UJED KRPELJA

Kako izvaditi krpelja kod pasa i čoveka. Krpelj i ujed krpelja koji nosi bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest

 

Krpelj – napast baštovana, farmera, poljoprivrednika i šetača po prirodi. Kako izvaditi krpelja kada vam se zakači za telo

 

ujed krpelja kako izvaditi krpelja kod pasa i čoveka Lajmska bolest

Krpelj – ujed krpelja može biti opasan zbog Lajmske bolesti

Kako izvaditi krpelja? Ove godine sam već imao dve intervencije sa krpeljima. Prvo se jedan veliki krpelj ukopao u ledja moje ćerke, a onda se jedan mali krpelj zakačio za moju nadlakticu. Oba puta smo uspešno izvadili krpelja po uputstvu doktorke Milene, autorke sa ovoga bloga, koja ima višedecenijsko iskustvo sa krpeljima, kako kod ljudi tako i kod životinja. Sledi uputstvo kako izvaditi krpelja kod pasa i kod čoveka. Princip je isti.

U okolini Beograda a izgleda i u samom gradu ima krpelja. Zato se nakon boravka u prirodi pregledajte, posebno decu, da se neki krpelj nije zakačio za njih. A pregledajte i životinje, psa ili mačku. Pregled je jednostavan, predjete pogledom preko kože i gledate da nema parazita na koži. Što ga pre nadjete, lakše ćete ga izvaditi i manje su šanse za infekciju. S tim, treba reći, nisu svi krpelji zarazni, samo oni iz roda Ixedus – tvrdi krpelji, možda svega njih 15-30%, zavisno do staništa. Takodje, potrebno je da inficirani krpelj provede 24 sata na telu domaćina da se bolest izvesnije razvije, pa je procenat stvarno zaraženih od krpelja svega par procenata.

Ipak, hoću da podelim nekoliko bitnih saveta vezanih za krpelje i vadjenje istih, jer ima puno predrasuda i pogrešnih uputstava.

.

Kako izvaditi krpelja kod pasa i čoveka

Postoji samo jedan način kako izvaditi krpelja kod pasa i čoveka i nijedan drugi. Krpelj se uhvati prstom ili pincetom za deo koji viri, okrene se u suprotnom smeru kazaljke sata i izvuče napolje.

Svi drugi metodi vadjenja krpelja nisu valjani i preporučljivi. Posebno se ne preporučuje mazanje krpelja kremom ili petrolejom, jer se pri bilo kom mazanju krpelj ispovraća. I u rupi koju je napravio u vašem tkivu ostavi sadržaj pun bakterija Boerrelia burgdorferi koja je izazivač Lajmske bolesti.

Takodje, krpelja ne treba kidati na pola, niti raskopavati mesto na koži na kojem se zakačio. Znači, obuhvati se krpelj prstima ili pincetom, stisne se lagano krpelj, okrene na levo, suprotno od kretanja kazaljke na satu i lagano izvuče. Ne bojte se krpelja, ne ujeda i ne možete se nabosti na neki njegov istureni deo. Ružan je i izgleda opako ali nije opasan.

Nakon vadjenja krpelja mesto uboda se obriše povidon jodom, alkoholom ili nekom biljnom tinkturom. Može se staviti i parče vate ili tufera koji je natopljen antiseptikom ili sredstvom za dezinfekciju. Tufer držati 10-ak minuta. Ukoliko nemate ništa od tih sredstava, i rakija je dozvoljena, ili u krajnoj liniji samo isprati mesto.

Nakon uboda ostane mali otok i crvenilo koje posla dan dva prodje u najboljem slučaju. U lošijim slučajevima, otok počne da raste i dodje do upale. Tada odmah idite do lekara, potrebno vam je lečenje, jer ste dobili Lajmsku bolest. Bolest je izlečiva ali treba reagovati na vreme.

BioImunitet biljne kapi za imunitet i za jačanje imuniteta

BioImunitet biljne kapi za imunitet i za jačanje imuniteta

 

Lajmska bolest

Lajmska bolest ili Lajmska borelioza je ozbiljno multisistemsko neurološko hronično oboljenje koje se dobija ujedom krpelja i koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Bolest zahvata kožu, srce, zglobove i centralni nervni sistem. S obzirom da sam imao Lajmsku bolest preporučujem svima koji dobiju crvenilo na mestu ujeda krpelja da odmah odu do lekara i uzmu antibiotike, koji se moraju piti 6 nedelja! Preporučujem da se odmah upotrebe i BioImunitet kapi za imunitet koje su na bazi Ehinacea biljke, jer Ehinacea sprečava prodor bakterija u vezivna tkiva, s obzirom da se bakterije tamo skrivaju. Lajmska bolest je podmukla i komplikovana bolest pa je odmah lečite, jer kasnije lečenje može da traje godinama!

Staništa ove bakterije su krpelji, glodari, divlje i domaće životinje. Prenosioci infekcije su insekti krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje. Bolest se javlja sezonski od ranog proleća do kasne jeseni, i to uglavnom kod osoba koje se bave baštovanstvom, često borave u prirodi ili prolaze kroz žbunje ili ispod drveća sa kojih krpelji padaju.

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD)  i zbog toga se naziva Lajmska bolest. Postoje teorije koje govore o tome da je to bolest koja je stvorena u vojnoj labaratoriji na obližnjem ostrvu i da su je ptice prenele na kopno.

Lajmska bolest se prepoznaje pojavom lokalnog otoka veličine 3, 4, 5 cm i više crvenila na mestu uboda krpelja i to 3-30 dana nakon uboda. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Ako crvenilo uporno stoji, i ne smanjuje se, to je signal zaraze. Odmah idite kod lekara po antibiotike. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike pacijenta i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se testom na Lajmsku bolest. Terapija Lajmske bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma. Obično se koriste: penicilin, tetraciklini i hloramfenikol, a kod neuspešne antibiotske terapije u trećoj fazi preporučuju se i kortikosteroidi.

Zlatko Šćepanović