Kako je nastala himna kao pesma države i engleska himna „Bože čuvaj Kraljicu“

Himna Velike Britanije – engleska himna „Bože Čuvaj Kraljicu (Kralja)“

TAJNE HIMNI

Himna (grč. pesma, hvalospev) je reprezentativna pesma države, organizacije ili institucije, koja se peva ili svira u svečanim i zvaničnim prilikama. Himna je najstarija pesnička vrsta. Kod Grka se svaka pesma do 6. veka pre Hr. zvala himnom, a kasnije samo one koje su posvećene bogovima i herojima. U Rimskom carstvu himne su posvećivane carevima. Srednjovekovne himne bile su crkvene pesme, a u doba renesanse njima su opisivane lepote prirode. Sa stvaranjem prvih nacija, nastaju nacionalne i rodoljubive himne, a sa pojavom društvenih klasa i borbene. U 19. veku uvode se državne himne, koje su u početku bile posvećene vladarima.

Himnama se bavi nauka antematologija koju ne treba mešati sa himnologijom, naukom o crkvenoj muzici i crkvenom pesništvu. Po formi mogu biti klasične himne ili marševi. Himnama svoje i tuđih država odaju se posebne počasti, daleko eksplicitnije nego drugim nacionalnim simbolima, grbovima i zastavama. U toku intoniranja stoji se mirno, peva, pozdravlja vojničkim pozdravom ili držanjem ruke na mestu srca.

Za nama je veliki sportski događaj ‐ Olimpijske igre. Čuli smo mnogobrojne himne, neke više puta, neke manje. Najviše puta (46) intonirana je američka himna, a zatim kineska (38) i britanska (29). I Srbija je imala priliku da s radošću i ponosom čuje zvuke svoje himne. Zato nije zgoreg da saznamo kakve sve ideje i misli stoje iza tekstova himni, kako su neke od njih nastajale, ali i nestajale sa istorijske pozornice.

Najpoznatija svetska himna – Engleska himna „Bože čuvaj kraljicu“

Bože čuvaj Kraljicu (odnosno Bože čuvaj Kralja, kada je na vlasti vladar muškog pola ‐ God Save the Queen, God Save the King) je nacionalna himna Ujedinjenog Kraljevstva od kraja 18. veka. Muziku ove pesme prihvatile su za himnu i neke druge države (Lihtenštajn, Švajcarska, 1850‐1961, Prusija, Nemačka 1871‐1918, SAD 1831‐1931, Rusija 1816‐1833…). Poreklo melodije i teksta nije utvrđeno sa sigurnošću, pa je praćeno legendama i spekulacijama. Kompozicija se uglavnom smatra tradicionalnom ili delom Džona Bala iz 1619. godine. Tekst nepoznatog autora nesporno je nastao 1744. Izraz Bože čuvaj Kralja mnogo je stariji od pesme i nalazi se na više mesta u Bibliji kralja Džejmsa. U 16. veku izraz God save the King bio je jedna od lozinki Kraljevske mornarice. Očekivani odgovor je glasio Long to reign over us (Neka dugo vlada nad nama). Prema tradiciji, ova himna se pevala u znak podrške kralju Džordžu II nakon poraza njegove vojske u bici kod Prestonpana od strane katoličkog, jakobitskog pretendenta na engleski i škotski presto, Čarlsa Edvarda Stjuarta. Verovatno su isti tekst koristile i jakobitske i hanoverske pristalice, te ga je svaka grupacija upućivala svom kralju.

Ranije je ovu pesmu kao državnu himnu koristila većina zemalja Komonvelta. Kasnije su te zemlje izabrale posebne nacionalne himne, a Bože čuvaj kraljicu je i dalje „Kraljevska Himna” ovih zemalja, te se izvodi na zvaničnim ceremonijama kojima prisustvuju članovi kraljevske porodice ili njihovi predstavnici. Osim što je himna Ujedinjenog Kraljevstva, Bože čuvaj Kraljicu je i himna Engleske i Severne Irske (uz još neke nezvanične himne), dok Škotska i Vels imaju i svoje posebne himne. Kada reprezentacija Engleske igra utakmice sa reprezentacijom Severne Irske, himna Bože čuvaj Kraljicu izvodi se samo jednom, a kada igraju protiv neke druge države koja ima himnu sa melodijom Bože čuvaj kraljicu, himna se intornira dva puta. Ova melodija koristi se kao crkvena himna u protestantskim crkvama različitih zemalja.

Oko 140 kompozitora koristilo je u svojim delima citate himne Bože čuvaj Kraljicu, a među njima su imena poput Betovena, Hajdna, Baha, Debisija, Verdija, Lista, Bramsa, Vebera, Paganinija, Štrausa… Pevali su je, svirali, pa čak i zviždali Bitlsi, Džimi Hendriks, Seks pistols, Kvin, Mednes, Nil Jang…

Nikola Giljen i Jelena Mandić

. . .

Odlomak iz tekst Tajne himne koji je publikovan u reviji „Istorija“ i nastao je kao deo naučno-istraživačkog rada Fonda „Princeza Olivera“ www.princezaoliverafond.org.rs