Starac sa Golije i pouka o životu i življenju
Starina sa Golije od devedeset životnih leta i njegova pouka o životu
„Što im je detinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo da budu deca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje. Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli.“
„Koje bi životne pouke dao deci?“
Starac, osmehujući se, odgovori:
,,Da nauče, da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Da nije najvrednije ono što poseduju, nego ko su u svom životu.
Da nauče kako nije dobro da se upoređuju s drugima.
Kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči.
Da shvate kako postoje osobe koje ih nežno vole ali to ne znaju da kažu, ni da pokažu.
Da nauče da se novcem može kupiti mnogo, osim sreće.
Da dve osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je različito.
Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve tvoje mane, a ipak te voli.
Jer, vidi sinko, ljudi će zaboraviti ono šta si im rekao, ljudi će zaboraviti i šta si im učinio, ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima pobudio“.
Tekst preuzet sa FB (Napomena: Mada sumnjamo u autentičnost pouke da su ovo reči starca sa planine Golije ipak je poruka simpatična i vredna pa je ipak objavljujemo – Redakcija)