Iz albuma uspomena jednog vernog Beograđanina;
album br. 2
VOLIM TE, LJUBAVLJU, NADLJUBAVNOM…
Velibor Mihić
Umesto tvoje slike – simbol ljubavi!
I kad te volim,
volim te…
i kad te mrzim, i tad,
volim te, još više!
Stalno te volim, Lila,
i kad zaboravim tvoje ime,
i kad sam svestan
da te nikad neću ostaviti,
tad, najviše!
Nikad nikog kao tebe,
Lilice!…
Kaća u srcu!
Volim te, Kaća,
najviše na svetu, celom,
iako je, to, donekle, banalno
a ja neoriginalan!
Svejedno, Kaćice, Kaćunice,
Kato, Katarina, Keti, Ketrin,
Katarin… katančiću mog srca,
volim te!…
Mia Mira!… Srcu, mom, mila!
Samo nekoliko reči,
nisu prekori, Miro,
više kao pitanje:
zašto si povukla ruku
kad sam te stegao?!
Moraš mi verovati
da sam iskren,
da volim, samo, tebe,
ti si moje Carstvo Ljubavi,
nikog nikad nisam voleo
kao tebe,
leptiriću, moj,
katančiću mog srca!…
Za uspomenu, od Lele…
Srce, moje, uzdrhtalo,
znaš li kolika je moja ljubav,
zašto si tako
uznemireno?!…
Lela je u tebi,
i ti s Lelom,
tvoje lepo lice me
opija,
moj razgvororu, moje
sve,
mali katančiću mog srca,
volim te, volim te
ljubavlju nadljubavnom!…
Suki, jedina u mom srcu!
Sećaš li se,
voleo sam da se igram
ivicom tvoje letnje suknje
nemajući hrabrosti
da je zadignem –
a ti si se smejala
kikotom porcelanaskim…
jer sve misli…
smejala si se, iskreno…
usmeravao sam, sve,
na svoj prvi
poljubac
dok si se ti
smejala,
draga Suki!…
U srce sam te zaključao,
jednom, i dvaput,
i zauvek!
Moja jedina Vjerica,
mom srcu verenica!
Slatka moja Vjerice,
moj razgovoru,
ti si izvor
svih mojih snova!…
Izvini što juče
nisam mogao da dođem,
ali, nadoknadiću ti
sve suze, uzdahe i tremu
koja je sasvim nepotrebna
jer ja volim tebe,
ti si katanac na mom srcu,
srcu što krvari
samo za tebe!…
Od Cane, za spomen…
Cano, dušo,
ti znaš koliko sam iskren
i da volim, samo, tebe,
vetriću-ćarlijiću,
trešnjev cvete,
zagrljaju, moj!…
Nadam se da si, do sad,
osetila svu iskrenost moje ljubavi,
koliko sam ti posvećen,
ikono, moja,
moje katanče kojim si
zaključala moje jadno srce!…
Žanet u sredini, levo Goca,
desno „Kevče“
E, Žanet,
piše ti tvoj „Žaket“
iz Karađorđeve 36,
Hermina mi je svedok,
pre udaje,
koliko sam te voleo,
i još te, neutešan, volim,
iako sam imao poneku greščicu,
oprosti, ne uzmi za…
Draga Žanet,
oduvek si mi bila
jedina i najdraža,
Beograd nam je svedok,
iako si, možda, malo
previše sumnjala u moju iskr…
Volim te, volim te i
oprosti ako sam te…
Tvoj,
ljubavlju nadljubavnom,
zauvek!…
Što se voli, to se piše!…
Šteta, šteta, šteta
što su nam se
naši mali životi
tako pogrešno razišli!
Možda sam te, ponekad,
pomalo,
u nekom pogledu,
malo zapostavljao,
ali, ti si mi uvek, Gaga,
bila jedina!
Volim te, Gaga.
Volim te i kad…
i kad pre nego…
sa svim onim…
Ja sam kriv
što smo se razišli,
kakva teška reč
za moju veliku ljubav!…
Katanče moje iskrene ljubavi,
vrati mi se!
Volim te, volim te…
i kad idem našom starom ulicom,
i tad, i kad odem iz nje,
opet joj se vraćam,
tražim te,
tvoje lice i tvoj glas,
pronalazim, Gaga,
iste zvuke,
stare mirise,
susrećem, srce, moje,
ista lica,
samo, samo, samo –
starija za trideset godina!…
Gde si, sad, ti,
vetriću, prolećni?!
Moj februarski cvete,
moj martovski zumbulčiću?!
Volim te ljubavlju nadljubavnom!…
Miki, srećica!
Usred leta vidim sneg
na tvojoj kosi,
najdraža moja ljubavi!
I rumen jezik kako mi se plezi,
da li si, tad, Mikice, znala –
da ćeš me ostaviti! –
ili si, samo, probala
snagu svoje dečje prevrtljivosti?!…
Žalosno moje srce…
sve ove godine…
sve mace… latice… kiše što
nestadoše uz…
preko moje glave…
sve-sve-eeeeeeeee…
volim te
ljubavlju, volim…
zaključala si mi srce
a ključ bacila u Dunavo!
Jedina moja ljubavi!
Dovoljno je čuti…
Draga Maki,
nikad ne reci nikad,
sav sam tvoj,
iskren i jedini!
I za vreme filma,
u bašti…
Moja Suki (Jakovljević)…
Suki, mala moja,
na Internetu je
Hotel „Ljubav“, u Parizu, ljubavi…
Ispod slike je potpis, s adresom,
da ne zalutaš,
čekam te!
do 3.000!…
8, rue de Navarin | 09 Arr., 75009 Paris, France (Opéra)
Poljupci moji dišu i mirišu…
Poslednja trešnja
čeka nekog visokog
da je dohvati
oOOo