Presveta Bogorodica Filermosa ikona Malteških vitezova na Cetinju u Plavoj kapeli

IKONA MALTEŠKIH VITEZOVA BOGORODICA FILERMOSA

Malteški vitezovi i ikona Presveta Bogorodica Filermosa koja je sada na Cetinju u Plavoj kapeli, pričaju neke tajanstvene priče i odslikavaju savremenu Crnu Goru

Velika svetinja i relikvija koja je dugo vekova bila vlasništvo Malteških vitezova, i koji danas pokušavaju da je vrate u svoj posed, iako su je svojevremeno podarili Ruskom caru za zaštitu i dobročinstvo koje im je pružio, tajanstvena ikona Presveta Bogorodica Filermosa pati i samuje u Plavoj kapeli Istorijskog muzeja Crne Gore, čekajući neko svoje vreme i svoju volju da ode dalje. Za sada, ikona Presveta Bogorodica Filermosa je u Crnoj Gori, na Cetinju i daje blagoslov svima onima koji je posete i pomole joj se.

Njena vrednost je neprocenjiva. Za neke manje sklone veri ona je procenjena na par desetina do stotina miliona eura, dok za verujuće njena vrednost iznosi desetine milijardi eura do stava da nema tih para zbog kojih bi je trebalo bilo kome dati. U hrišćanskoj tradiciji svetinje i relikvije su se uvek poklanjale u ime ljubavi, za zdravlje i spasenje verujućeg naroda kome se svetinja šalje kao dar. Stoga nisam propustio priliku da pri prolasku kroz Cetinje posetim Presvetu Bogorodicu Filermosu i zamolim za njen blagoslov.

Istorija i put ikone Presvete Bogorodice Filermose

Presveta Bogorodica Filermosa ikona okovana zlatom i dragim kamenjem. Beli zraci iza su Malteški krst

Ko ne zna priču o toj tajanstvenoj ikoni, prepričaću je ukratko. Po predanju ju je naslikao Sveti Apostol Luka i predstavlja jednu od prvih ikona, jer je on prvi naslikao 3 ikone Presvete Bogorodice, slikajući je uživo, nakon čega je Bogomajka dala blagoslov ikonama i izlila svoju blagodat na njih, da se kroz ikone i molitve ljudi spašavaju. Kustos muzeja je pak tvrdio da je ikona rad iz XI veka.

Ikona Presveta Bogorodica Filermosa je vekovima bila u vlasništvu viteškog reda Hospitalaca, kasnije su oni nazvani Malteški red vitezova. Boravila je stalno negde na Mediteranu, na Rodosu, Malti. Kada je Napoleon osvojio Maltu 1788 godine, malteški vitezovi su tri velike hrišćanske relikvije: delić Časnog Krsta, Ikona Presvete Bogorodice Filermosa i šaku Jovana Krstitelja i Preteče predali ruskom caru Pavlu Prvom koji je bio njihov zaštitnik. U Rusiji je Ikona Presveta Bogorodica Filermosa bila skoro vek i po, do kraja Oktobarske revolucije, kada je tajno izneta iz Rusije i odnesena u Dansku kod kneginje Marije Fjodorovne, majke ruskog cara Nikolaja Romanova. Zatim je bila u Berlinu neko vreme, da bi se 1928 godine sve tri svetinje našle u Beogradu, kao poklon ruskog carskog doma Srbiji i kralju Aleksandru Karadjordjeviću za pomoć i prihvatanje izbeglih belogardejaca iz Rusije.

Do 1941 godine Ikona Presveta Bogorodica Filermosa je čuvana u dvorskoj crkvi na dvoru Karadjordjevića. Pri povlačenju kraljevske porodice i jugoslovenske vojske preko Crne Gore, kralj Petar II Karadjordjević je srpskom patrijarhu Gavrilu Dožiću predao sve tri relikvije, koje su zatim sakrivene u manastiru Ostrog.

Komunistička policija je 1952 godine relikvije pronašla u manastiru Ostrog i prenela ih u sef Službe državne bezbednosti. U tom čuvanju je ukraden najveći i najvredniji dragulj sa ikone, koja je bogata ukrašena zlatom i dragim kamenjem. Ukrašavenje ikone je naredio i basnoslovno platio ruski car Pavle Prvi koji ju je i dobio. Januara 1978 godine Ikona Presveta Bogorodica Filermosa je izvadjena iz sefa i predata narodnom muzeju Crne Gore a delić Časnog krsta i ruka Svetog Jovana su predati crnogorskoj mitropoliji Srpske pravoslavne crkve i nalaze se u Cetinjskom manastiru. Znajući vrednost ikone država Crna Gora ne priznaje da je svetinja vlaništvo Srpske Pravoslavne crkve, već je ikonu proglasila za nacionalno blago. Malteški vitezovi od kada su saznali da Ikona Presveta Bogorodica Filermosa postoji, uporno pokušavaju da dodju do nje, nudeći veliki novac i političke ustupke crnogorskim vlastima.

Ikona Presveta Bogorodica Filermosa i crnogorska vlast

Danas se Ikona Presveta Bogorodica Filermosa nalazi u Plavoj kapeli u okviru izložbenog prostora Istorijskog muzeja Crne Gore u Cetinju. To je skandal posebne vrste, jer je to jedna mala sobica, bez ikakvih obeležja, gde u dnu sobe, na zidu iza neprobojnog stakla stoji Ikona Presveta Bogorodica Filermosa obasjana plavim svetlom. Plava kapela je u mraku i samo ta bolesno plava svetlost osvetljava lik Bogomajke. Oko nje je galerije sa slikama crnogorskih slikara, od kojih su neke moderne slike potpuno sablažnjive i nedostojne da budu društvo Bogorodice.

Još gora, odnosno još grdja varijanta, kako bi rekli crnogorci, je projekat da se Ikona Presveta Bogorodica Filermosa premesti u pećinu iznad Cetinja, koja bi bila iznutra futuristički ozidana – pravi paganski hram za hrišćanskuu svetinju. To je projekat koji je dogovoren sa Malteškim vitezovima, i koji košta milione eura, jer Malteški vitezovi žele da ikona stoji u dostojnijem ambijentu nego što je Plava kapela, dok crnogorska vlast hoće sve da uradi samo da je ne vrati tamo gde ona suštinski pripada – u hram božji, u crkvu. Ikona pripada Pravoslavnoj crkvi i verujućem narodu.

Cela ta priča oko svete relikvije je i priča o crnogorcima i crnogorskoj državi, koja u sebi ima dve krajnosti, mnoga dobra i velike blagodeti i mnogo poganih i bezumnika. Primer za ove druge je spomenik na centralnom trgu u Cetinju, kamena bela kocka dimenzija 1 m na kojoj je postavljena od bronze izlivena zmija od oko 1,5 dužine koja se penje uz kocku i leži na njoj. Mi smo bili u šoku kada smo to videli. Zastrašujuće, neukusno i odvratne simbolike. Nije teško povezati kome se cetinjani i crnogorska vlast klanjaju kada im je zmija simbol za prestonicu.

Političari na Cetinju i u Podgorici pričaju kako ikona treba da se smesti u cetinjsku pećinu, kako će to da razvije verski turizam, jer će hodočasnici da masovno dolaze da je vide. Pošto su u pitanju mahom političari ateisti i socijalisti, oni pojma nemaju o veri i relikvijama. Ne znaju da ako Ikona Presveta Bogorodica Filermosa neće da izliva blagodat i da stvori mesto hodočašća, džaba im je svaka rabota. Takodje, ne znaju da sama Bogomajka ima svoju volju i gde ona odluči da ide, tamo će i njena ikona ići. Zašto je ona izabrala da bude u Crnoj Gori i trpi da stoji u Plavoj kapeli trebalo bi da se zapitate. Ne mogu tumačiti volju Presvete Bogorodice ali mi se čini da je ona tu za najvernije, da ih blagoslovi i ohrabri za život u jednoj bezbožnoj Crnoj Gori i da vidi da li će crnogorci na vlasti doći sebi ili će nastaviti sa odvajanjem pravoslavne Crne Gore i guranje ka drugim verama.

Naravno, sudbina koju ima Ikona Presveta Bogorodica Filermosa je danas isprepletana i sa sudbinom crnogorskog naroda, koji se nije digao da svetinju odbrani i stavi je na mesto gde joj dolikuje svaka čast, nego je pustio da svetinja bude utamničena decenijama.

Cetinjska pećina se gradi, rekoh to je skupi projekat Malteških vitezova i crnogorske vlade, baš kao i Njegoševa kapela koja je projekat masona i koja je sada skroz završena izgradnjom tunela sa stepenicama. Vidimo kako se Crna Gora sistematski trudi, počev od stvaranja raskolničke Crnogorske Pravoslavne Crkve, pa kroz niz drugih dogadjaja, da se odvoji od pravoslavne vere.

Napominjem kao zanimljivu koincidenciju, da je glavni političar države gospodin Milo Djukanović kada je optužen u Italiji za šverc duvana i druge kriminalne radnje, angažovao advokata koji je Malteški vitez da ga brani. Taj slučaj je posle nekog vremena zataškan.

Plava kapela na Cetinju u Istorijskom muzeju i ikona Presveta Bogorodica Filermosa

Blagoslov Presvete Bogorodice Filermose

Kada smo ulazili u Plavu kapelu, mi nismo znali da li i kakav blagoslov daje Ikona Presveta Bogorodica Filermosa. Ne znamo to ni danas, ali smo sigurni da je ikona blagodatna.

U Plavoj kapeli je bilo nekoliko ruskinja i mi. Bilo je teško bilo šta videti, morali smo prići do samog stakla da bi pokušali razaznati lik Bogomajke. U prizemlju muzeja sam u medjuvremenu kupio nekoliko fotografija Presvete Bogorodice Filermose, želeći da mi ostanu za uspomenu i da ih možda nekome poklonim. Nisam trebao to da radim, jer te fotografije već kao osveštane ikone imate da kupite 200 metara dalje u Cetinjskom manastiru. Kako god bilo, spustio sam fotografije pored ikone i pomolili smo se.

Medjutim, molitva mi se prekinula na pola. Blokada mozga. Nečuveno, molitvu koju sam toliko puta izgovarao, sada ne mogu da je se setim. Duhovnik bi rekao da je to djavolja provokacija a meni je sinulo nešto drugo. Plava kapela je verovatno bila mesto gde  je neko pokušao da oskrnavi prostor nekim svojim činima. Na trenutak sam se uplašio, a onda sam se setio da ništa ne može da deluje na tebe ako je tu blagodat Bogorodice. Mnogi satanisti ulaze u crkve i čine besmislene obrede ali to ništa ne deluje, osim što njih stiže Božja kazna. Nema nikakve sile koja može delovati na svetinju. Sabrao sam se i završio molitvu.

Ko god da je pokušao skrnaviti svetu relikviju svojim vradžbinama i obredima, što je besmisleno jer na svete ikone nikakva magija ne deluje, sam će odgovarati pred Bogom. Malteški vitezovi su inače odavno skup bogatih i uticajnih ezoterista koji su upali u ozbiljne jeresi a ne hrišćanski vitezovi, tako da logično deluje da su možda oni tu bili sa svojim bizarnim ritualima.

Nemojte se plašiti odlaska u Plavu kapelu. Onaj ko dodje u njeno ime, Ikona Presveta Bogorodica Filermosa će ga blagosloviti i zaštiti od svakog zla. Onaj ko u to sumnja, neka ode prekoputa u Cetinjski manastir gde su mošti Svetog Petra Cetinjskog, česnica Časnog Krsta i ruka Svetog Jovana. Mi smo nakon Plave kapele upravo otišli tamo, tiho ušli u manastir tik pred dolazak velike grupe turista, prišli otvorenom kivotu, celivali svete mošti a čak nam je i sveštenik dozvolio da fotografije Presvete Bogorodice Filermose stavimo na kivot da ih osveštamo. Kako smo mi odstupili od kivota, monah je zatvorio kivot sa svetinjama i otišao. U zadnji tren smo se udostojili susreta sa svetim relikvijama.

Znao sam da je to bio blagoslov Presvete Bogorodice Filermose.

Tebi, Vojvotkinji koja se bori za nas, uznosimo pesme pobedne, a izbavivši se od zla – pesme zahvalne, mi, sluge tvoje, Bogorodice. No pošto imaš moć nepobedivu, od svake nas opasnosti izbavi, da ti kličemo: Raduj se, Nevesto Nenevesna!

Zlatko Šćepanović