zadnjeg creva gde se nalazi oko 2/3 tumora kolona.

Kolonoskopija i uklanjanje polipa na debelom crevu preventiva za rak debelog crevaKolonoskopija je „zlatni standard“ dijagnostike CRC-a zato što sem otkrivanja i malih promena – tumora, i uzimanja biopsije postoji mogućnost i uklanjanja polipa i time sprečavanja njihovog razvoja u malignu bolest. To je endoskopska metoda kojom se instrumentom pod kontrolom oka ulazi u celo debelo crevo. Ona zahteva pripremu creva tj. čišćenje. Sama kolonoskopija traje 20 do 45 minuta, nije bolna, ali za pojedine pacijente može biti neugodna.

Virtuelna kolonoskopija je nova metoda koja još nije ušla u rutinsku primenu. Ona koristi  vazduh kao kontrast a snimanje se vrši CT-om i MR-om i pruža dodatne informacije kao sto su proširenost tumorske mase na okolne organe, prisutnost uvećanih limfnih žlezda i postojanje metastatske bolesti. Njena senzitivnost je vrlo mala za lezije manje od 1 cm i za ravne lezije.

Endorektalni ultrazvuk je ultrazvučni pregled pomoću sonde koja je uvedena kroz anus. Njime se procenjuje zahvaćenost zida creva tumorom, kao i zahvaćenost okolnih limfnih žlezda. Koristi se u dijagnostici tumora rektuma.

Tumor markeri CEA i CA 19-9. To je biohemijska analiza krvi kojom se dokazuju specifični proteini. Ovaj test nije strogo specifičan za kolorektalni karcinom, jer se povišene vrednosti mogu naći i kod drugih malignih bolesti kao što su karcinom dojke, pluća, želuca, kao i kod bolesnika sa čirom želuca i cirozom jetre. ). CEA je povišen samo u oko 40% pacijenata sa CRC. Njihov značaj je u postoperativnom praćenju obolelih u smislu ponovnog javljanja tumora nakon sprovedenog lečenja (recidiv bolesti).

Molekularni biomarkeri – slobodni cirkulišući DNA (CFDNA) u plazmi, DNA iz uzorka stolice, su dijagnostički testovi koji još nisu u u rutinskoj primeni i još uvek su skupi.

Ultrazvuk, CT i MR se koriste za otkrivanje lokalnog i sistemskog širenja tumora (metastaze).

Nijedan test nije savršen. Svaki ima svoje prednosti i nedostatke, ali i svaki otkriva rak debelog creva u ranoj fazi.

BioLife Regenerator biljne kapi za imunitet i smanjivanje efekata hemioterapije

U sledećem nastavku teksta: Lečenje karcinoma debelog creva, prevencija i faktori rizika

Autor teksta Mr Sc. Med. Dr Milena Šćepanović je hirurg u KBC Zvezdara u Beogradu.

.

3D animacija – Procedura pregleda debelog creva – Kolonoskopija

httpv://www.youtube.com/watch?v=wA9QtgVQWOw

Podelite članak sa prijateljima

Google1DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspaceRSS
Objavio , 9. maj 2011.. Kategorija Medicina,Nauka. Sve aktivnosti oko ovog članka možete pratiti putem RSS 2.0. Možete ostaviti i komentar ili povratnu vezu na ovaj članak.

1.238 komentara na Rak debelog creva – klinička slika, statistika i dijagnostika kancera

  1. maja

    8. april 2014. u 15:32

    Draga doktorice, otac je imao operaciju debelog creva, ostao je samo deo rektuma spojen sa tankim! Da li ce moci da ima normalan zivot tj.da li ce moci da zadrzi stolicu itd?

  2. Dr Milena Šćepanović

    8. april 2014. u 18:26

    Poštovana Zabrinuta,
    D dimer od 300-400 može biti i normalan, nespecifičan. Treba ga tumačiti u skladu sa ostalim rezultatima i kliničkim nalazom. Posle operacije je normalno povišen i postepeno pada. Postavlja sa pitanja na šta je sumnjao lekar koji mu je sada ponovo tražio D dimer. Porazgovarajte sa njim/njom.

  3. Dr Milena Šćepanović

    8. april 2014. u 18:29

    Poštovana Majo,
    vaš otac će moći da ima praktično normalan život. Stolicu će imati mekšu, kašastu i češću, ali će moći da je zadrži. Treba samo da koriguje ishranu, što če sam vremenom naučiti.

  4. maja

    10. april 2014. u 11:20

    Postovana, pisala sam da je otac imao operaciju spajanja tankog c. i rektuma jer je debelo bilo totalno ishemicno, nije imalo skoro nikakvu prokrvljenost! Da li se rektum snabdeva krvlju iz nekih drugih vena,arterija, pa je ostao zdrav, bojim se da i to ne strada? Hvala

  5. jana

    10. april 2014. u 16:02

    Moja tetka je operisala tumor, stavili jojtdren i posle 2 dana kad su hteli da ga skinu, videli su da je bio zapusen i istekla je krv! Da li moze da dobije sepsu?

  6. jana

    11. april 2014. u 16:43

    Ne znam da li sam dobro objasnila, dren je bio zapusen pa 3 dana nije izlazila krv, nego ostajala unutra, u stomaku! Pa kada su izvadili cevcicu da vide sta se desava, potekla je krv, e sad ne znam dal je sve izaslo , zasili su tu rupicu i to je to! A ja se plasim da nije ostalo nesto unutra, da ne dobije sepsu, ako moze tako?

  7. jana

    11. april 2014. u 16:46

    I ako moze, kada bi se to desilo? To je bilo juce, imala temp 38, sad nema? Da je doslo do trovanja, jel bi se to vec manifestovalo?

  8. danka

    11. april 2014. u 20:46

    Operisana sam pre par dana, d dimer mi je 3,8 a treba do 0,5! Da li je to strasno?

  9. Dr Milena Šćepanović

    11. april 2014. u 23:06

    Poštovana Majo,
    ne brinite, rektum će ostati zdrav.

    Poštovana Jano,
    sepsa se ne dobija na taj način. Dren su otpušili, krv se evakuisala, a ako je i ostalo malo, organizam će to sam resorbovati.

    Poštovana Danka,
    D dimer sam po sebi ne mora ništa da znači, pogotovu odmah posle operacije. U svakom slučaju, svi nalazi se tumače u skladu sa kliničkom slikom.

  10. maja

    13. april 2014. u 10:52

    Postovana, posle kolektomije evo vec peti dan creva i zeludac ne rade! Stalni prolivi, povracanje, drhtavica, malaksalost, nekad niska nekad visa tem. Koliko im treba da prorade? Kakve posledice mogu biti?

  11. maja

    13. april 2014. u 20:05

    I da li sada, posle svega, tog malaksalog i izmucenog stanja, organizam mogu da napadnu druge bolesti, da se teze brani od recidiva itd?hvala na odg

  12. tinka

    14. april 2014. u 16:27

    Postovana, moj muz je imao operaciju d.creva, nakon toga je imao neprestane prolive i dehidrirao u bolnici! Kreatinin je 600! A crp je 400! Moze li to biti posledica dehidratacije? Za kreatinin sam procitala da moze, a za crp nisam nasla? Hvala

  13. xenija

    15. april 2014. u 18:53

    Danas su mi stavljali kateter sto bi se reklo na zivo, bez anestezije i sad imam temp 38! Jel to moguce da je posledica toga? Hvala

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>


Security Code: